Ali Riza i Čak Noris

U ove jesenje dane, kad cela Banja miriše na pečene paprike, dođe mi jedan gost i zateče me u „nedoličnom“ poslu pečenja ove biljke. Sedosmo i uz piće me on „posavetova“ da se najumniji ljudi bave projektima i budućnošću, prosečni kućnim poslovima a da se oni prosti bave drugim ljudima. Iako sam se generalno složio, mada nikad nisam krio svoje sklonosti ka kuvanju, pokušao sam da mu objasnim da je realna priča o drugima u opisu rada kafanskog parlamenta. Pričao sam mu o iznenadnoj ljubaznosti političara u ovom kraju kako prema građanima tako i međusobno, jer centrale iz Beograda još ne znaju „ko će s kim“ pa je zato bolje „staviti osmeh a la Džoker iz Betmena“. Čak su i dokazano bahate podguzne muve postale umerene i sa svojim marionetama iz medija samo ublažavaju situaciju i pokušavaju da budu konstruktivni.

Prosto me je začudila odlučnost jednog mačo tipa iz Banje koji je prekinuo strasnu ljubavnu vezu, i najurio nevestu jer neće svekrvu da zove „mama“. Kakve veze ima što „nevesta“ ima 60 godina a „mama“ oko 89, važan je princip.

To i ne sme da nas začudi jer ćemo tek da se vraćamo tradiciji. Kako kojoj tradiciji? Pa turskoj! Ne propuštamo njihove serije, čak i ajvar spremamo noću. Ko da propusti domaćinsku mudrost Ali Rize i glumačko umeće na kome može da mu pozavidi i Čak Noris. Doduše, mi sa juga smo i najveći nostalgičari. Nema pijanke ili svadbe da se ne legne na pod i ne naruči „Sulejman beg“. A i tužno je, kad se bolje razmisli, napušta nam zemlju mili okupator, treba i suza da se pusti. Ne znam šta misle urednici drugih emisija, ali „najpametniji“ među njima, Žika Šarenica, ne menja termin, samo pre podne, da mu ne ukine emisiju Ali Riza.

Pomenuo sam i Čaka Norisa. Iz pouzdanih izvora sam čuo da ne sme da dođe u Banju, jer ga na železničkoj stanici čeka onaj K. da mu „objasni“ ko na koga liči.