Jedite da biste smršali

GREŠKE U ISHRANI

“ Mnogi ljudi prave greške u ishrani. Dijeta nikako nije gladovanje kao što većina smatra. Dijeta je jedno, a pravilna i zdrava ishrana, kao i način života, nešto sasvim drugo. Pogrešno je mišljenje da dijete podrazumevaju gladovanje, odricanje od ukusnih namirnica i da bi trebalo da traju samo nekoliko nedelja. Kada koristi pravilan režim ishrane, čovek ne bi trebalo da oseća nikada glad. Hrana mora biti raznovrsna, nutritivno vredna i ukusna. Ne sme biti zahtevna za pripremanje i skupa, otkriva Jelena.

Nepravilni režimi ishrane mogu poremetiti metabolizam i ugroziti zdravlje. Čak i kod osoba sa normalnom težinom korekcijama u ishrani može se bitno unaprediti zdravlje.

“Za vitku liniju i zdrav zivot najbitnije su tri stvari: budite umereni u jelu i piću, jedite kvalitetne namirnice, krećite se i po mogućstvu vežbajte što vise. Započnite dan zdravim doručkom, u toku dana uzimajte dosta tečnosti, popijte najmanje osam čaša odnosno dva litra vode, kada ste najumorniji odvojite 30 minuta za šetnju. To je najmanje što za svoje zdravlje možete učiniti svakog dana. Takođe, način na koji jedete je veoma važan. Nikada ne treba da jedete u hodu, na brzinu, gledajući televiziju. Jedite opušteno i u miru i dobro žvaćite hranu jer varenje počinje već u ustima. Trebalo bi da imate tri do pet obroka dnevno, što znači da ne zaobilazite užinu. Birajte hranu prirodnog porekla bez mnogo aditiva i drugih hemijskih sastava jer tako čuvate svoju jetru, bubrege i organe za varenje.  Ako znate da ne spadate u osobe koje se mogu kontrolisati pri uzimanju hrane, ne kupujte namirnice bogate mastima i ugljenim hidratima i ne pripremajte više hrane nego što vam je potrebno. Izbegavajte nervozu – stres ometa pravilan proces varenja, Posle obroka budite aktivni, ne idite odmah u krevet i ne uvaljujte se pravo u fotelju, naglašava Jelena.

Sve se više govori i piše o zdravoj i pravilnoj ishrani, ali isto tako se sve više smatra da je to privilegija onih koji nemaju problem sa ograničenim budžetom. Da li je to istina ili samo opravdanje da jedemo i dalje lošu hranu punu masnoće, šećera i soli?

“Sve što jedete svakodnevno, možete pojesti samo na zdrav način, i eto uvoda u novi režim ishrane, eto promene. Za početak, odlično, to košta isto, a razlika je samo u načinu spremanja. Neke od ušteda: prestanite da naručujete kafe sa šlagom, frape, šejkove, koktele… Ako jedan u proseku košta 300 dinara, a pijete ih bar tri nedeljno, to je 900 dinara, umesto toga uzmite kafu bez mleka ili bilo kog dodatka, koja košta 100 dinara ili limunadu, čajeve, ceđene sokove. Ušteda na nedeljnom nivou je 600 dinara. Prestanite da kupujete kolače, slatkiše, a to je bar 500 din nedeljno uštede. I ukoliko niste bili veliki zavisnik grickalica, i kupovali bar dva čipsa nedeljno to je 200 dinara, a na dijeti ih uopste ne kupujte. Još jedna ušteda. Prestanite da kupujete kečap, majonez, razne namaze i soseve, i tu bude ušteda bar 500 dinara nedeljno. Prestanite da kupujete sokove i druge napitke koji u sebi sadrže šećer, a umesto toga kupujete limun i pravite sebi limunadu, bar 300 dinara ušteda, s tim što pića koja imaju šećer u sebi vas čine i dalje žednim, pa ćete konzumirati više tih napitaka. Odlazak u kafiće smanjite ili zamenite šetnjom ili drugom aktivnošću koja ne obuhvata trošenje novca. Sav taj ušteđeni novac uložite za kupovinu zdravih namirnica, savetuje Jelena Ilić.

