U društvu vanzemaljaca

Poznati vranjski sportista govori o pet uspešnih sezona provedenih u šabačkoj Metaloplastici , reprezentativnom statusu, gigantu iz Skoplja Metalurgu čije boje nosi i sa kojim uspešno nastupa u Ligi šampiona Evrope, supruzi Marijani koju je upoznao u gradu na obalama Save i koja će mu za tri meseca doneti na svet prvenca, žalu što vranjski rukometaši ne igraju u Super ligi

Duga tradicija rukometa u Vranju iznedrila je sjajne igrače. Imena poput Dušana Stevanovića -Duleta Grobara, Predraga Stevanovića  Šoteta, Branimira Neđe Milojkovića, Slobodana  Stojkovića Karamana, Zorana Arizanovića Šefa, Dalibora Djorđijevića, Ivice Kankaraša, Igora Stamenova, Vladana Pavlovića, pa sve do današnje mlađarije Nenada Tasića, Nikole Stamenkovića, Nenada Stankovića, Žarka Džonova koje zna cela rukometna Srbija, najbolji su dokaz postojanosti ovog sporta u našem gradu. Slična je situacija i sa čuvarima mreže poput Džekija Stevanovića, Dragana Gage Spasića, Zorana Damnjanovića Šaće, Milovana Pešića. Svi su upisani zlatnim slovima u istoriju vranjskog rukometa koji je počeo da se  igra 1957. godine. U toj plejadi nalazi se i ime Darka Arsića, nekadašnjeg  uspešnog golmana RK Vranje, potom šabačke Metaloplastike, a sada  rukometnog giganta Metalurga iz Skoplja. Ovaj vanserijski čuvar mreže pošao je put kojim samo retki idu. Još kao osnovac zapao je za oko profesoru Miodragu Nikoliću Robiju koji ga uvodi u svet rukometa, a Zoran Arizanović Šef dovodi u klub.

ZAŠTO BAŠ JA

Naš sagovornik se priseća tog perioda:

– U OŠ ,,Branko Radičević“ profesor Nikolić je intenzivno radio sa  decom koja su volela rukomet. Videvši kako treniraju, poželeo sam da se pridružim. Dobro se sećam profesorovih reči: ,,Arsiću,bićeš golman“. Priznajem da mi isprva nije bilo jasno zašto baš ja. Ali, bio je u pravu, talentovan sam za tu ulogu, što mogu da posvedoče godine koje sam do sada proveo među stativama. U RK Vranje došao sam zahvaljujući Zoranu Arizanoviću, a posle odlaska Milovana Pešića stao sam na gol, tako je sve počelo.

Bili ste u ekipi koja je po prvi put u dugoj istoriji obezbedila plasman u Super ligu?

-Igrali smo sve bolje i bolje. Posle osvajanja  šampionske titule u Prvoj ligi postali smo superligaši. Fantastičan podvig cele generacije, ko zna kada će se tako nešto slično dogoditi.

Ali ubrzo sve se raspalo. Klub je ugašen i počelo se od nule sa novim nazivom kluba?

-Nisam bio deo te priče, mnogi detalji su mi ostali nepoznati. Svašta se moglo čuti na temu raspada u trenutku kada je klub uspešno prebrodio prvu superligašku sezonu, valjda je tako moralo zbog naraslih dugovanja. Znate, u Šapcu firma Metaloplastika više ne postoji, ali nikome nije palo na pamet da menja ime kluba. Klub je nosio ime grada, sada je Vranje 1957 a osnovan  je 2012. godine. Gde je tu kontinuitet od 1957, da li to znači da u Vranju  rukomet postoji od 2012. godine! Onaj ko ne zna odakle dolazi, neće znati ni kuda ide. Nema budućnosti bez tradicije i prošlosti! Ali i pored svih nemilih događaja, klub  je dogurao do Super B lige. Svaka čast!

Odlazite u Metaloplastiku. Šabac je mesto boravka u narednih pet godina. Kako ocenjujete vreme provedeno u dresu dvostrukog prvaka Evrope?

