Elita

Kada je reč elita ušla u naš politički rečnik, stalno sam se pitala kako mi naše sadašnje vladaoce-čast izuzecima- možemo da označavamo tom rečju.? Elita, prema Vujaklijinom leksikonu stranih reči, znači ono sto je najbolje, najodabranije, cvet nečega, naročito društva. Znam da se danas reč elita upotrebljava u širem značenju,odnosno da označava vrhušku ,ljude koji bi trebalo da donose značajne odluke za društvo. Ali izvorna reč “elita” je ostala, znači da se radi o ljudima koji su izabrani, pretpostavlja se i da su najbolji.
Ali kako ja mogu da smatram elitom ministra koji je nedavno frfljao u mikrofon, pa je televizija kojoj je davao izjavu morala da je „titluje“ kako bi bila razumljiva? Čovek je, pretpostavljam, vadio zube, ali je valjda stvar elementarne pristojnosti da prvo zube popravi (namesti), pa da se onda pojavljuje u javnosti? Isti ministar (Milutin Mrkonjić ) je za sebe rekao da je genije, sve šaleći se na isti način na koji se stalno šali s rokovima koje neodgovorno istresa iz rukava. Onda primi u medvedji zagrljaj šefa države,očinski ga potapše po ledjima, a ovaj poruči medijima „Ne dirajte mi Mrku“. Elita!
Mrkonjić je samo paradigma ponašanja naše elite, i to one iz prvog ešalona vlasti. Za one druge (a možda bi oni trebalo da budu prvi), poslanike, sprema se Etički kodeks po ugledu na Evropski parlament. Prema medijskim izveštajima, poslanici ubuduće ne bi smeli da budu korimpirani, ne bi smeli da opstruišu rad parlamenta, ali ni da psuju i vredjaju. O tome da je ružno psovati i vredjati decu uče čim progovore, pa je zaista teško zamisliti srpskog poslanika koji će se, kad zausti da izgovori neku prostotu ili uvredu, zaustaviti zbog tamo nekog kodeksa. Ko se nije naučio lepom ponašanju mnogo pre nego što je uz himnu kročio na crveni skupštinski tepih, teško da će i pročitati etički kodeks.
Kontra elita, opozicija, po ponašanju vodi mrtvu trku sa elitom. Lider najveće opozicione partije Tomislav Nikolić izgovorio je u parlamentu psovke na račun svoje parlamentarne koleginice, a onda se pravdao da nije znao da je mikrofon uključen! Njegov zamenik Aleksandar Vučić, čim se dokopa mikrofona viče političkim suparnicima „lopovi i lažovi“ne iznoseći nikada dokaze, ali i ne snoseći ikakve konsekvence zbog takvih kvalifikacija. Na cirkus koji je u Skupštini pravio njihov bivši šef i pojedine njegove sledbenice verovatno ne treba ni podsećati.
Ima, naravno, i uljudnih političara koji bi zaista mogli da se nazovu elitom, ali je njihov broj toliko mali, a njihov glas tako izgubljen u zaglušujućoj buci koju prave njihove kolege, da se retko i čuju i vide. Preplavili su ih oni čiji su argumenti u tonalitetu glasa zato što niti imaju osećaj odgovnosti niti imaju čvrsta politička uverenja. Ove potonje, sjajni britanski istoričar i publicista Toni Džad u svojoj knjizi “Teško zemlji” nežno je nazvao politicari –lajt.