КО ДЕЛИ ПЕНЗИОНЕРЕ?

После неких месец дана, посетила сам мог изабраног лекара, да ми препише рецепте. О лекару, у ствари, ради се о лекарки, могу да кажем само најлепше речи, али овде није реч о њој, него о систему здравства и апотекарства у Врању.
Наиме, док ми је изабрана лекарка била на годишњем одмору, лекови се потрошили (у томе сам врло уредна), па не желећи да сад изабирем другог лекара, решила сам да лекове купујем, до повратка моје изабране лекарке са одмора. То ме је, за месец дана, коштало отприлике 600 динара. Са рецептима, уз партиципацију, до данас је то било више него упола мање.
И тако, када се моја изабрана лекарка вратила са годишњег одмора, врло ме љубазно примила, прегледала, измерила крвни притисак, преписала ми лекове и, што је најважније за пацијента у мојим годинама и у мом здравственом стању, попричала са мном о мојим проблемима, јер можда је у овим тренуцима људска реч најбољи лек.
Сада опет морам да се вратим на лекове. Прво, морала сам у Здравственом центру да платим партиципацију за преписане лекове, у износу од 50 динара, са образложењем да ми је пензија већа од 17.000 динара. Јесте већа, али не драстично, и шта да ради онај пензионер, коме је пензија, рецимо, 17.008 динара, што сам својим очима видела? И тај је, за 008 динара, морао да плати партиципацију за рецепте од 50 динара! Такви су прописи, кажу. Па ко то дели пензионере на 17.000 и више? Ко то тако процењује људско здравље, у динарима?
А прави шок сам доживела у апотеци, када сам лекове које сам узела на рецепт, платила само око 50 динара мање, него кад сам их куповала без рецепта! На моје питање шта је сад ово добила сам од апотекарице одговор; поскупело је. Па шта ће ми онда лекар и рецепти, за 50 динара разлике, треба да пређем два километра низбрдо па узбрдо, по овој летњој врућини, да у ЗЦ чекам на ред, да у апотеци чекам на ред, и да чекам да паднем у несвест, после цене? Шта ће ми онда лекови? Шта ми то плаћамо? Онај милионски мањак у апотеци, о којем ваше новине пишу, а истражни органи никако да открију где је?