Tajna je u hemiji

ODNOS

A uspeh koji su vranjske odbojkašice postigle na kraju debitantske sezone u Prvoj ligi, zaista je impozantan- treće mesto- ili, u prevodu, mesto među 13 najboljih klubova u zemlji ako se zna da Super liga broji 10 članova.

Djedović, koji je tu od 2012. godine, seća se da je letos klub bio pred gašenjem, što je jedan od razloga što je odustao potencijalno jak sponzor. Ipak, klub se konsoliduje uz pomoć, kako ističu sagovornici, gradskog rukovodstva, zadržan je igrački kadar i pored trenera dovedene još tri igračice sa strane.

„Ekonomišemo sa parama koje imamo kako znamo i umemo. Ne bih o ciframa, ali gradska uprava je ispunila ono što je obećala“, kaže Stojanović koji je u klub došao na početku sezone.

„Sa Kavim Jedinstvom odlično sarađujemo. Devojke imaju besplatan prevoz, a za odlaske na utakmice dali su nam povoljne uslove“, nadovezuje se Djedović.

Oba sagovornika potenciraju značaj dolaska iskusnog trenera i igračica koje su igrale u Super ligi i reprezentativnim selekcijama:

„Igračice sa strane imaju superligaško iskustvo, kao i trener. Naše devojke su od njih naučile mnogo o odnosu prema klubu i igri. Osim toga, naš trener izaziva respekt gde god da igramo. Zahvaljujući uspehu ove sezone, sada je Vranje prepoznatljivo na odbojkaškoj mapi, a istakao bih da su najbliži gradovi Vranju u našem rangu Smederevo i Užice. Zbog svega toga, sada nam se mnoge igračice sa strane preporučuju, htele bi da igraju u Vranju jer smo stekli odličan imidž kluba u kome svako zna šta radi“, kaže Djedović.

U ŽOK Vranje svako ima svoju ulogu. Uprava se ne meša u rad trenera, koji je tu samo da bi brinuo o igri, isto kao i odbojkašice.

„Ja sam spona između kluba i Gradske uprave gde radim. Grad ima veliko razumevanje, daje više novca nego ranije“, objašnjava Stojanović.

Djedović je, opet, zadužen za takmičarsku stranu i brigu o igračicama:

„Radi se o devojkama, koje često muče razni problemi, od ljubavi do škole, ali one znaju da na nas uvek mogu da se oslone bez obzira na problem. Od ove godine neke igračice dobijaju i neki skromni novac, dok ove sa strane i trener rade za platu“, kaže Djedović.

„Devojke su skromne a mi to znamo da cenimo“, nadovezuje se Ljuba.

Iako maštaju o Super ligi, znaju da za najviši rang takmičenja treba mnogo preduslova:

„Organizacija je zahtevna, potrebni su bolji uslovi za treniranje, na primer topla sala cele godine“, kaže Djedović.

On naglašava plan da se klub oslanja na domaće igračice iz regiona:

„Počinjemo rad sa mlađim selekcijama, ne samo sa devojkama iz Vranja nego i ostalih gradova juga Srbije. Pored toga, devojke sa strane i trener žele da ostanu tako ćemo i naredne sezone imati ozbiljne ambicije. A kada govorim o odnosu prema klubu, podsetiću da prošlog leta, kada smo bili pred gašenjem, naše igračice su imale konkretne ponude drugih klubova, ali su ostale da igraju bez ugovora, gotovo besplatno“, ukazuje Djedović.

NOVAC

I opet priča o Super ligi:

„Lako je da dovedeš šest, sedam igračica sa strane, ali to sve košta, a nije garant plasmana“, kaže Djedović.

„Sve zavisi od novca, a i naredne sezone očekujem podršku gradske uprave“, nada se Stojanović.

Sagovornici podsećaju da su se maksimalno posvetili klubu, da neko iz uprave prisustvuje svakom treningu, i da se sve svodi na žestok rad. Djedović priznaje da često zapostavlja privatne obaveze pa čak i porodicu:

„Rezultat je nova organizacija kluba i njegov odličan status u nacionalnom savezu, ali i 300 gledalaca u proseku na svakoj utakmici, a to je puna mala sala. Prema biltenu saveza, najposećeniji smo ženski odbojkaški klub u zemlji“, ponosan je Djedović.

Stojanović skreće pažnju na tabelu, ali ne na treće mesto:

„Vranje je jedan od retkih klubova bez sponzora, pa pored imena našeg kluba stoji samo Vranje. A za 300.000 dinara godišnje klub može da ponese ime sponzora“, pozivaju naši sagovornici.