Haremluk će uskoro postati ruševina

BALKANSKA ARHITEKTURA

VRANjSKE: Zašto se za  najstarija zdanja kao što su Amam, Ppašin konak i starovaraške kuće, smatra da su izgrađena u turskoj arhitekturi?

Pogrešno je ako se kaže da je to turska arhitektura. Reč je o  balkanskoj arhitekturi, koja se oslanja na Vizantiju. Turci nisu doneli arhetekturu iz stepa odakle su se naselili  u Malu Aziju i na Balkan. U to vreme, ta arhitektura je već postojala i razvijala se za vreme turske vladavine jer su oni prihvatili sve što je bilo dobro. To je arhitektura po meri čoveka. U zgradama balkanske arhitektiure, kao što je zgrada Haremluka, sedelo se pored prozora  na sećijama i tačno  je lakat  mogao da se namesti  na ivicu prozora.  Parapet je visok od 55 do 60 santimetara, da bi se moglo sedeti i gledati kroz prozor,  dok kod zapadnjačke arhitekture  toga nema. Graditelji tih kuća su bili dunđeri, uglavnom pravoslavni Cincari iz istočne Makedonije.

Kažete da su od doba renesanse  počele su da se kopiraju  grčki i rimski hramovi i zgrade su građene u tom stilu. Trend ili nešto drugo?

To je bio manifest moći i sile rimsog pape i bogatih trgovaca. Uprkos razvoju moderne arhitekture u 20. veku, Hitler s jedne i Staljin s druge strane vratili su arhitekturu u monumentalni neoklasicizam i socrealizam. Hteli su da pokažu da su njihova „carstva“ moćna, kao što je bilo rimsko carstvo.

Vranje se okrenulo evropskoj arhitekturi kada je Srbija oterala Turke. Šta se tada gradilo i po kojoj arhitekturi?

-Bacili smo fesove i čalme, natakli šešire i kačkete i krenuli u Evropu, evo danas smo otvorili dva poglavlja. Dolazili su i majstori iz te Evrope. Na primer, Gimnaziju je gradila jedna nemačka firma. Imamo i kuću dr Kostića u Ulici Vule Antića, stara kasarna, Dom Vojske, Monopol… U tom stilu i nizu manje -više uspešnih imitacija eklektičke arhitekture. Izuzetak je zgrada Načelstva kao jedan uspešan primer srpskog Romantizma. Nakon Drugog svetskog rata dobili smo zgradu SDK, koja je dobar primer socrealizma, ona nije baš na temeljima Pašinog konaka, ali ga je bar nadvisila i zaklonila. E da se Tito i Staljin nisu razišli ne bismo se okrenuli modernoj arhitekturi koja se razvijala širom sveta.

Na šta tačno mislite?

„Vuk dlaku menja, ali ne i ćud.“ Iako se promenio stav prema arhitekturi, nije se promenio stav prema kulturnom nasleđu.To je naselje Češalj, koje nije moralo tu da se gradi jer baš je tu bilo jezgro starog Vranja. U tom miljeu je narušena prostorna celina, jer su u blizini kuća Bore Stankovića, Tonetova i Pribojčićeva  i još nekoliko kuća pored nje, kao i cela  Baba Zlatina ulica. Porušili su kuće i otkupili ih, dali ljudima pare i druge placeve, a mesta je bilo za gradnju koliko hoćete, od bolnice ka Sportskom centru bio je voćnjak.

Kažete da svaka vlast narušava arhitekturu i nadmeće se da bude bolja od prethodne. Na kom primeru se to najbolje vidi?

Prilikom renoviranja  Haremluka, kopajući okolo za gromobransku traku, naišli smo na zidove  od kamena širine jednog metra i 30 santimetara. Otkrili smo  jednu kvadratnu formu koja ukazuje da je tu bila srednjevekovna kula. To znači da je Paša poklopio  ostatke tog zdanja. Kada sam radio na rekonstrukciji Haremluka od 1992. do 1994.  godine Simpo je u taj posao uložio 4,7 miliona maraka. Obezbeđena je ogromna radna snaga. Zahvaljujući pokojnoj Snežani Radivojević Petrović, koja je sa ljudima iz Simpa potpisala ugovor  na 20 godina da tu bude Biznis klub,  urađena je detaljna rekonstrukcija koja je ocenjena visokom ocenom od strane vrhunskih stručnjaka,  kao veliki pomak u revitalizaciji i rekonstrukciji.

