BORIS I ANGELA

Eko Taxi Vranje

U avgustu smo primetili: “Sva je prilika, a i poslednji je čas, da će predsednik Tadić da izvadi glavu iz peska i da napokon sagleda realnost u njenom punom značenju. Definitivno otrežnjenje nastalo je tokom razgovora sa Angelom Merkel. Mnogim izveštačima je promakao jedan detalj koji je izneo upravo Tadić. Naime, on je na preskonferenciji kazao da Srbija očekuje da pored dobijanja statusa kandidata za pridruživanje EU istovremeno dobije i ‘datum’ za odpočinjananje pregovora. Ovaj novi momenat, uobičajeno oprezni predsednik, posebno u prisustvu najmoćnijih političara Evrope, ne bi rekao da o tome nije prethodno razgovarao sa svojom gošćom. Ali, šta je on ponudio da bi dobio i ‘datum’? Predstojeći dani će nam to otkriti, naročito u načinu vođenja politike prema severnom Kosovu i pobunjenim srpskim opštinama u toj regiji koja je trn u oku ne samo Prištini, već, što je gore, i Briselu. Najverovatnije da su tu krije sva težina ‘zatezanja’ prijema Srbije u EU. Kada se taj Gordijev čvor preseče, moguće je očekivati pomeranje sa sadašnje mrtve tačke. Tadiću mora biti jano da samo osiguravanjem stabilnih saveznika u regulisanju odnosa sa Prištinom može dobiti neki benefit i preuzeti inicijativu od Prištine. U suprotnom, ovaj poslenji čas će nepovratno proleteti a Srbija će ostati sama da se (uzaludno) bori i iscrpljuje svoje resurse za ono što nikako ne može da dobije.”

A krajem novembra: “Zapadni političari polako postaju svesni, baš kao i svojevremeno u slučaju Miloševića, da se sa Tadićem skoro više ne može računati za stabilizaciju političkih prilika u regionu. Njemu se pokatkad omakne, kada misli da ga niko ne čuje, pa pokaze kako gubi orijentaciju smera u kome treba da vodi Srbiju. Poslednja, zaprepašćujuća promena njegovog raspoloženja nastala je posle posete Angele Merkel. Njih dvoje jedini znaju šta su jedno drugom rekli kada su razgovorali u četiri oka, ali sigurno joj Tadić nije zapretio da će umesto nekadašnje balvan revolucije, podignuti šljunak revoluciju na severu Kosova. Može se samo pretpostaviti šta moćna (u političkom smislu) Merkelova danas misli o Tadiću. Još gore, šta o njemu govori u evropskim institucijama i šta namerava da, stim u vezi, preduzme. Valjda naši ambasadori prenose u Beograd ono što čuju i vide. Ili ih je strah da baš oni budu donosioci loših vesti.”



Ali, da li ce Tadic odoleti unutrašnjopolitickim pritiscima nekih svojih koalicionih partnera i savetnika, i sa Miloševićevog puta vratiti se na Djinđićev? Od toga nam zavisi sudbina. A i njegova kao političara.



  • Ostavi komentar