Gazda Boce

U drugoj polovini devedesetih i kasnije, restoran restoran „Oaza“ u Suvom Dolu bio je kultno mesto za izlaske. Gazda Boce, legenda vranjskog ugostiteljstva, umeo je sve da napravi po meri klijenata. Kako je gazda Boce imao „one muške stvari“, „Oaza“ je bila stecište bezmalo svih opozicionara. Specijalitetima „Oaze“ gostili su se: Zoran Djinđić, deda Avram, Vuk Drašković, Velja Ilić, Goran Svilanović, Dragoljub Mićunović, Zoran Živković, Aleksandar Čotrić, pokojni Radoslav Stojanović… Ko je, kako i koliko plaćao gazda Bocetu, drugom prilikom. Zašto? Pa i danas su u vlasti dosta pravilno raspoređeni oni kojima je patriotizam osnovno zanimanje i koji smatraju da je njima država Srbija majka, a svima drugima maćeha.

Ali, u to vreme jedna politička podofija, rešila da gazda Bocetu dođe glave. Naravno, osmislila je providan plan i zabacila mamac u nadi da će se riba upecati. Ta osoba je devedesetih bila predsednik opštine. Miloševićev čovek od glave do pete. Zverka! Jednom prilikom se javno obavezao pred partijskim žbirovima: „Daću ja gazda Bocetu njegovu opoziciju“. Priča ide ovako:

„Dođe on tako nedeljom ujutro oko devet sati u Suvi Dol. Jedanput, dvaput…pet puta, čovek se pretplatio na „Oazu“! Parkira svoj prepoznatljivi automobil ispred „Oaze“, tek onako da se vidi da je došao gospodin predsednik opštine. Onda teatralno ulazi u restoran, sedne, otvori novine. Na red dolazi najskuplji aperitiv, pa onda probrano predjelo, pa najskuplje jelo, pa salate sa raznih meridijana, pa vino sa geografskim poreklom, pa kafa, ponekad i voće…Dete uredno beleži šta gost poručuje, račun je pozamašan. I tako svake nedelje do dvanaest ili jedan. Onda sledi ono najvažnije: digne se, bez pozdrava izađe i odlazi. Dete gleda zbunjeno. Ništa mu nije jasno. Trči u baštu da onako neprimetno, zapiše marku i registarski broj automobila“.

Naravno, gazda Boce, široka duša, nije se upecao. Gospodin predsednik nije mogao da bude drzak i bezobziran, koliko je gazda Boce bio čovek.