Cvekla se danas može kupiti praktično preko cele godine. Na sobnoj temperaturi može da izdrži oko dve nedelje, a u frižideru i duže. U svetu postoje bela i žuta cvekla, a kod nas je najrasprostranjenija domaća crvena cvekla, bilo okrugla ili duguljasta. Cvekla sadrži betain aminokiseline koje imaju antikancerogena svojstva. Postoji i terapija crvenom cveklom koja se daje pacijentima obolelim od leukemije i malignih tumora. Redovnim unosom cvekle, može se sniziti LDL holesterol (loš holesterol) za skoro 30 odsto. Cvekla takođe snižava nivo triglicerida i time reguliše ukupne nivoe holesterola u krvi. Cvekla sadrži betain aminokiseline koje snižavaju nivo homocisteina u organizmu. Homocistein je neproteinska aminokiselina koja oštećuje krvne sudove. Svojstva koja cvekla ima preveniraju kardiovaskularna oboljenja. Visoki sadržaji kalijuma u cvekli umanjuju rizik od srčanog udara. Studijom koja je sprovedena dokazano je da se prilikom procesa varenja nitrati sadržani u soku od cvekle pretvaraju u nitrite sadržane u pljuvačnim soku. Visoka koncentracija nitrita pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska,a time pomažu u borbi sa hroničnom hipertenzijom. Cvekla je bogata karbohidratima, zato su nazvani izvorom instant energije.Mogu se smatrati pogonskim gorivom za ljudski organizam. Pored činjenica da nema transmasti i zasićene masti, cvekla ne poseduje ni veliki broj kalorija, a odlična je hrana za utoljenje gladi zbog visokog nivoa šećera koju sadrži (najviši nivo šećera među povrćem) a da pri tom ne šteti organizmu. Kako bi kosti bile i ostale zdrave, organizmu su potrebni magnezijum i kalcijum. Cvekla se posebno preporučuje ženama zbog visokog sadržaja magnezijuma, jer žene češće oboljevaju od osteoporoze.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.