Alajbegova slama

U Vikipediji piše da se sintagmom „Alajbegova slama“ označava nešto što je ničije, imovina bez gospodara, nešto što se može bez pitanja uzeti, nešto što nema vlasnika i o čemu niko ne brine. Nedelju između dva broja „Vranjskih“ u Srbiji su obeležila tri događaja čija je prva asocijacija – Alajbegova slama.

Najpre je uvažena profesorka Zagorka Golubović, jedna od najcenjenijih srpskih intelektualki, uputila otvoreno pismo Borisu Tadiću, budući da za 15 dana predsednik Srbije nije našao za shodno da je primi. Šta drugo: profesorka u pismu Tadića upozorava na „alarmantnu situaciju“ i „katastrofalno stanje u našem društvu“.

Nekako u isto vreme, cenjena poslanica Vesna Pešić, nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije, posle 20 godina provedenih na srpskoj političkoj sceni, odlučila je da napusti „partijsku politiku“. Ona kaže da su građani Srbije zatrpani u smetove nerešenih problema, a da im niko ne nudi bilo kakav izlaz. Zato, ovu Vladi treba kazniti, zaključuje ona.

I, poslednji događaj: Vlada Srbije odlučile je da u centru Beograda, za potrebe Agencije za borbu protiv korupcije, kupi zgradu od 1.800 metara kvadratnih. Ali, Cvetković i njegov kabinet ne bi bili to što jesu da i ovim poslom građanima ne stavljaju so na živu ranu.

Prvo, Vlada Srbije, bez tendera, taj prostor plaća 4,5 miliona evra. Drugo, Vlada Srbije, bez tendera, za taj iznos se zadužuje kod Komercijalne banke. Treće, Vlada Srbije ulazi u ovaj aranžman sa građevinskom firmom „Srbijaprojekt“, koja ima sumnjiv status koji miriše na zemunski klan. Kako? Taj poslovni prostor Vlada kupuje od Branke Narančić, supruge kontraverznog biznismena Milana Narančića Limuna. U beloj knjizi o organizovanom kriminalu u Srbiji, Limun je zastupljen na zapažen način.

Biće i ovoga puta: Luka Bojović i Španija, Sretko Kalinić i Centralni zatvor, samo su dezert koji nam, na prazan stomak, servira naša draga Vlada, kako građani, u svojoj državi, ne bi prepoznali nove Bojoviće i Kaliniće, u Nemanjićkom klanu.

Tako, danas u Srbiji svako radi ono što mora: uvažena profesorka Goubović piše predsedniku; Vesna Pešić, borac za neku novu demokratsku Srbiju, napušta politiku, a država i vlast ne prestaju da kradu i otimaju.

Građanima Alajbegove slame ostaje neposlušnost kao poslednje oružje.