Po pitanju ishrane i treninga sarađuje sa ljudima iz cele Srbije, a poseban kuriozitet su klijenti iz inostranstva – Nemačke, SAD, Švedske, Malte ali i iz, BiH, Crne Gore …

“Najveći ponos mi je saradnja sa jedni klijentom iz Amerike. Preporučila me je jedna Nišlijka koja živi i radi u Americi jer je to njen prijatelj i kolega s posla. Ne mogu otkrivati druge detalje jer su identitet i privatnost klijenata strogo zagarantovani, kao i slika transformacije klijenta pre i posle, ukoliko klijent drugačije ne odobri. On mi se obratio, ne zbog mršavljenja, već zbog određenih zdravstvenih problema koje je imao, i tu smo postigli odličan i zavidan rezultat, poverava se Jelena koja je 2015. godine, da bi upotpunila svoje predznanje, završila i dodatnu obuku i kurs, usavršavanje u oblasti nutricionizma i fitnesa.

Ona je u Vranju završila osnovnu školu “Dositej Obradović” i srednju Ekonomsko-trgovinsku školu, da bi potom školovanje nastavila u Nišu gde se 2011. godine upisala na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Sve četiri godine završila je u roku i diplomirala je 2015. godine a nakon toga je iste godine upisala je master studije i na njima diplomirala 2016 godine. Iz detinjstva u Vranju, iz naselja Gornja čaršija, nosi samo najlepše uspomene.

“ Pitam se, da li je srećno detinjstvo ono koje smo nekad imali mi, ili je to ovo koje imaju deca danas? Nekada je mogla da se vidi puna ulica dece različitog uzrasta i socijalnog statusa, ali ipak su svi bilski. Svi sa jednim ciljem i pogledom na – drugarstvo. Galama, koja nikome nije smetala, jedna lopta koja je bila lopta svih nas, avioni koje smo sami pravili od listova papira, pa od cele sveske ostanu samo korice, te iste avione krijući se iza stuba, ubacivali kroz otvorene prozore automobila koji prolaze na ulici… Imali smo samo par oguljenih reketa za badminton, a svaka druga loptica završavala na nekom krovu, vozili smo rolere u dvorištu škole, ko je kakve našao, preskakali konopac, igrali školice nacrtane kredom, i bukvalno spavali u blatu. Sećam se jednog leta, bilo je 30 stepeni Celzijusa, nema vode, a drugarica i ja u blatu. Donosila se voda sa bunara i podgrevala da bi nas roditelji okupali, a posle kupanja mi opet završili u blatu, pravili i mesili kolače i kiflice. Eto još od tada ljubavi prema namirnicama i raznim receptima (smeh) čime se danas i bavim, seća se Jelena.

„DAJ GRIZ“

Podesća da deci nekada nije bila potrebna skupocena i markirana sportska oprema da se bavili sportom već samo volja i energija.

“Istrčavali smo na ulicu sa namazanim džemom na parčetu hleba, i dali svakom ko je tražio, po onom starom receptu “daj griz”. Pili smo domaće pravljene sokove, svaka voćka u komšiluku bila je voćka svih nas. Jeli smo ih i zelene i neoprane i ništa nam nije smetalo. Znali smo da za ručak i večeru moramo obavezno biti kući i da niko na to nije morao da nas podseća. I bez telefona znali smo koliko je sati i pre mraka uvek bili kući. Uz Viteza Koju i “Laku noć deco” odlazili smo na spavanje i s nestrpljenjem iščekivali novi dan, seća se Jelena.

