No,brzo je usledila još jedna selidba – u Niš. Ovde upisuje Gimnaziju „Svetozar Marković“, koju završava u rangu najboljih. U gimnaziji nastavlja politički rad. Najpre kao predsednik omladinske organizacije, a potom i kao omladinski lider niškog regiona i član Republičke konferencije Saveza omladine Srbije. Vrlo brzo, 1971.godine primljen je u Savez komunista i postaje partijski sekretar za ondašnje tri niške gimanzije.
Međutim, priča dalje, događa se 1972. kada dolazi vreme liberalizma i dobroupamćeno „Pismo druga Tita i Izvršnog biroa SKJ“. Iako mlad, svojim stavovima koji se nisu uklapali u ondašnju nišku političku matricu, izazivao je negodovanje starijih članova, pa i stvarao nedoumicu. Zbog takvog razmišljanja Ilića vrlo brzo predlažu za isključenje iz partije, iako je tek godinu dana bio njen član. Ali, događa se nešto neočekivano.
-Moj tadašnji profesor filozofije, Radomir Tomović, koji je bio u vrhu gradske partijske organizacije, u diskusiji je rekao : „Ako je on kriv, onda isključite mene, jer ja sam ga pogrešno učio i usmeravao“. Tako sam i dalje ostao član partije.
Studira na niškom Pravnom fakultetu na kome diplomira 1978.godine. Kao student bio je izabran za delegata (danas odbornik) Skupštine opštine Niš i ovo je, kaže, u mnogome predodredilo dalje interesovanje za lokalnu samoupravu, kada je nauka u pitanju, ali i kada je reč o bavljenju politikom. Uz to, bio je i predsednik omladinske organizacije niškog regiona i Saveza studenata Pravnog fakulteta, a bio je i lider studenata niškog Univerziteta. Po odsluženju vojnog roka, 1981.godine, gotovo odmah je postavljen za savetnika za politička pitanja predsednika skupštine Međuopštinske regionalne zajednice, a vrlo brzo dolazi na mesta načelnika za skupštinske i opšte poslove. Na ovim funkcijama provodi pet godina i one su zapravo njegova odskočna daska.
Splet okolnosti diktirao je njegovu karijeru političara. Pored gena, kojih je nespoprno posedovao, zahvaljujuću fortuni uvek je bio „na pravo mesto i u pravo vreme“. Po napuštanju Skupštine regiona, Mile Ilić je izabran za potpredsednika Socijalističkog saveza (SSRN) Niškog regiona, a 1989. postaje i prvi čovek SSRN grada Niša.
Sa najavom višestranačja u Srbiji, dolazi do ujedinjenja SK i SSRN, koji formiraju Socijalističku partiju Srbije. Mile Ilić je učesnik osnivačkog kongresa, koji je održan jula 1990.godine, kada je izabran za člana prvog Predsedništva SPS. Po povratku sa kongresa Ilića, koji ima člansku knjižicu sa brojem 67, biraju za prvog predsednika novoformirane partije u Nišu.
Na prvim višestranačkim izborima, održanim iste godine, Mile Ilić postaje poslanik u Skupštini Srbije i biraju ga za poslanika Srbije u Veću republika Savezne skupštine. Kasnije je u još dva navrata bio biran za poslanika Saveznog veća jugoslovenskog parlamenta.
Bez obzira na visoku poziciju u partiji, Ilića nisu mimoišli problemi. Dolazi 1996.godine. – Politička previranja su bila sve prisutnija, opozicija sve više jača, dok su u vladajućoj strukturi javljaju (ne)očekivane i nepremostive prepreke. Istovremeno, to je period jačanja nove levičarske partije u Srbiji – Jugoslovenske udružene levice (JUL). Novoj partiji nisam bio naklonjen, smatrao sam da JUL u mnogome šteti srpskoj političkoj sceni. Ipak, poštovao sam političku realnost, ali nisam napuštao svoja razmišljanja i stavove, o kojim sam sve glasnije pričao – seća se.