– Nema sumnje, moje najlepše godine. Bio sam standardni prvotimac pet sezona, igrao u finalu ,,Čelendž Kupa“, osvojili nacionalni i bili među tri najbolje superligaške ekipe u Srbiji. Ono što je najbitnije, Šapčani su od mene napravili reprezentativca Srbije. Postao sam deo uspešne istorije kluba koji je u Super ligi odigrao ravno hiljadu mečeva. Proveo sam pet godina u Metaloplastici i izjednačio se po broju odigranih utakmica sa svetski priznatim rukometnim legendama – Vukovićem, Portnerom, Isakovićem, Vujovićem i drugima koji nisu uzalud dobili nadimak  Vanzemaljci, o kojima je naš Vranjanac, reditelj Jug Radivojević, napravio dokumentarni film. Jedan divan i nezaboravan period.

Tamo ste upoznali sadašnju suprugu?

-Iako sam imao malo vremena za provod, sudbina je htela da upoznamo jedno drugo. I baš kao u onoj narodnoj pesmi ,,Zanele me njene oči plave, i ja zavoleh devojku kraj Save“. Marijanu sam zaprosio vrlo brzo, uskoro će se poroditi. Jedva čekamo da postanemo roditelji. Zahvaljujući njoj upoznao sam Šabac, grad sa bogatom istorijom i kulturom. Pre Drugog svetskog rata imao je preko hiljadu kafana zbog čega je proglašen ,,Malim Parizom“, a daleke 1864. godine uvedena je parobrodska linija za Beograd. Šapčani su imali prvu ženu lekara u Srbiji, tvorci su ,,Čivijaške  republike“ i imaju nezaobilazni vašar. Uverio sam se bezbroj puta da je Šabac grad koji voli i ceni sport i sportiste iznad svega.

LIGA ŠAMPIONA

Put vas je dalje odveo u Makedoniju?

– Pre godinu dana postao sam član rukometnog giganta Metalurga iz Skoplja. Stalni smo učesnici Lige šampiona, u Makedoniji nam niko nije ravan, a i najorganizovaniji smo. To je klub duge i bogate tradicije koji u svojim redovima, pored domaćih, ima dosta igrača sa strane, među kojima ima naravno i Srba. Trener Lino Cervar sjajno vodi tim u nacionalnom šampionatu, ali i evropskim takmičenjima. Imamo dosta fanova, kad igramo kod kuće dvorana je uvek puna a atmosfera za pamćenje. Sad u nedelju smo izgubili od Vesprema, to je naš peti poraz uz prethodne četiri pobede. U želji da u naredno takmičenje uđu što spremniji, uprava mi je ponudila da produžim ugovor na još godinu dana, što sam prihvatio. Super mi je ovde, blizu sam Vranja tako da se češće mogu viđati sa porodicom, rodbinom i prijateljima.

U Vranju je sve drugačije, publike nikad manje?

-Generalno gledano, rukomet u Srbiji je u krizi. Nedavno je dr Vojislav Andrić uradio projekat izlaska iz učmalosti. U prvi plan stavio je rad sa mladima u školama i klubovima jer bez kvalitetnog podmlatka nema napretka. Kada je Vranje u pitanju, ne tako davno bili smo najgledaniji tim u Srbiji. Setite se samo mečeva sa Novi Pazarom i hale koja je bila dupke puna. Mislim da rukometaši moraju da igraju u Super ligi, publika to želi, u protivnom neće biti gužve na tribinama. Iskreno, žao mi je što klub u kojem sam ponikao ne igra u najelitnijem rangu. Nadam se da će to vreme vrlo brzo doći.

PROFIL

Ime i prezime: Darko Arsić

Datum i mesto rođenja: 26.01.1989, Vranje

Bračno stanje: oženjen, supruga Marijana

Visina: 196 cm

Težina: 96 k

Pozicija u timu: golman

Klub: RK Metalurg (Skoplje, Makedonija)

Karijera: do 2010 u RK Vranje, od 2010 do 2015 u RK Metaloplastika (Šabac), od 2016 do 2018 u RK  Metalurg.

Najveći uspesi: reprezentativac Srbije, sa Metaloplastikom – finale ,,Čelendž Kupa“, jedan osvojen nacionalni kup, titula prvaka Makedonije i plasman u Ligu šampiona Evrope.