Samo da se podsetimo da živimo u 21. veku, da svet izvan Srbije funkcioniše po principu – svaki život je dragocen. Svi mi imamo jedan život, život koji je prolazan a, na žalost, kod nas se govori za onoga ko je preminuo da se spasio!?
Čini mi se da je to zato što mi, izgleda, živimo van tog sveta i zato što nam je tuđa nesreća važnija od sopstvenih problema. Te probleme bi možda i mogli da rešimo ako bismo energiju koju trošimo na razmišljanja o drugima, usmerili ka sopstvenom životu. Možda bi bilo mnogo bolje kada bi prestali da razmišljamo o Srbima kao o predstavnicima ugroženog plemena, a počeli da sebe tretiramo kao građane sveta.
I izvan granica Srbije postoji svet, tamo ljudi žive isto kao i ovde, sa istim problemima ali, sa većim zaradama. Tamo niko ne ulazi preko reda jer poštuje druge ljude, kada se zapošljavaju ne traži im se stranačka pristupnica umesto diplome i nema monopola pa su cene hrane niže nego kod nas. Tamo ljudi ne razmišljalju o drugim nacijama kao o neprijateljima koji su se urotili protiv njih, a vlast se menja na izborima ukoliko se narodu ne sviđa poreska politika. To, opet, ne znači sunovrat za državu, jer njihove države već imaju svoj kurs usmeren ka ostvarenju opštih interesa. A gle čuda, državni interes je onaj koji podrazumeva najbolje moguće uslove za život za njihove građane.
Ovakva, plemenska Srbija mi je ukrala mladost, a što je najgore bojim se da će nam svima ukrasti budućnost. Ne smemo da dozvolimo da nam oni koji državne interese kroje na osnovu pretpostavke šta je to što narod misli – kroje kapu. Svaka glava ima svoje mere, svaki čovek treba da teži da njemu njegova kapa bude skrojena po njegovim merama, a ne po merama drugih. Ako ovako nastavimo bojim se da ćemo opet doći do one narodne „Za Rajka kapa nema“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.