Lider JUL, Mira Marković je 1997.godine, u ovdašnjem Narodnom pozorištu promovisala svoju knjigu „Noć i dan“. Kako dolikuje dobrom domaćinu, Mile Ilić, tada prvi socijalista Niša, Markovićevu je pozvao na ručak, što je ona odbila. Bez obzira na to, Ilić se uveče pojavio na promociji njene knjige. Tada dolazi do prepirke sa Mirom, koja se završava Ilićevim rečima: „Gospođo Marković, dok se nalazim na čelnoj funkciji jedne levičarske partije u Nišu, niti hoću, niti želim da formiram drugu partiju leve orijentacije. Nastao je tajac“ seća se Ilić.
-Bio sam svestan težine izgovorenih reči, ali sa ubeđenjem da nisam pogrešio. Ni danas ništa ne bih menjao – tvrdi.
Događaj, kao što je i moglo da se očekuje, izazvao je burne reakcije, naročito u vrhu stranke. Svestan raspleta, Mile Ilić je već bio spremio ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora SPS. Ali, tako nisu mislili u centrali.
-U Niš tada dolazi visoki funkcioner partije, Nikola Šainović, sa zadatkom da me smeni. Međutim, članstvo ne prihvata ni ostavku, ni smenu, već mi pruža bezrezervnu podršku. Centrala SPS, koja ne odustaje od svoje namere, bez ikakvog obrazloženja Mileta Ilića isključuje iz partije!?
Bilo je to 1997.godine. Za njega je to značio odlazak iz politike, uz opasku da se “u aktivan politički život ne vraća dok je Slobodan Milošević na čelu partije“.
Satisfakcija, ipak, stiže tri godine kasnije: Rukovodstvo stranke ga vraća sa obrazloženjem „da nije bilo razloga za isključenje“. Potom, našao se u počasnoj straži kraj odra osnivača SPS, čime je i ozvaničio svoj povratak u partiju. Dolaskom Ivice Dačića na čelo partije, Ilić doživljava svoj stranački i politički comme back, ali i potpunu rehabilitaciju.
Definitivno se u niški SPS, posle isključenja, vraća 2007.godine, kada je ponovo izabran za predsednika Okružnog odbora. Opet se našao u istoj kancelariji koju je jedanaest godina ranije silom prilika morao da napusti. Po povratku, najpre, sa zida skida sliku Slobodana Miloševića, a tamo postavlja fotografije srpskih velikana – Dimitrija Tucovića, Nikole Tesle, Vuka Karadžića, Svetozara Markovića.
Godinu dana kasnije, 2008, Ilić je izabran za narodnog poslanika, a u Nišu za predsednika Skupštine grada. Od tada je ponovo u vrhu stranke, izabran je za člana Predsedništva SPS. Na izborima 2012. poveren mu je još jedan mandat prvog čoveka gradskog parlamenta, a od 2016. nalazi se na funkciji zamenika predsednika SG Niš.
Posle isključenja iz SPS nije sedeo skrštenih ruku. Uz podosta prepreka stigao je do najvišeg akademskog zvanja – doktora pravnih nauka. Time je, kaže, uspeo da spoji političku teoriju sa praksom koju je sticao radeći u institucijama od opštine do savezne države.
Od 2008.godine redovni je profesor niškog Univerziteta.
– Igrom slučaja predajem u Vranju na Učiteljskom fakultetu i to je na neki način moj povratak zavičaju čime zaokružujem svoju radnu karijeru. Oduvek su se u mom životu prepletali nauka i politika.
I, smatra, u svakoj od njih podjednako je bio uspešan. U politici mnogi poslanički i predsenički mandati; u nauci – katedra univerzitetskog profesora i veliki broj stručnih knjiga, udžbenika, simpozijuma i kongresa.
Posle naporne nedelje, na fakultetu ili u politici, svejedno, svoje vreme pretvara u zasluženi odmor sa porodicom, koja je stalno bila uz njega. Danas, najveći predah mu pruža Dunja, unuka, njegova miljenica.
