Napred do dna

,

Da li je odbijanje predsednika ove zemlje Aleksandra Vučića da oko sebe uopšte vidi naprednjake iz Vranja na svečanostima u Hanu i Leskovcu, kojima je prisustvovao, ustvari znak da su ovdašnjem odboru SNS-a dani odbrojani? Ili, imaju li ovdašnji naprednjaci čemu da se nadaju posle jasnog znaka centrale da zna šta su ovde radili ovog leta? Nažalost, ova pitanja nemaju odgovor jer SNS u Vranju odbija da daje izjave za medije, ali, da je siituacija na ovdašnjoj političkoj sceni složena, to svakako jeste. Posle niza brljotina vranjskih naprednjaka koje su ovih dana došle do Vučića, njihov položaj svakako nije zavidan, ali, ta stranka ne brza sa rešenjima.

Za sada, u opciji su, kako „Vranjske“ saznaju, tri scenarija. Vučić će, naime, ili raspustiti odbor vranjskih naprednjaka, ili uvrstiti Vranje u onaj niz gradova koji mora da ide na popravne lokalne izbore u danu kad i Beograd, ili će ulazak SPS-a u lokalnu vlast iskoristiti za radikalne promene u SNS. Ma kako čudne, ove opcije uopšte nisu neverovatne. Kolosalna nesposobnost ovdašnje vladajuće garniture SNS-a nikako ne ide toj stranci u korist, i nešto se, jasno je to i laicima, mora preduzeti. Samo, šta? Može se službenim kolima ići na more, mogu se zapošljavati supruge i ljubavnice, može se i ne raditi ništa, ali očekivati da SNS, čitaj Vučić, na takvo ponašanje neće reagovati ipak je ne samo preoptimistično nego i diletantsko. Šta će se, dakle, dešavti narednih dana, a da danas izgleda tako neverovatno da mnogi o tome ne žele čak ni da misle?

Mnogo toga je postalo jasno na polaganju još jednog kamena temeljca u Vladičinom Hanu. Svemu je prisustvovao i Vučić, iskoristio priliku da se još malo pohvali učinjenim, i posle dva sata se vratio sopstvenom životu. Ono što je sve iznenadilo je činjenica da iz Vranja put Hana nije pošao ni jedan jedini autobus sa navijačima, kako je to uobičajavano do sada, ali ni jedan jedini ovdašnji lider – ni gradonačelnik, ni narodni poslanik, ni načelnik Okruga, niko. Zašto je to tako? U Gradu ne žele da ovo komentarišu, jedino zamenik gradonačelnika Nenad Antić kaže da ne zna o čemu se radi, jer je u to doba bio na odmoru.

„Da li je tačno da SNS Vranje nije pozvan na skupove u Hanu i Lekovcu kada je tamo bio predsednik Vučić, pa čak ni vi kao narodni poslanik, i zašto?“, glasilo je pitanje pisano poslato Slaviši Bulatoviću, na njegov zahtev, na koje on na kraju ipak nije želeo da odgovori.

Opet, vladajuća garnitura u Vranju ima toliko neprijatelja da uopšte nije teško naći nekoga ko će otvoriti priču o dešavanjima u njihovim redovima. Tako priča kaže da je u Hanu održan pripremni sastanak pred dolazak Vučića u to mesto u čijoj se blizini nalazi Vranje, i da je tamo bio prisutan južnosrpski naprednjački krem. Sve je bilo idealno dok reč nije uzeo predstavnik SNS-a iz Beograda.

„Vidite li šta ovde piše? Predsednik Vučić ne želi da vidi nikoga iz Vranja ni blizu sebe, ni blizu“, reči su koje su zatekle, izgleda, samo Vranjance. Rečeno – učinjeno – u Hanu su bili svi osim ovdašnjeg SNS-a i lokalne vladajuće vrhuške.

Legenda kaže da su tamo zbijane i šale na račun Vranjanaca..

„Mora da su nešto ljuti na Predsednika čim ih nema“, rekao je, navodno, u šali i predsednik Hana Goran Mladenović.

Ovo bi moglo da se posmatra i kao nečiji previd, ili slučajnost, da su Vranjanci pozvani na leskovačku Roštiljadu, da vide Vučića. Ali, ne, ništa od toga, i tamo su bili nepoželjni, što jasno pokazuje koliko oni danas loše stoje u centrali.

E, zašto je tome tako?

Razloga je više, ali je ponašanje lokalne političke elite, sve od reda naprednjačke, osnovni. Ne vrši se vlast tako, ne predstavljaju se tako građani ni stranka, jasno je to valjda svima osim vlastodršcima. Prošlo je već mnogo vremena od ustoličenja ove ekipa na vlast, a da rezultata njihovog rada jednostavno nema. Ima samo afera, manje ili više smešnih, pa i nije čudo što sada svi na žeravici očekuju reakciju centrale. A priča se da Vučić na svoj sto svake nedelje dobija ne samo primerak „Vranjskih“, čije je obezbeđivanje obaveza jednog čoveka od posebnog Vučićevog poverenja ovde, nego i hrpu žalbi i pritužbi građana. Priča se da je stvar otišla tako daleko da te prijave više i nisu anonimne, nego da se sad ljudi potpisuju imenom i prezimenom, dotle je to, kao, došlo.

