Alo, ovde mobilni

Eko Taxi Vranje

– Dobar dan. Molim vas direktora.

– Žalim, trenutno je odsutan“.



– Budite ljubazni – koji je broj njegovog SLUŽBENOG mobilnog telefona?

– Izvinjavam se, ne mogu vam pomoći.

– Ali gospođo, broj onog telefona koji plaćamo vi, ja i poreski obveznici!

– Žao mi je taj problem ćete morati drukčije da rešite.

I veza se prekida. Gospođi je jasno: ona svog gospodara mora da štiti više nego njegova žena. Za to je i plaćena. U protivnom…

S druge strane, nama smrtnicima ne pomaže ništa. Ni sud, ni Brisel, ni Starzbur, ni Savet bezbednosti. Ovom i drugim srpskim haračlijama zakon je dao za pravao da, najblaže rečeno, uvlače ruke u naše džepove, kada god im padne na pamet. Valjda po onoj narodnoj: „Ovce su za šišanje, a konji za jahanje“.

U zemlji koja ne pravi završni račun, koja je evropski lider u proizvodnji korupcije, u kojoj je i šef države u sukobu interesa, normalno je da vlast od građana nemilosrdno otima sve što može. Ova priča sa SLUŽBENIM mobilnom telefonima je do te mere ogavna da joj se mora stati na put. Hitno! Svim sredstvima! Možda metodom iz doba Miloševića, kada su građani, hiljadama poziva blokirali rad brojnih doušnika režima i dovodili ih do ludila. Jednostavno, mora se uskratiti pravo da svaka šuša ima službeni telefon čije impulse plaćaju građani. Toliki luksuz poreski obveznici ovog grada ne smeju sebi da dozvole. Zbog toga što ju je vlast, kao i sve drugo silno zloupotrebila, ova spravica mora doći na dnevni red kontrolnih i regulatiornigh tela. Građanima se mora saopštiti koliko telefona su platili i kolika je mesečna globa za utrošene impulse od Preševa do Subotice.



  • Ostavi komentar