– Ponosan sam na svoju ćerku Aleksandru, doktora pravnih nauka i docenta na ovdašnjem Fakultetu zaštite na radu, i Katerinu, filologa na doktorskim studijama, koja je saradnik za međunarodnu saradnju Kliničkog centra Niš. Naravno, ponosan sam i na svoju suprugu Draganu, diplomiranog ekonomistu, koja je sa mnom proživela sve nedaće i probleme koje su život i ljudi donosili i stvarali – iskren je.
Iako je bilo onih koji nisu mogli da mu oproste uspeh, što je inače česta pojava kod Srba, Ilić je uz podršku porodice uvek imao snage da životne prepreke ostavi iza sebe. Zato je, kaže, i posebno ponosan ne sve što je za svoj grad uradio.
Posle svega, oformio je sopstveno geslo o bavljenju politikom. Dok je živeo isključivo od politike, mislio je da je ona sve. Kada je isključen iz partije, uvideo je da život postoji i van politike. Tada konačno uspostavlja balans između politike i života, dok je na poslu predano radi, van njega se u potpunosti posvećuje sebi i porodici.
– To je verovatno i razlog moje dugogodišnje političke karijere – zaključuje na kraju Mile Ilić.
VIKEND JE MOJE VREME
Iako je već četrdeset i pet godina u politici i javnom životu, Ilić ima dosta specifičan odnos kad je u pitanju slobodno vreme, vikend, godišnji odmor. . .
-Od ponedeljka do petka umem da radim koliko obaveze u politici i na fakultetu zahtevaju. Čak i mnogo duže od uobičajenog radnog vremena. Mnogo puta sam umeo da na poslu provedem i po petnaest sati, jer ono što je planirano za taj dan, bar kod mene je to pravilo, mora da bude završeno u tom danu. Ali zato, kada se u petak završi radna nedelja, kod kuće isključim sve telefone i jednostavno se ne javljam. Jer dani vikenda su vreme za mene, moju porodicu, prijatelje i, pre svega, za moju ljubimicu, unuku Dunju. Čak retko prisustvujem manifestacijama u dane vikenda, osim kada ne mogu da ih izbegnem- gotovo u jednom dahu Ilić priča „o rasporedu časova“ u toku nedelje.
Zabluda je kada se kaže „nemam vremena“, to je odbrambeni mehanizam za komformizam.
-Sve se stigne kada se čovek dobro organizuje, zaključuje.
Novi Niš
Devedesetih godina prošlog veka država je bila pod jakim međunarodnim sankcijama i inflacija je divljala. U takvoj situaciji Niš, na čijem su čelu socijalisti, nije prestajao da se gradi. U samo nekoliko godina grad je u mnogome promenio izgled, poprimajući obrise modernog. Tada je izgrađen „Kalča“, jedan od najatraktivnijih tržnih centara, a tu su i moderni centri – „Dušanov bazar“ i „Gorča“. Tada grad dobija fontanu na centralnom gradskom trgu, Kuću za venčanje i još jedan tržni centar – „Ambasador“.
-Deo grada poznat kao „Krive livade“ izgradnjom današnjeg Bulevara Nemanjić dobija obrise savremenog. Duž bulevara izgrađeno je moderno stambeno naselje i tržni centri sa tri zone. Novi deo grada svoj konačni izgled dobija izgradnjom parka Sveti Sava u kome je smeštena verovatno jedna od najlepših pravoslavnih bogomolja na Balkanu, crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Sve to danas čini urbanizovano i moderno naselje, jezgro opštine Medijana, koja je sa više od osamdeset hiljada žitelja druga opština u Srbiji po veličini – ponosno priča Mile Ilić.
Za sve što je uradio grad Niš mu, kao prvom dobitniku, dodeljuje tek formiranu „Nagradu 11.januar“ 1995.godine, a nosilac je i Ordena zasluge za narod.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.