„Potencijalni investitori pokazuju interesovanje za ulaganje na području Vranja, zato je akcenat na Slobodnoj zoni u smislu sređivanja infrastrukture, jer je prostor ove zone dobra osnova za dolazak ulagača. „Top sofa“ je prvi korisnik, Rusi će uskoro biti tu, tu su MGI i druge kompanije, pa brzo očekujem bolje rezultate“, reči su Milenkovića na medijskoj prezentaciji godišnjice naprednjačke vlasti u Gradu.
Nešto izraženiji optimizam na polju investiranja u razvoj lokalne privrede iskazuje Zoran Velinović, pomoćnik gradonačelnika za ekonomiju i zapošljavanje.
„Cilj gradske vlasti je da u punom mandatu otvorimo osam novih privrednih subjekata koji će zaposliti do 3.000 radnika“, ističe Velinović.
Pomoćnik gradonačelnika za ekonomiju ne krije da na putu dovođenja investitora u Vranje ima mnogo prepreka.
„Ne ide baš lako, dugo se pregovara, potencijalni investitori pažljivo ispituju tržište, stručnost radne snage, a tu je i na prvi pogled sporost u radu Razvojne agencije Srbije prema kojoj je usmerena cela Srbija kada se radi o ulaganjima u domaću privredu“, objašnjava Velinović.
Da rukovodstvo Grada ipak nije bilo inertno na polju dovođenja ulagača, Zoran Velinović dokazuje navođenjem svih pet potencijalnih investitora sa kojima se pregovori odvijaju u različitim fazama, od inicijalnih razgovora do pisma o namerama i već izvesnog dolaska u Vranje.
„Kompanija MGI iz Skoplja u pismu o namerama najavljuje grinfild investiciju u tekstilnoj grani u vrednosti od 1,5 miliona evra i zapošljavanje 400 do 500 radnika, zatim, belgijska firma „Alsiko“ zajedno sa vranjskim preduzećem „Mikromodeli“, želi da otvori konfekciju u vrednosti od tri miliona evra i uposli 600 radnika, pa grčka kompanija „Envidome“ namerava da na prostoru Slobodne zone sagradi solarni park, „Kozjak“ iz obližnjeg Kumanova u Makedoniji najavljuje grinfild investiciju za proizvodnju PVC stolarije i pločastog materijala i konačno, u toku su pregovori sa holandskom kompanijom Studio moderna“ radi otvaranja „top šop“ centra i tu nam je problem odgovarajuće zemljište“, navodi pomoćnik gradonačelnika za ekonomiju i zapošljavanje.
REALNOST
Marsel Meles, direktor makedonske kompanije MGI, u pismu o namerama upućenom na adresu Grada Vranja objašnjava šta je ideja njegove kompanije u vezi grinfild investicije u Vranju.
„Naša kompanija povezuje tekstilne brendove iz Evropske Unije sa lokalnim proizvođačima, pa stoga želimo investiciju u Vranju koja bi po vrhunskim standardima proizvodila mušku konfekciju za tržite Evropske Unije. Razvoj naše proizvodnje u Skoplju ograničen je nedostatkom kvalifikovane radne snage, a Vranje i Pčinjski okrug su tradicionalni centri tekstilne proizvodnje u Srbiji i raspolažu stručnom radnom snagom“, navodi, između ostalog, direktor Meles.
Direktor MGI kompanije, ruku na srce, ni na jednom mestu u pismu o namerama ne apostrofira da računa na jeftinu radnu snagu među vranjskim tekstilcima, a Zoran Velinović ne izbegava razgovor na tu ne baš prijatnu temu i za vlast i poslodavce.
„O tome nije ni bilo reči, jer će plate radnika zavisiti od rezultata poslovanja nove fabrike, to je realnost u svetu tržišne privrede“, jasan je Velinović.
O pregovorima sa belgijskom kompanijom „Alsiko“ u vezi ulaganja u novu modnu konfekciju zajedno sa preduzećem „Mikromodeli“, govori Radovan Stanković, vlasnik ove vranjske tekstilne firme.
„Pregovori sa belgijskom kompanijom „Alsiko“ još traju, mada je odrađena probna proizvodnja, ali oni još uvek ispituju tržište, pa ćemo sve konačno završiti nadam se u avgustu ove godine, kada ćemo imati sve podatke o zajedničkom ulaganju“, kaže Stanković.
