Odsutan sam bio nekoliko dana i za nekoliko sati po povratku spoznao filozofiju našeg mesta. Po poslednjem popisu Vranjska Banja ima oko 9.900 stanovnika. Ako izuzmemo „azilante“, oko 8.900. U Banji ima devet lista za izbore, a kako čujem „pokrivaju“ se mađarska i lista Crnogoraca (verovatno iz Lovćenca). Svaka čast. Statistički, svaki Banjčanin je član neke partije. Čak i oni koje moji prijatelji Romi zovu latinski dilinea domesticus. Druga opcija je definisana jer sam u Mitrovici, naravno Sremskoj, našo dva člana PUPS-a od 22. godine. To je OK, jer su kandidati i za penziju i za odborničke fotelje.
Na zapadu (van biračkog spiska) Bosanci i Crnogorci me dočekuju sa: „Zlo je vreme orla naćeralo da zimuje među kokošima“. Ali kod nas ih na macionalnim listama nema pošto su se „uhlebili“ na profitabilnijim listama jer oni nikad ne gube. Malo bi „rukovodili“. Nema veze, popunićemo liste nezapošljenom decom, jer kutije su tu, a po svemu sudeći biće i drugog kruga, pa ćemo još malo istrgovati tuđom nemaštinom.
Na zapadu, mene, prosedog i bradatog pita gazda kafane: „Jarane, da nijesi ti ćetnik“. Ja ćutim jer ne znam cene. On nastavlja: „Joj majstore, ako ovo nije skrivena kamera, ja sam najebo“. Imam pet svedoka. Odmah smo prepevali „Od Topole…“ na prihvatljivu: „Al ne vredi, al ne vredi, Tito će pobedi“.
Ja sam se pojavio sa našom evropskom opcijom „Europa zdaj“ koju su i „oni“ zaboravili. Na evropsku opciju me podsetio naš vozač, u jednoj elitnoj modnoj kući rečenicom: „Brate, ubi me ova tišina“. Šta da kažem: „I mene“.
Vratimo se u hotel, gde nas pitaju: Prosim vas gospodo, jer vidite kak je skupa Slovenija? Odgovor: Seveda. Mi ih pitamo: Znate li vi koji ste mrsomudi? Odgovor: Ne vemo srpski? Gazda kaže: Jebeš zemlju koja Bosnu nema! Ja: Seveda. Tu ti sliku neću tol’ko platit, kaže Mojca, jer smo mi Slovenci k…c ljudi. Ja odgovaram: Seveda, il toliko il ih vraćam u Srbiju. Rekla je: Platit ću, al da ne s…š u tvojim novinama. Ja uvek držim reč, ćutim. U svakom slučaju, naša ekipa je bila reprezentativna, i ponosan sam na moje prijatelje i naše gostovanje. I na kraju da podsetim naše Srbe, jer se isto kliče (zove). Prikazba (izložba) pre moje se zove: Romi su podstanari našeg društva, a i mi sa njima“ Razmislite o tome.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.