U Makedoniju po duvan i gorivo

,

„Dokle?“

„Do Kumanova?“

„Poslovno?“

„Pa, ako je poslovno kupovina duvana, onda da – poslovno.“

Ovako se odvija kraći dijalog muškarca i carinika na prelasku iz Srbije u Makedoniju. Ispred vozilo vranjskih registarskih oznaka, iz kojih dopire hrapavi muški glas. Radnica na carini, žena prijatne spoljašnosti i sa šarmom stjuardese, požele nam srećan put i zaputismo se u južnosusednu zemlju.

Toplo vreme, iako je tek 6.30 sati ujutru, nagoveštava paklen dan i temperaturni šok. Dvadesetak minuta trajao je put od granice do odrednice. A, tamo, u

Kumanovu, pumpa koja se nalazi baš preko puta „Djurine“ zgrade.

Kao ova naša koja se nalazi u centru Vranja, naspram Bisokopa „Sloboda“, istog dezena. Pored creva za točenje benzina uočljiv je ogroman displej. Sve prisutne šokira ono što piše na njemu: 60,42 litara plaćeno je 2.900 denara. Denar je 1,94 dinara, pa

računajte. To je otprilike nešto manje od 50 evra! Radnica na pumpi

upravo prodade boks „pal mal“ cigareta za 11 evra i 100 denara. Opet skoro duplo jeftinije nego u Vranju. Razumljivo je onda što ovi naši malo-malo pa krenu za Makedoniju, da natankaju rezervoar ili napazare duvana.

„Je l’ imate one ženske cigarete?“, upita stariji čovek, sležući ramenima, „Eve, mislim da se zovu Eve?“, na šta dobi negativan odgovor.

CENA NIJE PROBLEM: U prvom kafiću od pumpe, s desne strane, na samoj raskrsnici, sede uglavnom Albanci. Upozoriše nas neki Srbi da budemo oprezni šta pričamo, mada nikakve tenzije nema. Konobar, rođen u Bujanovcu, kaže da zna i srpski i makedonski, te da neće biti nesporazuma u komunikaciji. Objašnjava da u Kumanovo najviše dolaze Albanci, a ima gostiju i sa Kosova i iz Bujanovca i Preševa.

„U Bujanovcu je sve poskupo. Iz Vranja dosta ljudi dolaze, najviše među njima je taksista“, reče nam na makedonskom.

Ista ova „roba“ u Vranju košta 230 dinara po paklici, odnosno oko 2.300 dinara za boks, po gruboj računici. Duplo jeftinije.

Na stolu pakla cigareta, sa bočne strane piše: proizvedeno u vranjskom BAT-u (British American Tobacco; p.a). Da, da, proizvedeno u Vranju, pa izvezeno u Kumanovo. I onda u Makedoniji dvostruko jeftinije. Konobar nam reče da su na makedonskim paklicama slike mnogo „mračnije“, pa on uglavnom bira one sa „lakšom tematikom“. Sliku koju smo videli obeshrabruje „jači pol“ jer utiče na potentnost (vidi sliku).

„I ovo, i benzin, i jedenje. Sve je pojeftino. Kafa je kude mene pola evro“, reče nam ovaj mladić.

Uputi potom novinare i preporuči im gde se dobro „valja“ duvan.

„Vidite tamo gde piše ‘jajca’? Pored odmah, ima prolaz. To je ulaz u pijacu. Tu, sa leve strane, čim prođete ‘jajca’, ne možete da promašite“.

Tu, na „mestu zločina“, baš gde nam ovaj reče, dvojica stoje, a na improvizovanoj tezgi bele kartonske kutije. Švercer otvori jednu:

„Ovaj ti je poslab, ili ovaj?“, upita ga mušterija, prodavac im

odgovori, a onda se nama obrati ovaj Vranjanac, kao da se znamo sto godina.

Nije siguran u svoj izbor, pa moli za savet.

„Ne znam da li da mu uzmem ovaj, za drugara je, cena nije problem, nego da pogodim njegov ukus, kaže da nije blag. On je dugodišnji pušač“.

„Onda ovaj“, upire prstom švercer u otvorenu kutiju, spremnu za degustaciju.

Ode prodavac da donese ono bolje iz ponude, iz „šteka“, kad uto drugar ovog koji izvoljeva prekori prijatelja:

„Od juče pričamo da se cenjkamo, a ti – cena nije problem! Još ti kažem da se ne mešaš.“

„Pa, dobro. I?“

„Šta ‘i’? Spustili smo po pola evro, a mogli smo i više. Cena nije problem?!“

Vraća se posle nekoliko minuta prodavac sa novim „paketom“.

