Glas

Na stranu sva grotesknost poruka „vršne“ faze aktuelne kampanje kojima se čini da se partije više trude da odbiju ljude od birališta nego da „privuku neopredeljene“, i dalje, ipak, ostaje, makar i posle površnog promišljanja, dilema: beli listić ili ne.
Pravo pojedinca da odluči hoće li glasati ili ne je nesumnjivo, pravo pitanje je suvislost takve odluke. Polemika oko svrsishodnosti belih listića vodi se između potencijalnih birača takozvane demokratske opcije – onih koji, kada glasaju, to čine za DS, LDP i nekolicinu srodnih partija.
Sadržaj dileme je takođe očigledan. Niti jedna od strana u polemici ne veruje da bi Vlada sačinjena od SNS, DSS i srodnih „nacionalnih“ partija naročito dobro vodila državu. Dapače.
Niti među mislećim građanima postoji nedoumica da li su stranke demokratske opcije proteklih godina zadovoljile očekivanja. To što nam je isporučeno, u obliku države u kakvoj danas živimo, daleko je od onoga o čemu smo snivali.
No, polemika se ni ne vodi o prošlosti. Zaista, u najmanju ruku bi bilo građanski neodgovorno „kažnjavati“ belim listićima dosadašnji establišment, ako postoji poverenje da može dobro da se pokaže na „popravnom“, čime bi se utabao prolaz do Nemanjine strankama za koje svi slute da bi državu vodile još gore.
Mišljenja se, međutim, razlikuju u tome da li su stranke demokratske opcije sposobne da iskoriste drugu šansu.
Računam da oni koji zagovaraju izlazak na glasanje zaista u to veruju. Nemoguće je da toliko pametnih ljudi želi da glasa ako nisu potpuno uvereni da će se dojučerašnji državnici preobratiti kao Savle i od druge polovine ove godine učiniti stvarni, ne samo deklarativni napor, da, na primer, reformišu sudstvo, smanje korupciju i pronevere javnih nabavki, povećaju efikasnost državne uprave, restrukturiraju penzioni sistem, ukinu stranačka zapošljavanja…sve ono što su tokom prethodnih godina propustili da učine.
Inače ne bi valjda glasali za nekog kom ne veruju da će uraditi bar taj minimum normalnih stvari. Valjda bi pokazali neki građanski bunt, makar i belim listićem. Ne bi birali nekog ko će nas upropašćavati polako, jedino iz straha da na vlast ne dođe neko ko će nas upropastiti ekspresno.