Vranjanci ne vole različite od sebe

KAFIĆI U ŠVAJCARSKOJ

VRANjSKE: Gde ste radili pre dolaska u Vranje?

DjORDjEVIĆ: Radila sam oko dve godine u Švajcarskoj, u nekoliko kafića. U trenucima krize su zatvorili fabrike i prodavnice i nisam mogla da nađem posao kojim bih mogla da se izdržavam. Ideja je bila da dođem u Srbiju na nekoliko meseci, da odmor provedem u krugu porodice, pa da se posle vratim u Italiju i pokušam da nađem drugi posao. Kad su zatvorili kafić u kome sam radila, a budući da nisam bila prijavljena i imala taj neophodan papir, nisam mogla da tražim drugi posao.

O kom papiru govorite?

Kada počnete da radite u Švajcarskoj, oni vas prijave i daju papir kojim možete da se zaposlite na nekom drugom mestu, ako na onom prethodnom dobijete otkaz. Služi za prijavu radnika, a ja ga nisam imala. Živela sam u Italiji, a radila u Švajcarskoj, bila sam na desetak minuta vožnje kolima od granice. U Švajcarskoj je tad nastupila zabrana, jer nisu prijavljivali radnike iz Italije, a inspekcije su vršile česte kontrole. Ako radite „na crno“, velike probleme imate i vi i poslodavac. Zato nisam opet mogla da nađem posao u susednoj državi.

Otkud strast prema modi?

Ja pre svega volim da crtam. Kad je trebalo da odlučim koju ću školu da upišem, bile su dve opcije: za tetoviranje ili samo za crtanje. Meni najbliža škola za tetoviranje je bila u Rimu, što je bilo daleko jer bih morala da se selim tamo. Odlučila sam da učim za modnog kreatora. U početku mi je bilo teško da naučim da šijem, ali sam posle savladala ovu veštinu i zavolela je. Kao šnajder ne bih mogla da radim, više volim da obavljam neki kreativniji posao.

Prate li Vranjanci i Vranjanke modne trendove?

Ja imam drugačiji stil i zamisao u glavi kako da uklapam garderobu. U Italiji devojke mogu da nose i mrežaste čarape, ako žele, i niko ih neće gledati čudno. Ovde me posmatraju i kao da mi kažu: „Pogledaj šta si obukla“. Vidim to na njihovim licima, ne moram da čujem komentare.

Šta vi lično volite da nosite?

Preferiram komotne stvari, košulje izbegavam jer su tesne. Oblačim se, zapravo, onako kako se osećam u nekom trenutku, nosim i široke majice i pantalone, mada sam više u nekom rok fazonu.

Uskoro nam stiže proleće. Možete li da nam preporučite neke odevne kombinacije za toplije vreme koje očekujemo?

Ne mogu o tome da pričam jer svako ima svoj ukus, ne branim nikome da obuče ono što misli i oseća da treba, ali ne mogu ni da sugerišem nešto na tu temu.

Tetovirate u slobodno vreme?

Od kad sam bila mala bavila sam se crtanjem. U međuvremenu sam shvatila da crtež može da se prenese na svoju ili kožu drugog, što mi je bilo interesantno. Svako telo je kao papir na kome možete da crtate. Volim i pirsinge, pre svega iz estetskih razloga.

SAMA SAM SE TETOVIRALA

Šta najčešće tetoviraju Vranjanci?

Vranjanci imaju specifičan izbor tetovaža što za mene predstavlja dodatni izazov, te me više interesuju unikatne, jedinstvene tetovaže, a ne neke već viđene.

Kada ste uradili prvu tetovažu?

Kad sam imala 14 godina tetovirala sam samu sebe. Od kad sam se preselila u Vranje to se intenziviralo, kupila sam potrebnu opremu i počela da učim o tetoviranju. Prvi pirsing sam uradila sa 16 godina, a tada sam otišla u studio za tetoviranje.

U Italiji ste živeli 20 godina. Koliko je bilo teško navići se na novu zemlju, novu kulturu?

Imala sam veliku podršku familije, naročito braće – Djorđa i Dušana. Ljudi su me gledali čudno jer sam tetovirana, a i karakterno se razlikujem od Vranjanaca. Zato i nisam bila preterano zainteresovana da nađem novo društvo. A, i teško je zbližiti se sa grupom ljudi koji se dugo poznaju. Vranjanci ne vole različite od sebe.

Na šta konkretno mislite?