Situacija u odboru, kako je neki opisuju, je „rat svih protiv svakoga“. Ima li boljeg dokaza od činjenice da niko, baš ni jedan naprednjak, nije podržao gradonačelnika Milenkovića kad se našao nezaštićen i na udaru javnosti zbog „insignije“? Da su njegovi, branili bi ga sa sve da je potpuno kriv. Ali, nisu, pokazavši mu tako šta mu se sprema. A sprema mu se smena, i to čak ne više ni tajno. Zna li to Milenković i onih nekoliko ljudi koji ga podržavaju?

Ali, pre nego što smene Milenkovića, odboru bi mogla da se desi ista sudbina, da ih Vučić raspusti i potraži neke bolje ljude koji bi zauzeli njihova mesta. Ima li takvih ljudi u vranjskom SNS-u? Naravno da ima, samo je pitanje da li mogu da iz pozadine pređu napred, a da ih ovi što su sada napred ne sapinju na svakom koraku?

Spasonosno rešenje za SNS pronađeno je, priča se, naizgled sasvim paradoksalno, u SPS-u. Prema navodima iz te stranke, na nekoliko sukcesivnih sastanaka dve partije dogovoren je ulazak u vlast SPS-a između dva gradska praznika, 4. oktobra i 7. septembra. Kao glavni moderator opet se pominje Bratislav Gašić, šef BIA, ali očigledno i čovek za vezu naprednjaka i socijalista. Podsetimo se, on je spasao vlast SPS-a u Vranju 2013. godine, kada je pocepao ovdašnji odbor naprednjaka i sa osam glasova održao Zorana Antića u fotelji gradonačelnika. Ima li sada naznaka da će se istorija ponavljati?

„Mi smo već na neki način u vlasti, zajedno smo išli na izbore, i ne vidim da između dve partije ima problema oko saradnje ovde. Idemo polako, deo po deo, pa ćemo da vidimo“, kaže Antić, dok naprednjaci odbijaju da o ovome govore.

Po gradu se priča da imenovanje potpredsednika SPS-a Srđana Dekića na mesto direktora Fonda PIO uopšte nije ulazak u vlast, nego je rešenje SNS-a, kako bi održao mir u svojoj kući. Ali, takođe, priča se da je SPS kao prvu varijantu tražio „Komrad“, što je izazvalo paniku među direktorima javnih preduzeća. Još bi se svi i oprostili od Moše Stoiljkovića, da je on jedini, nego nije. Svi su na meti i svi su toga svesni. A za šta su se borili ako će neko drugi da bude direktor, iz njihove ili neke druge partije, svejedno?

Sve u svemu, ova dešavanja pokazuju da će jesen koja sledi politički biti veoma turbulenta, i da će doneti možda i rešenja kojima se niko ne nada. SNS se koprca, sve se dublje uvaljujući, vukući i grad sa sobom, SPS čeka i drži partijske sastanke sa nožem u zubima, a Beograd sve više gubi strpljenje. Kako se ova utakmica može završiti? Pa ili će se tresti gora, a rodiće se miš, ili će se miševi tresti dok se rađa nova gora. Trećeg rešenja nema, ma koliko ga ovde svi tražili.

Saša Stojković

Kao grom iz vedrog neba Vranjem se pronela vest da je bivši gradonačelnik i šef SPS-a ovde Zoran Antić napravio politički neoprostiv gaf, te da je, ranom zorom u jednoj od centralnih lokalnih kafana, sa ekipom, glasno i podržan od svih ostalih, pevao „Vučiću, pederu“, omiljenu krilaticu pre svega naroda, onog što nije ni vlast ni opozicija. Naprednjaci su, priča se, to jedva dočekali, pa su čitavu stvar dojavili Vučiću i njegovima.

„Eto, vi nam ih gurate u vlast, a oni ovako o vama“, otprilike je glasila njihova priča.

Sad, šta je stvarno bilo?

„Nemam šta da kažem, ne mogu da demantujem nešto čega nema, što se jednostavno nije ni dogodilo“, kaže Antić.

Ono, iz pouzdanih izvora „Vranjskih“, čulo se da je ekipa oko Antića pevala samo tri pesme – rodoljubivu kosovsku, Partizanovu navijačku i hit te noći, narodnu „Rado, bela rado“. Ništa ni o Vučiću ni o njegovim seksualnim sklonostima.

Da se ne presuđuje u stvari koja ostaje totalno u magli, valja se osloniti na činjenice. A one su jasne – nekome je ovakav skandal, da se pogrdno skandira koalicionom partneru sa kojim se propagira slobodna ljubav, (ako se skandiralo) – zasta bio potreban.