Danas je, smatra, drugačije . Igrališta su skoro pa prazna. Može se videti tek po neki roditelj koji prošeta svoje dete i malo se sa njim dobacuje se loptom…

“Drugarstvo se održava preko društvenih mreža, a ne na ulici i u blatu, deca su uz monitore, gledaju crtane filmove koji su daleko ispod pravih vrednosti. Postalo je bitno ko ima bolji telefon, markiranu garderobu i skuplje patike. Deca vreme provode u zatvorenim prostorijama, a kada izađu napolje ne umeju da se igraju. Sede u grupicama zagledani u telefone, i skoro i da ne razgovaraju. Uživaju u brzoj hrani i slatkišima, voće im nema neki značaj, primećuje Jelena. Ona radi u teretani u dve smene, a preostalo slobodno vreme koristi da drži treninge klijentima iz Niša. Uz to, pošto radi i online, izrađuje na kompjuteru planove ishrane i planove i programe treninga, kuva obroke za sebe i nosi ih svuda gde pođe. Aktivna je non stop ali, priznaje, uklapa i da se vidi sa društvom i prijateljima u Nišu.

“U Vranju mi je porodica, a svraćam dva puta mesečno, trenutno bar sada je tako, zbog obima posla. Međutim, kada god se ukaže još neka prilika, mali luft ili neka promena plana, svakako i rado prvo odem do Vranja, vidim se sa porodicom, i društvom, sa kojima se i svakodnevno čujem. Kutak koji me posebno inspiriše u Vranju je svakako moja kuća i sređena zelena bašta, u kojoj najradije volim da sedim, i sa zdravim doručkom u ljuljašci, uz muziku i psa koji trčkara po dvorištu, započnem novi dan, veli Jelena.

DžUDO VELIKA LjUBAV

“Sportom sam krenula da se bavim sa devet godina. Da, džudo je bio prvi sport. Takmičila sam se aktivno u džudou i osvajala nagrade. Medalje su mi “šarene”, i ima svih – od zlatnih do bronzanih, čak i jednog petog mesta. To su bili uglavnom međunarodni turniri i kupovi, prvenstva centralne Srbije i državna prvenstva, kao i studentsko/univerzitetsko prvenstvo 2015. godine u Nišu u hali Čair, gde sam predstavljala svoj univerzitet i fakultet i takmičila za Judo klub “Kinezis”. Osvojila sam drugo mesto. U džudou imam crni pojas.

PRIMER

Primer zdravog obroka

– Ovsene pahuljice, jabuka ili drugo sezonsko voće po izboru, jogurt, cimet

– Pileće belo meso, pirinač i kuvano sezonsko povrće (brokoli, karfiol, šargarepa)

PROMENA ISHRANE

“Promena ishrane je osnova za snižavanje nivoa štetnog holesterola, i ukupnog holesterola, čime se snižavaju rizici za kardiovaskularne bolesti. Upravo su višak holesterola i triglicerida u krvi, krivci za najveći broj bolesti savremenog čoveka. Jedini put za zdravo mršavljenje je da unosite više od potreba vašeg bazalnog metabolizma, a da kroz veću potrošnju kalorija fizičkom aktivnošću ostvarite kalorijski deficit, dakle potrošite energiju iz masnih naslaga. Potrebno je da imate svakodnevnu rekreaciju od bar 30-45 minuta dnevno i osetićete razliku za vrlo kratko vreme: povećaćete vašu fizičku kondiciju, osnažićete vaš kardiovaskularni sistem i što je najvažnije oblikovaćete vaše telo. U fizičku aktivnost se ulazi postepeno, ako do sada niste bili fizički aktivni. Posle toga je potrebno da imate: motivaciju, plan rekreacije i vreme, objašnjava Jelena.

NE PRESKAČITE OBROKE

„Kada preskočite obrok vaš metabolizam se uspori, i ne sagorevate kalorije kao što bi trebali. Vaše telo misli da gladujete tako da kada opet jedete, vaše telo zadržava više hrane nego obično, što dovodi do više masnoća, objašnjava Jelena.

ZDRAVA ISHRANA JE JEVTINIJA

„Zdravija ishrana ne opterećuje budžet više od klasične ishrane. Na primer, salata od rendane šargarepe, kupusa, korena celera, rotkvica i cvekle, začinjena sa malo limunovog soka i maslinovog ulja, uz integralni hleb je značajno jeftiniji a kvalitetniji obrok, od peciva iz pekare, uz koje nekako uvek kao dodatak ide jogurt ili čokoladno mleko, kaže Jelena.