Žestoki momci

Svako ko misli da je prevashodno reč o bezobrazluku LGBT populacije koja insistira na „paradi ponosa“ bez obzira na preteće nasilje duboko greši. Jer, odavno je gotovo svaka utakmica u Beogaradu (a i u Srbiji) događaj na kome bude razbijenih glava, koje navijačkih, koje policijskih, pa nikome nije palo na pamet da traži od klubova da prestanu da igrajuj kako bi se izbegli potencijalni incidenti. E sad, kad fanovi tih klubova, koji se mlate sa policijom pre, za vreme i nakon utakmica, najave da će izaći na ulice i smožditi gej populaciju, svi se zabrinu za red, mir i materijalna dobra i dignu na noge. Svi govore o „rušenju grada“ i apeluju na savest LGBT populacije da odustane od provokacije i da svoje stavove izražava na nekom drugom mestru, gde nece uznemiravati pristojan svet (uglavnom momke iz navijačkih klubova). Iz toga proizlazi da „žestoke momke“ treba razumeti kad se namerače da mlate „pedere i lezbejke“, a kad se mlate sa policijom po stadionima i po ulicama treba ih oštro kritikovati. Vandali, dakle, nisu uvek na isti način vandali, nekada su to malo manje, a nekada malo više. Viđali smo te momke i kako po Beogradu pale ambasade u ime srpstva, a ne sećam se da su se vlasti baš pretrgle kritikujući ih.Nije, dakle, ovde reč samo o odnosu prema gej populaciji, čak bih rekao da je to u drugom planu. Ovde je reč o sposobnosti države da pruži zaštitu svima i omogući da se zakoni poštuju i sprovode, podjednako za sve. I što najviše zabrinjava, država pokazuje nesposobnost i nespremnost da se do kraja obračuna sa nasilnim grupama i obezbedi jednak stepen porava i sloboda za sve. Nedostatak sposobnosti se, naravno, ne odnosi na policiju koja je pokazala da je spremna da radi posao za koji je plaćena Odnosi se na pojedine političare koji, u želji da prikupe glasove, zabrinuto vrte glavama i pozivaju na odustajanje od „parade ponosa“. Time šalju dve poruke. Prva je potpuno beznačajna i kaže da oni sa LGBT nemaju nikakve dodirne tačke. Druga je mnogo ozbiljnija i kaže da će se država povući pred pretnjom huligana ukoliko to donosi glasove. A nismo ih biralio da se povlače, birali smo ih da delaju, da sprovode zakon i onda kada strahuju da bi to moglo da naruši njihovu popularnost. Birali smo ih zato što želimo da sila ne bude iznad zakona,slobode i pravde. Birali smo ih da stvore klimu u kojoj se nećemo plašiti huliganskih grupa. Možda oni veruju da je povlađivanje „po određenim osetljivim pitanjima“ pravi način da se utiče na te grupe, ali bi to bio razlog za novu,još veću zabrinutost. Jer, tamo gde počinje povlađivanje, otvara se prostor za saradnju. Naravno, „po određenim osetljivim pitanjima“.