Šta je Tadic rekao u Užicu

Eko Taxi Vranje

Tadich je u Užicu rekao zaista važne stvari. Prva je da „nije dobro da Srbija staje iza međunarodnih inicijativa koje su neuspešne“, nego da treba da stane iza onih koje imaju izgleda na uspeh. Druga je da u međunarodnoj zajednici postoje različiti aršini, ali da „Srbija mora da stane iza onih inicijativa koje će izjednačiti te aršine, a ne da stalno trpi poraze“. Treća je da Beograd mora da gradi savezništvo sa zemljama koje su priznale Kosovo i da im stalno objašnjava svoju poziciju.
Zvuči kao najava promene kursa i strategije, ali ne treba žuriti sa zaključcima. Za sada je dovoljno reći da je predsednik i javno pokazao da „zna koliko je sati“. Da je prelazak sa reči na dela još veoma daleko i da će do njega biti veoma teško doći, ukoliko se uopšte dođe, pokazalo se iste večeri kada je Tadić izrekao citirane stavove. U „glavnom“ dnevniku RTS-a ti stavovi gotovo da nisu ni pomenuti, a centralno mesto imali su izveštaji o akciji međunarodnih snaga na severu Kosova.
Cela priča složena je tako da smo najpre videli Tadićevu izjavu da podržava akciju međunarodnih snaga ukoliko je ona usmerena protiv organizovanog kriminala. Onda smo videli izveštaj sa terena u kome se akcija opisuje kao najbrutalniji izliv nasilja protiv Srba na Kosovu, sve praćeno suzama jedne uplašene žene. Sledila je izjava Ivice Dačića u kojoj je akcija osuđena, a nakon toga izjava Hašima Tačija u kojoj je podržana.
Matrica primenjena u ovom prilogu je u potpunosti u skladu sa matricom definisanom u vreme Slobodana Miloševića, koju su iz nekih razloga prilično nežno gajile, zalivale i okopavale vlasti uspostavljene nakon njegovog pada. Izvestite o nevoljama napaćenih pripadnika svog naroda, podgrejete patriotski duh, ne bavite se istraživanjem činjenica i to je to. Svi srećni, svima lepo, ništra se ne talasa osim patriotskih osećanja.
Od Tadićeve najave zaokreta sa početka ovog teksta videsmo samo izjavu da podržava akciju međunarodnih snaga ako je uperena protiv organizovanog kriminala, i to tako uklopljenu da funkcioniše kao odbrana nasilja. Ne mislim da je to smišljeno urađeno protiv njega, naprosto je reč o matrici koju su novinari i urednici nasledili i po kojoj lagano klize. Sad, to što je stvar ispala malo neprijatna po predsednika može im se uzeti i kao profesionalna hrabrost.
No, nije poenta ni u novinarskim kapacitetima ni u novinarskim slobodama. Poenta je u tome što se pokazuje da ni u javnosti, a ni među političkim partijama, nema znakova razumevanja potrebe za ozbiljnim i dubokim promenama ne samo politike, nego i načina ponašanja. Svi bi da klize već uspostavljenim matricama a ideje o promenama se nekako ne primaju.





  • Ostavi komentar