Dostojevski

Eko Taxi Vranje

Kada popu kažete da je pop, bobu bob a ćelavom da je ćelav, pa sve to prelijete stopostotnim ekstratom istine i ostavite da se u rerni krčka, budite uvereni da će iz rerne izaći najveći neprijatelj. I mrzitelj. Dečko iz rerne umislio da je mali Sloba, ili bar Ivica. Kaže, partija, to sam ja. Napad na mene je, kaže još, napad na moju partiju. Ma nemoj? A zaboravio dečko kako su završili mnogi Slobini satrapi. Mali Sloba počeo da preti. Zove urednika. Traži da ne pišem više. Pominje otkaze. Neka. Otkaz ću mu poslati kaubojskim “Poni ekspresom” ili „Vels fargom”. Preko Teksasa, Kalifornije, Južnog pola, Indije, Tasmanije, Tunguzije i Grenlanda. Taman će mu poštom stići za jedno 15 godina, kada nameravam da odem u penziju. Počeo dečko da paranoiše, umislio da iza mene stoje neki vrlo moćni ljudi i jedna stranka. Da se ne muči da pogađa, stoje. Jedan gradonačelnik i jedan predsednik kompanije. Palma i Mišković. Imam dil sa pomenutima. Besplatno se kupam u Akva parku, a kada u “Maksiju” napravim račun veći od tri hiljade dinara, dobijem gratis kesu makarona. A, da se dečko iz rerne ne bi nervirao, ponovo čitam Dostojevskog. Pronalazim sebe u “Zločinu i kazni” i u “Kockaru”. Dečku iz rerne toplo preporučujem jedno drugo kapitalno delo velikog pisca. Nadam se da će pronaći u toj knjizi.





  • Ostavi komentar