Dobri ljudi

Eko Taxi Vranje

Dobar je čovek, na ranu da ga priviješ, ali se ne snalazi baš najbolje. I sredina ga ne razume!

Dobra je, pažljiva, pa vredna, pa fina, pa vaspitana, mrava nije zgazila, ali mora jadna da radi za 100 evra mesečno.



I tako u nedogled, na svakom mestu, u savakoj profesiji. Sve neki dobri, zlatni, pametni, školovani, inteligentni, vaspitani, sve znaju… ali posao im nekako ne ide pa to ti je. Uvek, tamo negde, neki rade protiv dobrih, sputavaju ih, ometaju. Dobri, vredni i marljivi, nikako da uzmu stvar u ruke.

Evo jednog primera: dođe reč, gradi se pruga Vranje-Leskovac. Ispod Pljačkovice i Kitke kopa se tunel. Ekipu s vranjske strane predvodi dobar čovek. I leskovačku ekipu s druge strane predvodi dobar čovek. Zadatak te dvojice dobrih ljudi je da se njihove ekipe susretnu negde pod zemljom, na pola puta i na tom mestu, u slavu pobede, popiju šampanjac. Pitanje glasi: kada će se i gde susresti ova dvojica dobrih ljudi i njihove ekipe. Odgovor glasi – kada iskopaju dva tunela.

Zato, i ovde i tamo, i juče i danas, kada vam za nekoga kažu da je dobar čovek, odgovorite mu da ga vodi kući. Na kafu! Može i na ručak u kafanu! Može i na more – zašto da ne. Gde god bilo, samo neka ga vodi. Jer je dobar čovek podmukli ubica naših sudbina. A poslove, i ovde i tamo, i juče i danas, moraju da obavljaju profesionalci.

Dobri, zlatni, vredni, pametni, školovani, inteligentni, vaspitani, oni koji znaju sve, doveli su nas u društvo sa Somalijom i Ugandom. Odavde se moramo prepustiti ljudima koji nisu dobri, ali su zato profesionalci.

Oni ne traže posao – posao nalazi njih. Oni ne pitaju za platu – menadžeri bolje znaju koliko oni vrede.



  • Ostavi komentar