Bićemo još bolji

VRANjSKE: Dinamo je do pobede nad Teleoptikom i Inđijom došao fanatičnom borbenom igrom. Da li je to model i za narednog protivnika Slobodu iz Užica?

MILOVANOVIĆ: Svakako jeste. Trener Dragan Antić upravo zahteva od nas požrtvovanost i borbenost, što će biti naš glavni adut u narednim utakmicama. Bitna je naša igra na terenu, bez obzira ko je protivnik. Ukoliko budemo ponovili igru kao protiv Inđije ili Teleoptika, siguran sam da pobeda i dobar rezultat neće izostati. Idemo u goste Slobodi, pa će možda biti i teže, ali mi smo u ovom trenutku koncentrisani na našu igru.

Uvek se vode polemike ko može da odluči utakmicu, stranac, domaći igrač ili golman magičnom intervencijom?

Što se mene tiče to može da bude bilo ko, važno je samo da osvojimo tri boda. Siguran sam da to misli svako u timu. Nije bitno ko će da postigne pogodak ili asistira, važna je samo pobeda. U svaku utakmicu ulazimo napadački, idemo na presing. Nemamo razloga da se bojimo bilo koje ekipe. Imamo kvalitet da pariramo svakom protivniku.

Priključili ste se vranjskom klubu mnogo kasnije. Zašto?

U Dinamo sam došao posle utakmice sa Teleoptikom. Čekao sam da vidim kako će se odvijati situacija sa jednim klubom iz Švajcarske. Na poziv trenera Antića priključio sam se timu. Cilj ove sezone je visok, a to je Super liga. Što je bio i dodatni motiv da dođem ovde. Borićemo se za prva dva mesta koje vode u elitno takmičenje. Uprkos tome, što sam stigao među poslednjima, saigrači su me lepo dočekali. U ekipi je jako dobra atmosfera. Svi smo kao jedan, odlično funkcionišemo, što se vidi i na terenu.

U duelu sa Inđijom, Dinamo je imao dosta šansi ali ih nije iskoristio. Mogao je da dođe do vođstva mnogo ranije. Šta mislite u čemu je bio problem?

Publika je bodrila svaki naš pokušaj. Važno je da smo stvarali šanse. I igrači na terenu, a i mi sa klupe smo isčekivali pogodak u svakom trenutku. To je glavni recept za pobedu, stvarati šanse. Ponekad rezultat toga neće biti uspešan, ali to je fudbal. Morate da pokušavate. Pobedili smo na toj utakmici i to je najvažnije. Možda smo u pojedinim situacijama, mogli i više, ali je pad koncentracije učinio svoje.

U igru ulazite u 68. minutu, i samo pet minuta kasnije postižete pogodak. Da li ste očekivali da ćete se tako brzo upisati u listu strelaca?

Nisam bio spreman da počnem utakmicu, pošto sam na treningu dobio jak udarac u nogu. Tokom zagrevanja osećao sam se bolje, tako da sam mogao da pomognem ekipi. Nisam očekivao da ću tako brzo postići pogodak. Kada sam bio na korneru, video sam slobodan prostor i uz asistencuju Gašića uspeo sam da postignem pogodak. Sa takvim situacijama, sam se susretao mnogo puta.

Skoro četiri godine proveli ste sa Teleoptikom, bazom beogradskog Partizana. Kako pamtite taj period?

Bio sam kapiten prvog tima. Odatle nosim samo predivne uspomene. Vuk Rašović, nakadašnji fudbaler Partizana, mi je bio trener. Kao i u drugim vrhunskim klubovima, uslovi su odlični, počevši od opreme pa do treninga. Imate sedam idealnih travnatih površina, od toga dva terena sa veštačkom travom poslednje generacije. U suterenu je sauna i teretana sa najsavremenijom opremom, kao i sala za zabavu (bilijar, pikado, stoni fudbal, šah…), zatim savremeno opremljen medicinski blok za fizikalnu i hidroterapiju. To je škola Partizana. Centar je povremeno bio i baza za pripreme fudbalske reprezentacije Srbije. Veoma sam bio zadovoljan uslovima, u suprotnom ne bih toliko ostao tamo.

Igrali ste i za malteške klubove Mostu i Gziru. Kako ste odlučili da odete tamo?

Dok sam trenirao sa ekipom u Beogradu, klub sa Malte „Mosta“ je bio na pripremama. Nakon odigrane utakmice sa OFK Beogradom pozvali su me da im se pridružim. Trener je bio prezadovoljan mojom igrom, tako da sam se brzo priključio timu. Kada sam stigao, dosta mi je pomogao i fudbaler Bojan Kaljević koji je već dugo godina tamo. Nastupao sam u Premijer ligi Malte. U derbiju sam uspeo da postignem go protiv ekipe Tembroka. Bilo je 1:0 za nas, a mojim pogotkom iz šesnaesterca slavili smo sa 2:0. Utakmice se uglavnom igraju na tri stadiona. Postoji Nacionalni, Glavni stadion na kome igra reprezentacija Malte i Hibernian stadion na kom smo mi nastupali.

Koliko je bilo stranaca i da li je istina da su zaštitili malteške igrače da ih ne bi izbacili iz tima?

Puno naših igrača je tamo. Čak i dosta trenera sa ovih prostora je otišlo. Mada klubovi više sada počinju da dovode Brazilce, Portugalce. Upravo zbog toga je i dozvoljeno samo pet stranih igrača u ekipi, to je sada maksimum. Ostali moraju da budu sa Malte, odnosno domaći igrači.