Kako se osećate kada sada kada je Haremluk ponovo u lošem stanju?

Danas ne želim da prođem tu, jer znam da će za kratko vreme to biti ruševina. Čim se objekat zatvori i niko ne boravi u njemu, on mora da  propadne. Ne razumem zašto se dozvolilo da se to zatvori. Mi nemamo goste sa strane gde da odvedemo. Zatvaranje Haremluka je  čista politička glupost. Iako nisam bio unutra, znam na šta mogu naići, na pacove i bubašvabe. „LONELY PLANET TRAVELLER“ magazin je objavio svetu da je jedno od pet najinteresantnijih mesta u Srbiji, van Beograda, Haremluk u Vranju koga turisti ne bi trebalo da propuste. To je bilo nekoliko meseci pre zatvaranja.

MAČE U KRILU

Ljudi koji dođu u Vrnje smatraju da grad ima taj stari duh. Ponosimo se Borom Stankovićem. Imamo i manifestacije njemu u čast. Kako to tumačite?

Poznavaoci veličanstvenog dela Bore Stankovića očekuju da dožive bar deo atmosfere i ambijenta starog Vranja. U Vranju se svi vezuju za Boru, a mnogi su od 1945. godine naovamo radili da se Vranje Bore Stankovića ne očuva. I uspeli su. Evo javno postavljam pitanje: “Da li neko zna gde je sahranjena Baba Zlata, a kunemo se u Boru?“ To niko ne zna, kao što niko ne zna ni gde je Borina majka sahranjena.  E, takav odnos mi imamo prema velikanima, njihovoj porodici i kućama. 

Kako onda ljudi koji nisu odavde osete stari vranjski duh?

Vranje ima lep položaj . Na svakih 100 metara ima tri metra  visinske razlike. Izgleda kao mače sklupčano u krilu Pljačkovice i Krstilovice. Duh starog Vranja još uvek živi u Vranjancima, u pesmi i igri, u najboljim trubačima na svetu.To je moj grad, a mogao je biti pri tom i očuvan.

Ne brine se ni o starovaroškim kućama, kao što je Husein pašina, Tonetova i još dve kod Amama. Pokrenuli ste svojevremeno inicijativu koja bi mogla da bude rešenje za spas tih zdanja. Šta je bilo sa tim?

Moja ideja je bila da te objekte pod zaštitom države ,tačkasto razbacane po miljeu nove gradske strukture, preselimo na jedno mesto i formiramo malu čaršiju u blizini Pašinih Konaka. Neke bismo rekonstruisali, a neke iznova izgradili kao replike originala i dali im novi sadržaj.  Razgovarao sam sa ugostiteljima koji su imali interes da tu investiraju, međutim politika nije pokazala interes za taj projekat i nikada nije zaživeo.

Glavna ulica je bila pod kockom. Imate li ideju zašto je ona uklonjena, a ulica asfaltirana?

Kocka je izvanredan materijal za puteve i ulice. Neuništiva je. Kada sam radio fontanu ispred Pošte, predvideo sam neke trake od kocke. Ljudi su doneli mašinu da je seku ali su se namučili, jer je to večiti, dekorativni i težak materijal. Kod kocke je važno da se održava. Kad negde voda odnese pesak, jer se ona tako postavlja, pa se stvori udubljenje, mora da se peskom i  izravnja.  Na Zapadu je kocka veoma tražena. U Engleskoj se za kvadrat kocke  plaća 38 funti, a mi je bacamo. Bacamo najskuplju prostirku za ulice.

Projektovali ste opštinsko krilo koje je uz zgradu Načelstva. To je, čini se, veliki poduhvat za koji ste nagrađivani, i primer je kako se dva stila mogu “ukomponovati“. 

