CRNO NA BELO – CRVENO JE

Eko Taxi Vranje

Prošle nedelje se desilo nešto što je upravo i razlog stalnog «propovedanja» onog što se danas zove vinska kultura. Koliko god pretenciozno zvučalo, to «vinska kultura» ipak je pravo ime.  Ako poljoprivreda i umetnost mogu da imaju svoju, zašto bi bila uskraćena vinu!? I vrlo važan deo ove kulture jeste ispravna terminologija kako bismo razumeli jedni druge, kao što se razumemo i u svakodnevnom životu jer svi govorimo istim jezikom. Tako je medicinarima važno da savladaju terminologiju bolesti, lekova  i ko zna čega još sve ne, kako bi u celom svetu razumeli jedni druge, pa je i uživaocima vina podjednako važno da  razumeju jedni druge kada o vinu govore.

Zašto treba da znate jezik vina? Iz prostog razloga da objasnite u vinoteci, restoranu kakvo vino želite ili jednostavno razumete šta vam zapravo nude kada vam neko vino opisuju, da ne biste morali da kupujete «mačku u džaku». Kako znate od kojeg materijala želite haljine, odela, kojeg kroja, koje preformanse kod automobila… isto je i sa vinom. Vinski jezik je vrlo jednostavan, samo ga treba savladati. Ne uči se preko noći kao ni jedan drugi, ali ima mnogo manje termina koje treba da savladate. Sa njih pedeset do sto ćete moći da se svugde sporazumete J



Recimo, dok sam radila u restoranu često se dešavalo da kada gostima kažem crveno vino oni misle na ružicu ili čak roze! Za njih je vino bilo samo crno. I dosta vremena je prošlo dok nisu naučili, ali su ipak naučili, jer je imao ko da im kaže. I često sam se pitala «kada je nama vino pocrnelo»? Da li onog trenutka kada nam se svima smrklo pred očima, ili je po sredi nešto sasvim drugo. Ako su Kraljević Marko i Car Dušan pili «rujno» vino, nema sumnje da je iskonski tremin bio onaj pravi «crveno vino».

«Rujno vino pije Kraljiviću Marko
Pola pije pola Šarcu daje…»

Pa kada je pocrnelo? Prvi začeci svakako se vezuju za ulazak vina u rime narodnih pesama bližih turbofolku!

«Crno vino, crne oči
Sve je crno oko mene….»

I tako jednog dana više niko ne zna da je vino ikada bilo crveno. Crno je i tačka. Ako ne verujete meni ni Marku, verujte svojim očima. Uzmite čašu crvenog vina i nagnite nad belom površinom, zagledajte se u boju i recite šta vidite!? Crveno, ljubičasto, ciglasto pa čak i modro, ali crno sigurno ne. Na vama je da odlučite kome ćete da se priklonite, srpskoj istoriji ili turbofolku?

Pa komšije, prijatelji, lektori i korektori vreme je da napravimo korak napredi upalimo svetlo i pogledamo : crno na belo – crveno je.



  • Ostavi komentar