Anđelika Popstefanov: Ljudi MORAJU da očuvaju ŽIVOTNU SREDINU

Eko Taxi Vranje

Anđelika Popstefanov rođena 2000 godine u Skoplju, završila  je osnovnu i srednju školu u Vranju, nakon čega je upisala „Šumarski fakultet“ na Univerzitetu u Beogradu, odsek pejzažna arhitektura.

Prema njenim rečima presudno da upiše baš ovaj fakultet je njena ljubav koju gaji od malena prema prirodi i životinjama.



InfoVranjske.rs: Čime se bavi pejzažni arhitekta?

Popstefanov: Pejzažna arhitektura, mnogima ne toliko poznata, ima za cilj da približi čoveku prirodno okruženje, najpre ako on sve više vremena provodi u urbanoj sredini. Posao jednog pejzažnog arhitekte je veoma svestran i zanimljiv – od cvetnih dekoracija, vaza i saksija na stolovima kafića, preko projektovanja kućnih vrtova, pa sve do uređenja parkova, park šuma i velikih zelenih prostranstva. 

Osim planova za sadnju biljaka i projektovanje vrtova, pejzažni arhitekti bave se i planiranjem pristupa određenoj površini, odnosno, projektovanjem prilaza i staza koji će voditi kroz park, baštu ili neku drugu zelenu strukturu. Pejzažni arhitekta je taj koji je zadužen za idejni koncept staza, stepeništa, trgova, fontana, elemenata za sedenje na otvorenom javnom prostoru, kao i dizajn pergola, platformi i paviljona.

InfoVranjske.rs: Koliko pažnje se poklanja obrazovanju građanstva o značaju zelene ekonomije i  kvalitetu životne sredine? 

Popstefanov: U poslednje vreme, kako okolnosti nalažu, sve više. S obzirom da prolazimo kroz period velikog vazdušnog zagađenja u celom svetu, pa tako i u našoj zemlji, sve veći broj akcija i edukacija se pokreće baš sa namerom da se dokaže ljudima zašto toliko treba paziti i čuvati zelenu okolinu.

InfoVranjske.rs: Da li studentske organizacije pri Šumarskom fakultetu u Beogradu imaju saradnju sa volonterskim kampovima u svetu?

Popstefanov: Studentske organizacije pri Šumarskom fakultetu su veoma aktivne u pogledu akcija i radionica na temu očuvanja životne sredine. Studenti se trude da ugrabe svaku priliku da zasade drvo, kao i da svoje znanje prenesu na mlađe generacije. Proteklih godina organizovana su velika pošumljavanja po celoj Srbiji, na primer pošumljavanje Stare planine, pošumljavanje na Fruškoj Gori, na planini Goč, u Lipovačkoj šumi…a veoma su česte i saradnje sa školama, gde se uz edukaciju i zajedno sa decom obogati školsko dvorište novim sadnicama.
U okviru fakulteta postoji ,,Klub studenata istraživača Šumarskog fakulteta” – IFSA (International Forestry Student’s Association) LC Beograd, odnosno, to je organizacija čiji su članovi studenti šumarstva i srodnih nauka, koji na lokalnom i međunarodnom nivou sarađuju sa studentima iz različitih zemalja. Česte su posete i putovanja koje za cilj imaju da zbliže ljude istih ili sličnih interesovanja, kao i  da dođe do razmene znanja i iskustava.
Takođe, poznate su saradnje i sa JP ,,Srbijašume”, kao i sa različitim organizacijama, poput ,,Ujedinjena Srbija”, udruženje ,,Srbija kakvu želim” i još mnogih koje podržavaju svaku akciju naših studenata.

FOTO: Privatna arhiva

InfoVranjske.rs: Koji su novi pravci, trendovi u arhitekturi kojima se planira smanjenje negativnog uticaja gradnje na kvalitet životne sredine?

Popstefanov: U svetu je sve više popularna pojava vertikalnog zelenila i krovnog zelenila koji su nešto drugačiji od onih koje srećemo svakodnevno. Reč je o zelenim zidovima ili zelenim fasadama i o krovnim vrtovima. Naime, ovaj vid zelenila je veoma pogodan za gradske sredine iz više razloga. Jedan od razloga je to što je naučno dokazano da tokom zime, kada temperatura pada ispod nule, zgrade koje imaju krovne vrtove ili zelene fasade budu za minimalno 3 stepena toplije, nego one koje ih nemaju.

Takođe, važi i da zelene površine u paklenom periodu godine umanjuju temperaturu i stvaraju dodatnu hladovinu. Drugi razlog, u kišnom periodu, krovni vrt zadržava čak do 50% vode, što znači da je manja verovatnoća da će doći do naglog punjenja kišne kanalizacije. Treći razlog, buka, zračenje, štetni gasovi i čestice prašine koje se nalaze u vazduhu kada dođu u dodiru sa zelenom površinom budu upijene od strane biljaka i na taj način se efikasno smanjuju. Ostali razlozi koji ukazuju na efikasnost novih trendova jesu i ti da što više zelenila u prostoru, to više kiseonika za život drugih organizama. 

Prednosti ovih tipova zelenila jesu te da ne zahtevaju posebnu parcelu zemlje na kojima bi bili postavljeni, već se uklapaju u odgovarajući postojeći prostor.

InfoVranjske.rs: Kakvo drveće je najbolje saditi u gradovima, u drvoredima i parkovima? 

Popstefanov: Najbolje je saditi ono najotpornije na gradske uslove sredine, a ujedno i veoma reprezentativo i dekorativno. Veliki je izbor drvenastih i žbunastih vrsta, ali potrebno je dobro poznavati njihove bioekološke karakteristike, što je svakako u osnovi znanja jednog pejzažnog arhitekte. Za drvorede preporučljivo je izbegavati ono drveće sa krupnim plodovima, poput maklure – Maclura pomifera, ili sa plodovima koji pri opadanju plodova mogu napraviti neugledan prizor, judino drvo – Cercis siliquastrum, i otežati čišćenje ulica. Takođe, treba izbegavati drveće sa krupnim korenovim sistemom, koji širenjem moze da podigne beton i popločane površine. Za drvorede najpogodniji su platani, javori, lipe, grab, brest, breze…Takođe, potrebno je izbegavati invazivne vrste koje širenjem narušavaju razvijanje drugih biljnih vrsta, a kod nas najčešće se sreću bagrem – Robinia pseudoacacia, bagrenac – Amorpha fruticosa, kiselo drvo – Aillanthus altissima, pajavac – Acer negundo, i dr.

M. Stanković

Predsednica je organizacije IFSA u sklopu fakulteta. Reč je o studentskoj organizaciji koja okuplja ljude šumarstva i sličnih nauka iz celog sveta, kako bi proširili svoje znanje i razmenili iskustva. Takođe, član je i udruženja ,,Srbija kakvu želim”. Cilj pomenutog udruženja je podizanje ekološke svesti i izmena kulture ponašanja u prirodi sa željom da Srbiju učinimo lepšim i prijatnijim mestom za život. Nakon završetka osnovnih studija, ima želju da upiše master u inostranstvu, a zatim i doktorske studije.



  • Ostavi komentar