Znate onaj osećaj kad dođete u novi grad. Ideš ulicama. Geteova, Šopenhaurova, Kantova… Sve ulice velikana, koje sam i ja morao da znam na gimnazijskim časovima. Čitaš imena ulica i čitaš istoriju grada. Međutim u Vranju kao da čitaš neku tuđu istoriju. Kritičari kažu da mnogo često menjamo imena ulica. Pa, naravno, kad se ne radi o kvalitno odabranim imenima koja se sigruno nikad ne bi ni promenila.
Ulica Kralja Stefana Prvovenčanog je doživela mnogo promena. Pored imena Cara Ferdinanda i Cara Borisa III, nekadašnja kralja Aleksandra je odmah po dolasku novog suverena dobila i njegovo ime. Početkom devedesetih, njeno ime je promenjeno po kratkom postupku. Logično! Trgovi Maršala Tita, Republike, Slobode, 7. septembra, JNA, Bratstva i jedinstva i Staniše Stošića (respect). Moram priznati da za polovinu od ovih trgova nisam ni znao. Tulbe je Trg 7. septembra? Raskrsnica kod autobuske ima ime? Wow! Centralni trg posvećen sinu naših naroda i narodnosti. Znate ono sa fontanom i gomilom kablova koji služe prodavcima kokica da imaju struju. Kad kažeš „glavni gradski trg“ pomisliš na nešto reprezentativno. U Vranju ne pomisliš ni na Tita, a kamo li na nešto što bi se zvalo trg. Raskrsnica kod Autobuske stanice! To je ono pola asfalt, pola kocka, čas rupa, čas provalija, kad pada kiša – jezero.
Bulevari… Ups! Jedan jedini Bulevar AVNOJ-a. Broj Vranjanaca na zasedanjima AVNOJ-a jednak nuli. Ulica Pariske komune zajedno sa Radničkom predstavlja još jednu saobraćajnicu koja bi se mogla nazvati i bulevarom. Naravno nisam ni pomislio da tražim šta Vranjanci imaju sa Parižanima, ali sam odmah tražio gde je u Parizu ulica Pariske komune. Gle čuda?! Nema je! Prva ulica pod tim nazivom nalazi se u nekom predgrađu pod nazivom Obervilje, za koje smo mi čuli isto koliko i Parižani za Ledenu stenu. I tako dalje, preko Sedam sekretara SKOJ-a, Džemala Bijedića, Če Gevare, Palmira Toljatija (koji nema ulicu ni u rodnoj Djenovi), Patrisa Lumumbe i svih onih sa značajnim zaslugama za na naš grad i stanovinike. Ode samo ni kriv i dužan Vladimir Nazor, veliki književnik, ostade nam Josip Kraš, Matija Gubec i ostali.
Konačno je istorijsko NE Staljinu na Petom kongresu KPJ postalo jedno veliko istorijsko DA kralju Milanu, koji je naš okrug pripojio Srbiji 1878. Na red čekaju ostali zaslužni za istoriju grada – knez Vukan, pa i kralj Milutin kome se, verujem, kao ni Vojvodi Bojoviću onaj zapećak u Raškoj, uopšte ne dopada.
P. S. Obožavam imenovanja novih direktora. Uvek imama šta da kažem. Međutim po prvi put ostadoh bez reči. Pozorište je još jednom izgorelo. Mogli su da naspu zemlju i da posade travu. Da zaboravimo da je ikad i postojalo. Ma, samo zdravlje neka je…
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.