Стари дани, старо понашање

Додатак у Вашем претходном броју везан за манифестацију ,,Стари дани”, као и проглашење Победника недеље натерало ме је да срочим ове редове које, узгред, упућујем “победнику” Наиме, многе је изненадио непланирани одлазак Влатка Стефановског, не само са бине већ и из Врања. ГЛОДУР (Главни и одговорни уредник) тог Влатковог чина је локални министар културе господин Зоран Најдић. Он је Влатковом одласку допринео тиме што није испоштовао једну од његове две молбе: да снимак концерта не оде на РТС и оно најбитније – да се при сликању не користе блицеви јер Влатка боле очи. За ове две молбе аутор ових редова је сазнао лично од Влатка који га је препознао као момка који му је на недавно одржаном Street Festu носио опрему коју је користио на семинару одржаном на поменутом фестивалу. Након наступа, када је сишао са бине, Влатка су опколили обожаваоци жељни фотографисања. Блицеви су у мраку севали те је Влатко, лично мислим, имао осећај да је у некој мрачној просторији са стробоскопима упереним у њега. Културно је сачекао 5 минута и онда је ушао у комби и отишао за Скопље. Тим својим поступком Влатко је оставио организаторе (читај Најдића) да се чешу/е где их/га не сврби. Да је по плану било другачје говори чињеница да су га менаџер и сам Најдић чекали на степеницама испред улаза у Галерију. Када је организатор (читај Најдић) схватио шта се десило дао се у бег испред обожавалаца који су тражили објашњење успут покушавајући да добије Влатка на телефон како би му пренео да је буњарева бас-педала остала на бини. Спас је нашао у једном од локалних кафића у коме је на миру испијао пиће. Пре тога је обожаваоцима рекао да Влатко жури на авион за Пулу који му полеће у 4h изјутра (у том тренутку је били 00:45h). Касније је аутор ових редова сазнао да Влатков авион полеће у 7h ујутру. Хвала Вам господине Најдићу на показаном (НЕ)поштовању према личности као што је Влатко Стефановски. Човек је 35 година на сцени, мислим на Влатка, не на господина Најдића. Наступима по свету шири етно мотиве Македоније и југа Србије ,,померајући границе Балкана”. Зову га “југословенски Џими Хендрикс”. Тог и таквог човека сте испратили са ружном сликом о граду у коме је најпре дотакао небо и похвалио публику пет минута пре немиле сцене, у којој смо, заслугом “локалног министра културе Најдића, ми Врањанци потпуно обрукани! Покварили сте му утисак господине Најдићу. Хвала Вам од срца господине Најдићу у име свих Влаткових обожавалаца!!!!
П.С. Текст је намењен искључиво господину Најдићу, остали део организације искључујем из овога јер су били неинформисани, да не кажем необавештени.