FARMERICE ZGODNE ZA KLEČANjE

Nisam skoro pisao jer nemam šta. Kako da pišem o lokalnim stvarima sa ovolikim uplivom ljubaznosti i korektnosti. Postizborna kombinatorika je ubitačna za kritičku reč. Kadrovici se profinili, vokabular kao iz engleskog parlamenta a odgovori u stilu „videćemo šta kaže centrala“. Paze se svi od svih, jer se ne zna kakve rezultate može da donese politička trgovina. Kažem politička, ne novčana jer to nije skupo. Nezgodna je politička, jer ako Pera pekar i Žika moler ne budu direktori, treba ih smestiti u upravne odbore adekvatnih preduzeća pošto su mnogo uradili „za našu stvar“. Svi nose one moderne farmerke (cepane na kolenima), zgodne za klečanje pred pregovaračkim autoritetima u želji da ih ubede u svoju pravovernost i koalicioni potencijal. Razgovori kratki, kao u seriji „Alo, alo“ („Ovo govorim samo jednom“), a duša slobodna jer je rasterećena svadbarskih odela i kravata sa goveđim čvorom pozajmljenih od šire familije. Ma i bilbordi zvrje prazni da ne nerviraju potencijalne pregovarače a možda je i vreme da se vrate nameni i da na njima bude okačena potrenica za braćom Dalton.

Nema ništa ni u kafanskom parlamentu. Predložim da promenimo vlast, ili bar funkcije, i odma’ budem optužen za izbornu pljačku. Naviklo se, bre, to na funkcije. Pitam: „Može li pivo?“; odgovor: „Sačekaj, mora da pitam centralu“. Koju, bre, centarlu, Mažestik, daj da nešto promenimo. Donesite sutra diplome, predložim. Nastade revolucija. Te, ti li si prosvetni savet, ovoj li je izbor za predsednika, te vređaš i nas i biračko telo. Doduše, u pravu su. Osim nekoliko ljudi, ili nemaju diplome ili imaju one što „nesu za pokazuvanje“. Ništa, donesite onda vežbanke s’ pismeni zadaci pa makar bile teme „Moja mama“ ili „Tito se voli najviše“. Ma nema toj, toj smo iscepili još na onuj pijanku kad završismo osmi razred i postadosmo ljudi. Pitam muzičara Acu B, koji se vratio iz Bosne, hoće li neku funkciju. On odgovara da mora da pita Dodika. Nikako da mu objasnim da se bosanski Bizgovi ovde ništa ne pitaju i zabranim gazdi kafane da prima bosanske marke. Ništa od rekonstrukcije kafanskog parlamenta. Prođe i glas da su se pojavile zmije i to, verovali ili ne, direktno sa Kosova. Odmah smo reagovali i formirali komisiju u sastavu K., Prša i onaj S. Iz Skenderci, da ih pohvataju, postroje i vrate na Kosovo. Do sledećeg broja očekujem da se republički i lokalni mrsomudi dogovore, da bih znao koga da pljujem, a do tada ćemo moj drug G. iz Korbevca i ja da pijemo pivo bez mišljenja centrale.

Konkretnije mišljenje čućete kad saznam ko je kakvo „mudo“ postao.