Mi smo kao nacija generalno poznati po tome da volimo zablude i retko ih se i nerado odričemo. Kako do stvaranja istih dolazi, teško je pitanje, na koje, bar danas, nemam odgovor. Jedno je sigurno, prenose se sa kolena na koleno bez greške i traju onoliko dugo koliko traje neosvešćenost generacija na koje se prenosi. Da ne kažem da traje onoliko dugo, dok se ne počne misliti sopstvenom glavom.
Kao obrazloženje na pitanja o velikoj većini njih dobija se jedan besmrtan, univerzalan odgovor kratke forme koji u sebi nosi svu filozofiju sveta i veka zvani “valja se”, “tako treba” itd. A zašto treba?
Još od malih nogu me je nerviralo kada su na pitanja, na koja nisu imali konkretan odgovor (ali nisu odustajali od ideologije), stariji odgovarali sa “valja se” i “tako treba”. I svakoga ko se ne bi povinovao ustaljenim načelima gledali bi kao “izroda”, “buntovnika” i tome slično.
E sad, u vreme kada su nastale zablude, sigurno je postojao neki smisao i objašnjenje za određena ponašanja koja su se vremenom zaboravila ili izgubila, zahvaljujući onom čuvenom “šumu” u komunikaciji koji traje generacijama. Znate ono kad smo se kao mali igrali gluvih telefona, pa priča posle desetog učesnika ima potpuno drugačiji smisao.
Jedna od ustaljenih zabluda svakako jeste da se leti piju bela vina, a zimi crvena, odnosno da treba da se piju jedna, a ne druga. Na prvi pogled ima smisla, ali zapravo nije tako. Niti se leti više piju bela vina, niti treba da se piju, niti postoji razlog zašto bi se pila. Jedna od bitnih razlika između belih i crvenih vina jeste svakako sadržaj tanina i bojenih materija koja crvena vina čine nešto kompleksnijim od belih, ali ne toliko da bi se jasno determinisala kao letnja ili zimska vina. Istina je da crvena vina traže nešto komplaksniju hranu jer su sama kompleksnija. Ali, da li prestajete da jedete meso tokom leta? Ili plavu ribu koja ima dovoljno kompleksnu strukturu da može da se nosi sa crvenim vinima? Sezonsko povrće tipa plavog patlidžana malo koje belo vino može da isprati, ali se odlično ljubi sa crvenim pa i rozeima. Ako ste u onoj grupi ljudi koji mogu sebi da priušte tzv. sezonsku ishranu, spadate u jednocifreni procenat ali opet sigurno ne živite celo leto na salatama i lajt namirnicama. Pa čak i da je tako, ne treba se odricati crvenog nektara.
Ono o čemu treba da se vodi računa jeste temperatra servisa crvenih vina tokom letnjih dana. Ukoliko vino skinete sa police restorana ili pak vaše kuhinje i servirate ga na sobnoj temperaturi, onda treba samo da ubacite karanfilić u čašu i eto vem efekta kuvanog vina. Ubili ste ga, svesno ili ne. I takvo vino će biti u najmanju ruku otužno na vašem nepcu.
Temperatura servisa crvenih vina varira od 14-18 C zavisno od sorte, berbe, kvaliteta i okolne temperature. Leti, kada je temperatura 35 u plusu, vino koje se ne temperira adekvatno delovaće zamoreno, bez svežine i brzo će vas umoriti jer ćete u prvom planu osetiti alkohol, a svežine i voćnosti neće biti nigde. Zato slobodno rashladite crvena vina i na niže temperature od gore pomenutih, pa do one na kojoj vama prija. Svako od nas je individua za sebe i svi imamo različit senzibilitet.
Nemojte se ustručavati da ugodite sebi samo da vas okolina ne bi osudila. Šta vas briga šta drugi misle. Da li oni plaćaju vaše račune? Imajte svoj stav i živite po svojim pravilima, pošto je život prekratak da bismo pili loša vina ili pak ona dobra na pogrešan način koji nam ne prija, samo zato da okolina ne bi kolutala očima pred vašim zahtevom. Neka kolutaju, a vi uživajte.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.