Kada se čovek rodi i uz prvi udisaj da znake života , da li mu se tada javi slika kao prikaz njegovog života koji sledi? Da li te situacije koje se kasnije dešavaju možemo nazvati Deja Vu (već viđeno)? Pojava koja nam je već znana. Kao da smo to već doživeli u prošlom životu, kao da u našem mozgu postoje sva sećanja još od rođenja. Nešto što smo već osetili, videli, čuli sve se sklopi u jednom trenu. Da li instikt ima neku ulogu u tome? Ili je on kod žena samo šesto čulo? Da li vam se nekada desilo da zamišljate haljinu koja je idealna za vas i da je nakon nekog vremena vidite u nekom od izloga? To se može nazvati Deja Vu.
Od rođenja, u toku rasta i razvoja mi prikupljamo potrebne informacije , nalazimo se u raznim situacijama kojih se na kraju našeg života setimo i slike pred očima prolete kao ne montirani film. Tako se isto setimo i našeg prošlog života onog trenutka kada dođemo na svet. Sa tim osećanjem i već viđenim situacijama se susrećemo celog života. S obzirom na ne razvijenost mozga bebe mi ne možemo upamtiti te situacije ali ih osećamo i u toku njihovog dešavanja mi ih se prisetimo, kako smo ih već jednom davno, nekada doživeli. Ali, da li bi nam život bio zanimljiviji kada bi unapred znali šta da očekujemo u datom trenutku? Naravno da ne bi, onda bi svako znao šta ga čeka u životu i vodio bi se time. Život ima više smisla kada se nečemu nadaš i iščekuješ, planiraš i trudiš se da sve bude onako kako zamisliš i želiš.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.