Vlasnik „Mikromodela“ inače važi za jednog od najozbiljnijih i najboljih privrednika na teritoriji Grada Vranja, pa nije slučajno što mu se više veruje nego političarima, a to priznaju i aktuelni vranjski opozicionari, verovatno zato što su u opoziciji, a ne na vlasti. U tom smislu ništa manje ozbiljno ne deluju ni reči Gijanisa Hristoua, generalnog menadžera srpskog ogranka grčke kompanije „Envidome“, koja je najavila izgradnju solarnog parka na prostoru Slobodne zone u Vranju.
„Uputio sam pismo o namerama lokalnoj samoupravi u Vranju sa idejom da na prostoru od 80 hektara izgradimo solarni park sa elektranama snage 40 megavata, dakle, ostvarili smo kontakt, ušli u proceduru, znamo da ide malo sporo, ali ovaj posao ćemo završiti“, eksplicitan je Gijanis.
MANIRI
Generalni menadžer srpskog ogranka grčke kompanije „Envidome“, u maniru ozbiljnog poslovnog čoveka, odbio je da se „dopisuje“ mejlovima, već je insistirao na kontaktu preko telefona i želji da lično razgovara sa novinarom Vranjskih. Sekretarica iz „Top šop“ centra u Nišu, međutim, saopštila je „da je svim zaposlenim licima u toj kompaniji zabranjeno da govore za medije“ (vidi okvir), dok iz kumanovske firme „Kozjak“ do zaključenja lista nije stigao odgovor na postavljeno pitanje. Zoran Velinović, pomoćnik gradonačelnika, pak, pruža dodatno objašnjenje u vezi dolaska „Top šop“ centra u Vranje.
„Prostor naše Slobodne zone nije interesantan za dolazak trgovinskih lanaca, jer oni traže atraktivnije lokacije, pa tako i za „Top šop“ centar moramo da nađemo odgovarajuće zemljište u Vranju“, napominje Velinović.
(Ne)očekivano, za muke aktuelne gradske vlasti na polju privlačenja investitora i teškoće u tom poslu, predstavnici lokalne opozicije iz redova prethodne vladajuće garniture pokazuju više razumevanja zbog, kako kažu, ne baš dobrog iskustva na tom planu u bliskoj prošlosti. Perica Janković, potpredsednik Demokratske stranke i bivši većnik za privredu, ipak ne može a da ne prebaci aktuelnoj vlasti „lakoću davanja obećanja o invaziji investitora kada dođu na tron lokalne samouprave“.
„Pričali su da će biti lako, ali su mogli da se uvere da nije, jer su ulagačima interesi u prvom planu, a iz sopstvenog iskustva znam da je to težak posao, budući da glavnu reč imaju nadležna ministarstva i Razvojna agencija koji određuju subvencije, dok na lokalnoj vlasti ostaju zemljište i infrastruktura. Zato razumem da je malo urađeno i tek treba da se radi, jer „Ditre Italija, odnosno „Top sofa“ i „Geoks“ su naša priča. Ipak, radujem se svakom novom pognu i radnim mestima, to je u interesu svih u Vranju“, naglašava Janković.
Da je učinak aktuelne vlasti na planu investicija skroman, potvrđuje i Dragoljub Stevanović, zamenik gradonačelnika u prethodnoj vlasti koji se bavio ekonomskim pitanjima.
„Skromno je odrađeno, dakle, ne pomaže previše ni upodobljavanje gradske vlasti. Prethodna gradska vlast je nailazila na zid ćutanja u nadležnim ministarstvima, ignorisali su naše brojne inicijative, a kako vidimo i sada nije lako. Potencijalni investitori, naročito strani, oprezni su, ispituju stanje na tržištu, stručnost radne snage u pojedinim privrednim granama, računaju i na subvencije, geografski položaj, pa ne očekujem masovniji dolazak ulagača“, pesimista je Stevanović.
„Grehe“ državne vlasti prema prethodnoj vladajućoj garnituri u Vranju koju su činili SPS sa JS i PUPS-om i DS, potencira i Branimir Stojančić, sekretar IO Gradskog odbora SPS .
„Verovali ili ne, bili smo u kontaktu sa stotinak potencijalnih ulagača, ali su naši zahtevi prema republičkoj vlasti bili bez odgovora, čak i od nižih činovnika, pa sada ne razumem zašto nova gradska vlast sporo radi na tom planu, uz napomenu da su Slobodna zona, „Geoks“, „Ditre Italija“ naše delo,a ne sadašnje vlasti, mada nemam ništa protiv novih investicija“, poručuje Stojančić.