Dobio sam nagradu na 10. Salonu arhitektre u Beogradu. Delo je predstavljeno i u Njujorku na izložbi arhitekture Jugoslavije. Opštinsko krilo o kome govorite je devastirano. Na njemu su, ali i na zgradi Načelstva, postavljeni klima uređaji, iako postoji centralna klima koja nikada nije uključena. To je neznanje i nadmetanje. Važno je da se spolja vidi da svaka kancelarija ima klima uređaj.  Staro Načelstvo je u vizantijskom stilu i ja sam uspeo da stilski pomirim novo sa tim starim zdanjem.  Završeno je 1985.godine i odmah potom  unakaženo.

Zar se sve ne radi po urbanističkom planu. U izradi učetvuju i arhitekte. Na koliko godina bi taj plan trebalo menjati?

Arhitekte projektuju po planu dve, tri godine. Onda se promeni  garnitura na vlasti  i sve se radi iz početka. Ni jedan urbanistički plan nije sproveden do kraja. Taman počne da se gradi ili projektuje po planu, reaguje novo rukovodstvo grada, naravno, pametnije od prethodnog, i izrađuje  se novi urbanistički plan.  Godinama miniraju jedni druge, i tako će biti zauvek. A pogledajte Bugarsku. Iako su svi „pljuvali“ po Todoru Živkovu,  čitava sela i naselja urađena u balkanskom stilu su sačuvana i očuvana. Mi ne brinemo o našoj istoriji. U Srbiji i Vranju je skoro sve srušeno.

KOMUNISTIČKA VLAST

Dom kulture je takođe veliki i značajan projekat. On, međutim, propada, naročito deo ka parkingu. Učestvovali ste u projektovanju ovog zdanja. Ko je dozvolio da ono ovako izgleda?

Dom kulture bi bio završen da nije propala komunistička vlast. Da je trajala još tri godine, mi bismo danas imali savremeni dom kulture i starački dom, odmah ispod Zdravstvenog centra, koji je projektovan da izgleda kao hotel visoke kategorije. Ali kasnije, nikome nije stalo do toga.

Kako vidite Vranje u budućnosti što se srhitekture tiče?

Vranje je stecište umetnosti. Ima više od 70 arhitekata, oko 100 slikara, a tu su i muzičari, glumci. Odnos grada prema njima je nikakav. Sada čujem iseljavaju slikare iz ateljea koja smo projektovali na potkrovlju zgrada  u bloku Pošta-Banka. A namenjeni su vrsnim slikarima, Petrušijeviću, Dejanoviću, Dagetu, Kajzeru, Micku… Odjednom se kao stanari bune jer su to vešernice. Nisu, učestvovao sam u projektovanju. Živimo u gradu koji nema pozorište, ima loš ili nikakav odnos prema umetnicima. Vranje je mesto između dva ugašena vulkana, ali treći je još živ u samom gradu. To su njegovi građani, vredni i vešti radnici, majstori, intelektualci, malo je mesta gde se na tako malom prostoru nalazi toliko talentovanih ljudi i dece. Nadam se da nećemo morati da čekamo neki potres da dođe do erupcije tog potencijala.

ŠETALIŠTE

Kakvo je vaše mišljenje o šetalištu? Kažu da je jedno od najlepših u zemlji.

Ko se šeta na šetalištu?  Ja i dalje idem po trotoaru, jer trotoari nisu izravnjani sa ulicom. Šetalište izgleda kao kolovoz. Kad je bilo korzoa nije bilo šetališta, a sada kad svi idu i gledaju u telefone, jer su funkcije korzoa prešle na društvene mreže, gradimo šetalište i sečemo platane. Izgubljeno je pedesetak parking mesta ispred objekata do kojih treba da dođu, po sili zakona i ljudi koji nisu u stanju da pešače. Dovedite invalida na lekarsku komisiju u PIO, najbliži parking je iza hotela.

PROFIL

Stanko Dimitrijević Rođen 1945. u Katunu kod Aleksinca. Diplomirao je u Beogradu 1971. Od tada, do februara 2008. bio je zaposlen u Projektnom birou „Novogradnja“, odnosno DP „Vranjeprojekt“ – „Vranje Projekt“ A.D. Vranje. Po uništenju firme, sa ulice otišao u starosnu penziju.

Projektovao je veći broj stambenih, stambeno-poslivnih, poslovnih, industrijskih, sportskih, ugostiteljskih i drugih individualnih i društvenih objekata. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, autor stručnih publikacija. Izlagao na izložbama u zemlji i inostranstvu.