Nisu znali da postoji pirsing na obrazu. U Srbiji često izlazim u grad sama. Ljudima je to čudno, dok je u Italiji normalno. Italijani su „elastični“ po tom pitanju. Možeš da imaš jarko roze frizuru ili da budeš istetoviran, njih to ne zanima. Oni obraćaju pažnju na karakter, ne sude po izgledu. Žele najpre da vas upoznaju. Ovde postoji mnogo predrasuda o tetovažama, naročito kod devojaka. U Italiji je drugačije. Rekla bih da su Italijani društveniji i otvoreniji.

U čemu se Vranjanci, osim ovoga što ste pomenuli, razlikuju od Italijana?

Okrenuti su sebi, ali uvek spremni da pruže pomoć. Da se razumemo, postoje i u Italiji ljudi koji se obaziru na ono „rekla-kazala“, ali ih je manje nego u Srbiji. Ne družim se mnogo s ljudima, osim sa članovima benda i sa još nekoliko bliskih prijatelja.

Pevate u lokalnom bendu?

Sad imam i dodatni angažman, vokal sam u alternativ-metal bendu Low Key. To je relativno nova stvar. Probe držimo više puta nedeljno, jer su u pitanju autorske pesme i trudimo se da im maksimalno posvetimo pažnju kako bi što bolje zvučale.

Imate stalni posao u GEOX-u?

Budući da sam završila školu za modnog kreatora, nisam imala veze sa obućom. Poslednjih godinu dana učila sam posao za koji nisam ni znala da postoji. Ovo je, međutim, dodatna škola za mene. Ranije sam crtala cipele, ali da me neko pita od kog materijala je cipela ili štikla, ne bih znala da odgovorim. Rad u GEOX-u je sigurno za mene jedno novo i pozitivno iskustvo.

Koliko vremena vam oduzima tetoviranje, usled obaveza u fabrici?

Vreme možete da nađete za sve što volite, tako da je potrebno samo da se dobro organizujete.

NISAM MAKEDONKA

Veoma dobro govorite srpski jezik ako se zna da ga u Italiji niste znali. Koliko problema ste imali dok ste ga učili? Imate li i dalje poteškoća?

U početku sam prvo razmišljala kako se nešto kaže na italijanskom, pa sam pravila pauzu i onda to prevodila na srpski. Posle godinu i po ili dve već je sve to postalo automatski, jer istovremeno mislim na italijanskom, a pričam srpski jezik. Gramatika se razlikuje od italijanske. Često me pitaju da li sam Makedonka, jer se ne snalazim baš sa padežima.

Kako vam se dopada vranjska kuhinja?

Ćufte u sosu, baka ih sprema fenomenalno. Volim i punjenu pljeskavicu, proju i ajvar, što ljući. Od kad sam došla u Srbiju počela sam da jedem kupus, to mi je u Italiji bilo nezamislivo. U Italiji sam navikla da jedem konjsko meso, ali ovde ga nema u ponudi. Volim i suši.

Ako vam se ukaže poslovna prilika, da li planirate da napustite Vranje i Srbiju?

Ne bih mogla iz ove perspektive da kažem. Živim dan za danom, ne pravim dugotrajne planove.

 MAJICE

Kreirate garderobu, a počeli ste da pravite i unikatne majice?

Tako je, krenula sam sa novim projektom, samo moram da nađem ime za brend. Počela sam da crtam na majicama i pantalonama, modifikujem ih i dodajem neke detalje. U početku planiram da majice koje dorađujem nosim samo ja, a da kasnije proširim posao. Kad završim sa šivenjem i dizajnom, majice nosim tokom nastupa i proba sa bendom. Svaki put kad kupim neki komad odeće, recimo pantalone ili „običnu“ majicu, već imam u glavi kako bih mogla da je promenim i dodam neki materijal kad mi dosadi. Planiram da vremenom počnem da kupujem materijal i da sama šijem i dizajniram, iz početka.

PLATE I OTKAZI

Možete li nam približiti koliko se plate, odnosno zarade, razlikuju u Italiji i Srbiji?

Prosečna zarada u kafićima u kojima sam u Švajcarskoj radila je minimum 15 franaka (oko 1.700 dinara) na sat. Ja, međutim, nisam bila prijavljena pa sam primala manju platu. Godišnje u Italiji „imate pravo“ na jedan otkaz. Ako radite u nekoj firmi pet godina i šeste date otkaz, oni moraju da vam isplate pet „nagomilanih“ otkaza koje niste dali, odnosno pet plata.