Azdislk ili postizboran propaganda

Bivša slovačka premijerka, Okfordska, (a i moja profesorka I. Radičova), skoro je izjavila da će stanovnicima postkomunističkih zemalja trebati 60 godina da shvate demokratiju. Prosto, na četiri godine lokalni izbori, 65 odbornika, 33 odbornika bira jednog za gradonačelnika…

Srbija je jedina zemlja gde su političari spremi na takozvano „preslikavanje koalicije“ iz Nemanjine 11 na sve lokalne samouprave u zemlji. Zarad čega? Ne postoji objašnjenje ovog fenomena sem čuvene vranjske reči azdislk. Oni koji nemaju vlst i argumente stalno se služe već čuvenom da će «biti ukinuti transferi iz Beograda» ako se ne formra većina koja njima odgovara. Zanimljivo je da na ovo nasedaju i akademski građani. Državna kasa nije šešir iz koga Vlada deli sredstava gradovima i opštinama po svom nahođenju – više volim Sombor pa evo njemu malo, ovi moju su na vlasti u Užicu pa evo i njima, Valjevu neću ništa da dam…

Probleme malog čoveka, takozvani «život», mogli bismo objastniti kratkim rečenicama:

1) Stanko mi ušo pet metra u bašču, sigurno ima nekog u Katastar;
2) Kučiki mi izedoše torbu, jer su se nakotili u naselje i
3) Mogu li ja, da dežuram dan i noć da prejebem onog što krši sijalice po ulicu s loptu?

 Ovakve probleme mogu da reše samo lokalne vlasti, uz međusobno uvažavanje i saradnju sa svim političkim subjektima na lokalu. Običnom građaninu uošte nije bitno da li su oni za nezavisnost Istočnog Bengala,  da li su članovi Partije jednoroga Srbije ili Nacionalnog astronautskog fronta. Izazovi na lokalu nemaju veze sa onima u Beogradu.

Drugim rečima, parlamentarni izbori su jedno, lokalni izbori su nešto sasvim drugo. Nije slučajno da u normalnim zemljama postoje prvo jedni izbori, pa na dve godine od njih drugi. Tako da na pola mandata lokalnih imate parlamentare izbore i obrnuto. To je normalno i u okolnim zemljama, samo nije normalno našim (nazovi) političarima. Da se lokalni političari pitaju, lokalnih izbora bi bilo svakog vikenda, valjda sve dok im rezultat ne odgovara.

To što su Vranjanci glasali ovako na parlamentarnim izborima ne znači da će tako glasati i na lokalnim. Primer je Beograd, gde su građani Čukarice 2012. totalno različito glasali na svim nivoima izbora – predsedničkim, parlamentarnim, gradskim i opštinskim i to, zamislite, na izborima koji su u istom danu. Mislite da u Vranju nije bilo tako… Meni je broj 8.221 mnogo manji od broja 11.496, koji je pak manji od 12.050, a ovi podaci su dostupni svim građanima. Logika građana je prosta – ako onog gore u Beograd ne možeš da ufatiš za gušu, ovog dole možeš, i ako za onog gore ne znaš pouzdano da li se švaleriše,  za ovog dole znaš, a isto tako ako za onog gore ne znaš da li je begao od časovi, za ovog dole sigurno znaš da je više vremena proveo na «kanter» nego li u znoju lica svoga učeći plovne reke Južne Amerike ili srednjevekovnu istoriju Vroclava. Samim tim zato mu na lokalnim izborima daš ili ne daš svoj glas.

Pametnom dosta.