„Imaš jednu za probu?“, upita ga Vranjanac.

Vadi on iz paketa, odlomi mali deo duvana i krenu da stavlja u „mašinicu“. Ne, ne mota on. Samo u mašinicu.

„Ovo je jače“, ukaza degustator drugaru kome cena ne beše problem.

„Imaš li neku kesu, da ovo stavimo?“, pita ovaj „buržuj“, kad mu švercer tutnu neku crnu, „đubretarsku“, valjda da se ne vidi šta je unutra i da izgleda što je sumnjivije moguće.

„Već kasnimo“, upozori ga drugar, i oni „klisnuše“ iza ćoška.

Savetuju dobronamerno da se ne slika duvan i tezgu.

„Imaš svakakve, treći može da doleti otuda i da se iskolači: Šta radiš, bre? E, sad, da sednete tu, pa da se zapričate i oraspoložite ih. To je kod Makedonaca mnogo bitno. Ponudiš ih cigaretama. Budite obazrivi“, učtivo nam reče jedan mlađi čovek, noseći kakav ceger, vraćajući se sa pijace.

TUŽNA SLIKA: Na drugoj tezgi lik plaća mašinicu za „motanje“, ali na podsećanje drugara kupi i papir, sa sve filterom.

Dalje idemo, pitamo za cenu. Kao, fol, kupujemo. Oni od malopre kupiše kilo za 600 denara, a na ovoj tezgi 500. A nema 20 metara razdaljine.

„Nikad se ne kupuje na prvoj tezgi“, čuju se sporadični komentari.

Dalje, idući pijacom, umalo ne izazvasmo „međunarodni incident“. Jedan od prodavaca nas prekori što uhvatismo nekoliko kadrova. To, međutim, ne bi bio problem, da u pozadini, u svoj svojoj veličini, ne beše raširena albanska zastava. On nas, na tečnom srpskom, zamoli da obrišemo snimak, iako od nas dobi uverenje da nije bilo nikakve pozadine ni loše namere. Već je 11 prepodne, požurismo da se što pre vratimo u Vranje, kako bismo izbegli najveću vrućinu. Seljaci koji prodaju na ulici sakrili se ispod suncobrana, dok oni koji su na samoj pijaci nemaju taj problem, sve je pokriveno i debela je hladovina.

U povratku, na granici, scene koje izazivaju veliko razočarenje u zemlju u kojoj živimo. Opet smo na graničnom prelazu ka Srbiji. Među kolonama automobila, između pet traka, patroliraju uglavnom muškarci. Prodaju, iz daleka se čini, kompakt-diskove, u folijama, verovatno sa nekom muzikom. Prilaze od kola do kola i nude. Jedan se čak i polakomi. Iz suprotnog pravca ide žena sa maramom i prosi. Lukrativno je to „zanimanje“, dobro se zaradi. Ima tu i registarskih tablica dalekih zemalja, od Nemačke, Švajcarske, preko Grčke, pa sve do Beograda i Niša. Svi idu za Makedoniju.

U jednom momentu prolazi sredovečni čovek, u ranim četrdesetim, koji u kolicima vozi dete koje pati od dečje cerebralne paralize. Veliko je pitanje i da li je njegovo. A, on, šmeker, oko pasa zavezao „pederušu“, otvorio rajsferšlus, pa samo kupi novac. Ko koliko da.

Dušan Pešić

CENE

*** 1 denar = 1,94 dinara

*** cene iz marketa u Kumanovu

Marmelada (tegla): 70 denara (135,8 dinara)

Slatko od smokve (tegla): 88 (170,72)

Alva (800 gr): 135 (261,9)

Kozji kačkavalj (1 kg): 425 (824,5)

Kesica supe 12: (23,28)

Pena za brijanje „žilet“: 240 (465,6)

TAKSISTA

„Idemo po naftu u Makedoniju, zato što je 50 dinara jeftinija. U celoj Srbiji, u pograničnim mestima su jeftini derivati. U pun rezervoar sipaš 50 litara nafte, jer strancima ne dozvoljavaju da prenose benzin. Svaka tri-četiri dana idemo, čim istrošimo ovo što smo prethodno sipali u Makedoniji. Ušteda je 1.500 dinara. Akciza na gorivo u Makedoniji jeftinija je za nekih 35 posto. Kod nas je akciza 20 ili 25 dinara, u Makedoniji je sedam denara ili 14 dinara“, kaže M.R, taksista iz Vranja.