Da parafraziram skorašnju izjavu Čedomira Čupića, predsednika Saveta Agencije za borbu protiv korupcije: Kraljevina Norveška ima 430 državnih revizora – koliko ima i zaposlenih u administraciji parlamenta. Srpska Revizorska institucija, koja treba da se bavi kontrolom javnih nabavki, sa 13, umesto 180 do 200 zaposlenih, sprečena je da radi svoj posao.
Ovo je samo jedan od niza sličnih „izuma” naše partijske vlasti. I na ovaj način Tadić, Dačić, Dinkić i bratija, organizovano stvaraju uslove za sistemsku korupciju i kriminal. Rezultati takve politike u ovoj državi su poznati: Srbija je u grupi najsiromašnijih država u Evropi i lider sistemske korupcije i kriminala! Od 178 zemalja pozicioniranih na svetskoj tabeli korupcije i kriminala, Srbija je na 83. mestu! U Norveškoj korupcije skoro da nema.
Naše stranke su liderski profilisane. Njihovi čelnici su ikone partijske hijerarhije. Onda, jedino moguć zaključak glasi: sve zasluge za lidredsku poziciju Srbije na svetskoj tabeli korupcije i kriminala, pripadaju čelnicima stranaka na vlasti: Borisu Tadiću, Ivici Dačiću i Mlađanu Dinkiću.
Vidite: u budžetu Srbije nema para za penzije, za bolesne, za đake i studente, za naše sportske ambasadore, za otvaranje novih radni mesta…! Tadić, Dačić, Dinkić i bratija se nikako ne snalaze na terenu interesa građana. A, kada su u pitanju interesi DS, SPS i G17, i raznih Krkobabića, onda budžet Srbije ima ulogu partijskog vlasništva. Onda je on, najblaže rečeno, predmet partijskog javašluka.
Zakon o finansiranju politički stranaka ne pomaže. Tadić, Dačić, Dinkić i bratija nisu i neće odgovarati. Ne pomaže ni Agencija za borbu protiv korupcije. Njenih stavova ova trojka se boji koliko i predsednika Mesne zajednice Marinkova Bara.
Tadića, Dačića, Dinkića i političku bratiju urazumiće samo Evropa. Srbija čeka pred tim vratima ne zato što su njeni građani loši i što ne zaslužuju stolicu u Briselu. Srbija čeka dok Tadić, Dačić, Dinkić i bratija ne podmire sve interese!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.