Na kraju, raduje najava pomenutih investitora ne u smislu one narodne „tresla se gora, rodio se miš“, već po onoj opet narodnoj „gde ima dima, ima i vatre“, uz empirijski opravdanu bojazan da invazija ulagača ne bude sanjarenje na „dormeo“ jastuku koji je glavni i svakako svetski brend jedne od kompanija koja je nagovestila dolazak u Vranje.
Slavomir Kostić
KINESKO RAZJAŠNjENjE
„Dolazak investitora u Vranje je u interesu Slobodne zone, ali za dolazak kompanije „Envidome“ prvi put čujem, a i ne znam na koje povoljnosti računaju u režimu Slobodne zone. Takođe, nisam upoznat sa potrebom Kineza za prostorom u Slobodnoj zoni“, iskren je Goran Živković, direktor Slobodne zone Vranje.
Dodatno kinesko razjašnjenje pruža komunikativni Gijanis Hristou, generalni menadžer srpskog ogranka grčke firme „Envidome“.
„Kompanija „Envidome“ i kineska firma „Talesun“ zajedno će investirati u solarni park na području Vranja sa predlogom da Grad pokrije svoje potrebe za električnom energijom, a ostala proizvodnja će se izvoziti“, objašnjava Gijanis.
MGI TEKSTILNI BREND
Kompanija MGI je formirana u Skoplju 2008. godine, u saradnji sa firmom „Domoteks“ koja posluje od 1991, a glavna delatnost je povezivanje tekstilnih brendova u Evropskoj Uniji sa lokalnim proizvođačima, kao i proizvodnja muške konfekcije, pretežno pantalona za evropsko tržište koje su vrhunskog kvaliteta i dizajna. Od osnivanja do danas, MGI sarađuje sa vrhunskim partnerima, uglavnom iz Nemačke, a posluje sa godišnjim obrtom od 13 miliona evra.
ENVIDOME – PROFITABILNA KOMPANIJA
Kompanija „Evidome“, grčko-srpska firma čije je sedište u Srbiji u Nišu, osnovana je u Solunu 2007. godine, profitabilna je kompanija organizovana na modernim principima poslovanja. Podigla je veliki broj solarnih elektrana u Grčkoj i Bugarskoj, a lider je u proizvodnji ovakvih elektrana na jugu Srbije. Srpski ogranak firme osnovan je 22. jula 2013. godine.
STUDIO MODERNA GAZDUJE „TOP ŠOP“ TRGOVINOM
„Dormeo“ i „kosmodisk“ doneli bogatstvo
„Studio moderna“ je holandska kompanija koju je osnovao Sandi Češko, jedan od najbogatijih ljudi u Sloveniji kome su „dormeo“ jastuci i dušeci i „kosmodisk“ doneli bogatstvo. Godišnji prihod iznosi 11,5 miliona evra, a posluje u 21 zemlji centralne i istočne Evrope, poseduje 357 radnji i svakog dana je na reklamama u trajanju od 260 sati, dok kol centar firme godišnje pozove 70 miliona ljudi. Ćerka firma u Srbiji osnovana je 1996, ima 35 prodavnica i „Top šop“ centre u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. U srpskim medijima je na lošem glasu zbog tužbi radnika za mobing i postavljene norme za kažnjavanje radnika koje poslovođe po svaku cenu moraju da ispune.
„KOZJAK“ POSLUJE ŠEST DECENIJA
Preduzeće „Kozjak“ iz Kumanova osnovano je davne 1952. godine, kao društvo za građevinarstvo, usluge i trgovinu. Bavise investicijama u građevinarstvu, visokogradnjom i niskogradnjom i proizvodnjom različitog građevinskog materijala.
RAS USKRATIO ODGOVOR
Na mejl adresu Razvojne agencije Srbije (RAS) u četvrtak, 22. juna, upućeno je novinarsko pitanje, ali do zaključenja lista nije stigao odgovor nadležnih iz Sektora za odnose s javnošću. Na telefonski poziv, dežurna sekretarica je Jasminu Simić, rukovodioca Sektora za odnose s javnošću „opravdala“ činjenicom da „nije stigla da odgovori na novinarsko pitanje zbog prevelike zauzetosti“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.