Će pošaljem ženu i svastiku

Došlo proleće, kafedžije izbacuju astale u bašte, temperatura raste, i vazdušna i politička. Skoro da nema punoletnog Banjčanina a da nije stavio svoj potpis na neku od lista kandidata za odbornike, ili je kandidat za budućeg odbornika. Razvoj Banje se zahuktava jer uz stranke i liste cveta rentijerstvo. Pa kakva je to stranka a da nema svoj lokal, klub, tehničkog sekretara i marketing timove koji „smišljaju“ neviđeno mudre ideje za razvoj mesta. Bez obzira što dobronamerno upozoravam vlasnike lokala da traže avans kad daju prostorije u zakup, obično dobijam odgovor: „Ma nek daju za prvi mesec, znamo da posle šestog nema ništa“.

Upadljivo je prisustvo novih ljudi. Ma nisu novi, nego ovo jako sunce smeta ovim mojim naočarama, ja ih jedva prepoznajem. Upakovali se ljudi u svadbena odela, žure na promocije a ja ne mogu da ih prepoznam jer na svadbama skinu sako  čim prođe snaška. Tu su normalno i kravate koje se obično nose u džepu i stave pred slikanje,unapred vezane, jer kandidati za visoke funkcije dok spremaju političke govore ne stignu da savladaju sofisticiranu tehnologiju vezivanja kravate. A i vidi se da ih odelo „žulja“, kao tuđe, a kampanja samo što je počela.

Više niko ne kaže „dobar dan“, pa čak ni „bujrum“ iako su turske serije u punom jeku, glavni pozdrav je: „U koju si s’ g partiju“? Uz odgovor pada komentar: „Ma nemoj? Će pošaljem ženu i svastiku da gi turiš na kutije“. Ima i blistavih predizbornih ideja. Jedan novokomponovani Banjčanin je odveo stranu delegaciju da „proda“ već prodatu firmu. Blistava ideja. Ako svaku firmu prodamo pet do šest puta različitim vlasnicima, eto love a i zapošljenja, i za advokate i sudije a bogami i zarade od patentiranja autorskih prava.

To me podsetilo na slučaj od pre par godina kad je jedan prosac došao da isprosi već udatu ženu. Moj prijatelj profesor B. je prokomentarisao da je to u redu jer „poštena žena se ne udaje dok ne pita muža“,

Ma bitan je nizak broj na listi. A podela? Pusti podelu. Moj drug iz detinjstva B.N. džabe godinama apeluje: „Nemoj da se delimo bratski, nego na pola“. A u koju si partiju, nema veze. Davne 1999. dobijr jedan naš prijatelj vojni poziv, a pošto „otadžbina“ zove, uskoči u prvi autobus da ne zakasni da „utepa“ nekog Amerikanca. Na pozivu piše da se ne plaća prevoz, ali kondukter ni da čuje. Negde u Kumarevu, utrči u autobus njegov poznanik, normalno u žurbi, i prvo ga pita: „Brate koji rod s’g zbiraju?“ Ovaj ga pogleda i odgovori: „Ja kol’ko znam s’g za s’g samo muški!“

P.S. Pobeda dolazi samo štednjom. Banjski lik N. krene do Centra za soc. rad, uđe u taksi i kad stigne do Vranja promeni lokaciju, vozi u Dušanovu 2 da odležim pet dana. Hteo sam da odležim još pet za sledeći put al ne davav unapred.