Ove godine su u Nišu održani 49. Filmski susreti. Glamurozni, inovativni, jedinstveni, dockan i najbolji. Ceo grad stoji iza njih, živi za njih, postoji zbog njih. Niš je, u stvari, postao grad, kažu i pre Konstantina i Edikta, samo zbog Filmskih susreta. Priča se da su Dardanci još pre Hrista odabrali sadašnju kotlinu između Vinika i Delijskog visa da se tu, što bi mi Nišlije rekle – „ej, po na tam“ – stacioniraju Medi(j)ana, Tvrđava i Festival glumačkih ostvarenja ili Filmski susreti, kako vam drago, by Šekspir. Šekspir je naveden kao stilska odrednica.
E, sada, u toj kotlini, gde su rođeni Branko Miljković, Car Konstantin, premijer Živković, Avda Zekić, gde je bio golman i davao po „pešesnaes“ golova u sezoni, golman Dragan Pantelić, gde je naselje Trošarina nekada davala najbolje harmonikaše, a danas daje najbolje novinare, tipa Zoran Kosanović, Dejan Tasić, e, tu postoji i gradska vlast. Ona je formirana i na zavet Dardanaca od pre Hrista, ona mora da finasira Filmske susrete ili Festival glumačkih ostvarenja, kako kad ga krste. Nema veze kako se zove, ali se finansira, 49. put sa 150.000 evra. Jubilarni pedeseti sa koliko će, ne znam, još nije urađen budžet.
Festival se od 66. godine, od samog svog početka, odigrava na Letnjoj pozornici u Tvrđavi, baš kako i Dardanci zavetovaše. Tačno kako su pre Hrista projektovali, počelo se od festivala u državi sa 22 miliona stanovnika, da bi se 49. Put održao u državi sa 7,5 miliona. Nešto razmišljam, šta li su projektovali za 69? Da sam vulgaran kao što nisam, možda bih i pomislio „onih“ 69 i one koji ga i organizuju, a nisam ih jasno naveo: Grad Niš i Udrženje dramskih umetnika Srbije.Vulgarno, zar ne? Jeste, ali je i vulgarno da nešto košta 150 hiljada evra, a samo malo južnije, u Leskovcu, to isto, festival, samo u drugom pakovanju, košta 25.000 evra. A šta na to kaže „najbolja publika na svetu“? Najbolja publika na svetu, koja je na zadnjim lokalnim izborima dala dovoljno svojih glasova čoveku koji je svečano otvorio most od TRI metra, da sada participira u vlasti koja finasira, po projektu Dardanaca, Filmske susrete, kaže da je to sasvim u redu i da tako nešto Nišu treba. Apsolutna većina tako misli, i staro i mlado, svi. Pritom, nisu oni imali privilegiju da vide nešto drugo, ili da baš kao ja znaju neke festivalske pikanterije. Ne znaju oni ko je u „direkciji“ festivala.N emaju pojma koliko njih ide u kafanu da piju i jedu mufte. Uskraćeni su dramskih scena i monologa organizatora ispred „kafane festivala“ tipa: „Go… da jedem ako ima pozivnicu!“
Festival se godinama, neki kažu od onog rata 91. i raspada SFRJ, sveo na to – g… da jedem ako imaš kartu, pozivnicu, propusnicu… A Pozornica u Tvrđavi puna kao i „kafane festivala“. Kako? Odgovor bi valjda mogao da da autor monologa sa ulaza u „kafanu festivala“. Na žalost, ostaćete uskraćeni odgovora, jer neću da kažem ko je to, pa nećete znati koga da pitate. Pošto sam ih ja pojeo, sada mogu vaskolikog niškog ili vranjanskog glasača da upoznam sa činjenicom da neko ko je od strane grada zaposlen u ustanovi zaduženoj za organizaciju gradskih kulturnih manifestacija, pored redovne plate, prima i honorar za posao organizacije Filmskih susreta, iako je primio platu da bi taj posao, oraganizaciju Filmskih susreta, radio bez honorara.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.