Govori se da su malteški klubovi uglavnom „glineni golubovi“ u kvalifikacionim mečevima za evropska takmičenja?

Bilo je potcenjivanja klubova sa Malte, ali poslednjih godina oni ostvaruju zapažene rezultate na evropskoj sceni. Počeli su dosta da ulažu kako u strane, tako i u domaće igrače. Tako da i klubovi samim tim više napreduju. Zvezda je igrala nerešeno protiv Florijane, a to je prosečan klub na Malti. Vest Hem Junajted je na penale pobedio domaći klub Birkirkaru. Utakmice pokazuju da nije baš tako jednostavno igrati sa malteškim klubovima.

Prošle sezone nosili ste dres Gorodee, kluba koji je učestvovao u Premijer ligi Belorusije. Susreli ste se sa trofejnim ekipama poput Bate Borisova, Dinama iz Minska, Šahjtora?

Najteži protivnik je bio Bate Borisov. To je ekipa koja skoro svake godine igra Ligu šampiona. Iskreno, kada se susretnete sa takvim timom očekujete mnogo više. Naš klub je bio novi član Premijer lige, a sa klubom koji je osvajao 13 puta šampionat Belorusije odigrali smo nerešeno 1:1. Imaju odličnu ekipu i vrhunske igrače, pojedinci su standardni članovi reprezentacije. Predivno je bilo igrati na Borisov Areni, navijači u tom trenutku deluju kao 13. igrač. Igrali smo sa Dinamom iz Minska koji je osvajao ligu pet puta zaredom. Bili smo jednom poraženi, dok smo na domaćem terenu odigrali remi.

Gorodea je završila sezonu na desetom mestu?

To je bio veliki uspeh za tim. Oni su iz druge ušli u Super ligu. Kada sam stigao, cilj je upravo to i bio. Klub je čak u jednom trenutku bio i na šestom mestu i imao prilike da se bori za Ligu Evrope. Nije uspeo zbog povrede igrača da ostvari bolji rezultat i zabeleži veći plasman. Beloruska liga nije nimalo naivna. Imaju zaista kvalitetne klubove i igrače. Prvenstvo je bilo dosta neizesno. Odlučivali su jedan ili dva gola. Zbog velikih zima, sezone traje od aprila do kraja novembra.

Kako se trenira i igra u zemljama u kojima ste nastupali do sada u odnosu na Srbiju?

Igra se dosta razlikuje. U Belorusiji preferiraju duže lopte, možda su naši igrači tehnički potkovaniji. Uslovi za trenirenje ne mogu da se porede, jer je tamo neuporedivo bolje. Imaju vrhunske terene. Nedaleko od Minska, postoji i akademija gde smo trenirali. Postoje četiri terena sa pravom travom i veštačkom. Što se tiče stila igre više preferiraju ruski način. Ulaze više u duele, ima više kontakta. Nisu na toliko zavidnom tehničkom nivou, ali to nadoknađuju brzim trčanjem borbenošću.

Dokle može ekipa u ovoj sezoni?

Sigurno do Super lige, to nije samo moj cilj, već ambicije svih nas u klubu. Sada je veoma bitno da se ne opustimo, jer smo ostvarili dve pobede. Posle ovakvih duela svakako dobijamo i na samopouzdanju. Ima još da se igra, dug put je pred nama. Naporno treniramo skoro svakog dana. Bićemo još bolji i spremniji, kako se kraj bude približavao.

Marija Mitrović

PROFIL

Ime i prezime: Nemanja Milovanović

Datum i mesto rođenja: 12. 6. 1991. godine u Kruševcu

Visina: 189 cm

Težina: 76 kg

Pozicija: centralni vezni

Igračka karijera: 2009/2010 FK „Napredak“ Kruševac, 2011/2014 FK„Teleoptik“ Zemun, 2014/2015 FK „Mosta“ Malta, FK „Gzira Junajted“ Malta, FK „Mladost“ Lučani, 2016. FK „BSK Borča“, 2016. FK „Gorodea“ Belorusija, 2017. FK „Mačva“ Šabac.

HLADNI BELORUSI I MIRNI MALTEŽANI

Bili ste jedini stranac u beloruskoj Gorodei, kako ste se uklopili u tim?

U početku je bilo teško. Ne pričaju nijednim drugim jezikom, osim maternjeg. Ukoliko čuju da ste im se obratili na engleskom, ne žele sa vama da komuniciraju. Skoro niko da i ne govori engleski ili ne želi, tako da sam imao problema što se tiče komunikacije. Morate da znate njihov jezik, ukoliko želite da pričate sa njima. Saigrači su mi dosta pomagali, tako da sam se vrlo brzo privikao. Ljudi su tamo dosta hladni, ne vole da pokazuju emocije. Šoping molovi su prazni radnim danima, u kafiću gotovo da nema ljudi. Skoro su svi podređeni poslu i napornom radu. Tek vikendom počinju izlasci.

Kakvi su onda Maltežani?

Malta je predivna, pogotovu leti. More i plaža su prelepi. Dok sam boravio tamo, stekao sam utisak da su ljudi tamo dosta mirni. Nije toliko rasprostranjen kriminal. Ima dosta naših ljudi. Maltu možete da obiđete za sat i po vremena. Uglavnom sam se sporazumevao na engleskom jeziku. Malteški mi je bio težak, pošto je mešavina nekoliko jezika. Govore da Maltežani imaju tešku narav, ali ja takav utisak nisam stekao. Meni je otežavajuća okolnost bio saobraćaj, pošto tamo svi bukvalno voze auto. Ali, život je dosta mirniji, nego ovde.