Čekajući državu

POSLOVNI KLUB

Po slovu Zakona o kulturnim dobrima, država ima obavezu da se stara o kulturnim spomenicima i da određena sredstva iz budžeta preusmeri za sanaciju i rekonstrukciju, među ostalim objektima, i Haremluka, ali i Hamama i Narodnog muzeja. Zašto naša majčica Srbija nema sluha za probleme Vranja i juga Srbije, to je već pitanje za nadležne iz Beograda.

Slavoljub Stojmenović, zamenik gradonačelnika Vranja, poručuje da je ovo ozbiljan problem jer je u pitanju objekat od kulturno-istorijskog značaja.

– Ne može svako da pristupi renoviranju i izradi projektne dokumentacije i svega što je potrebno za detaljnu rekonstrukciju. Gradska uprava može samo da pomogne da se pronađe ozbiljan investitor koji će na ime kirije da pokrije troškove i da se uradi sanacija u što kraćem roku. Rekonstrukcija Haremluka je specifična, ali nemamo informaciju o ceni radova – poručuje Stojmenović.

Nije samo, na žalost, Haremluk u lošem stanju.

– Pogledajte zgrade Hamama i Narodnog muzeja. Postoji ideja da Muzej konkuriše kod Ministarstva turizma jer je reč o kulturno istorijskom spomeniku, a mogao bi u budućnosti da se iskoristi i u svrhu turističke promocije Grada – predlaže Mića Mladenović, većnik za oblast turizma i ugostiteljstva

Kod spomenika kulture restauracija zahteva posebne majstore za projekte, ne može bilo ko to da radi, autentičnost mora da se zadrži. To su jako skupi radovi, Mladenović naglašava da Grad Vranje nema taj novac, a Republika bi trebalo da ima sluha za objekte o kojima ima zakonsku obavezu da brine.

On dodaje da se Grad još prošle godine obratio Direkciji i Zavodu iz Niša, jer je lokalna samouprava zainteresovana da se Haremluk izda pod zakup.

– Da li je odgovor stigao ili nije, ja to još uvek ne znam  – jasan je Mladenović.

Zamenik gradonačelnika Stojmenović kaže da postoji i problem imovinskog stanja, ko je bio nadležan, da li se objekat vodio na Grad, Republiku ili niški Zavod.

– Sad je nadležna Republička direkcija za imovinu, ali ni to nije čisto stanje, jer može da se desi da je objekat republički, a zemljište naše – veli Stojmenović.

CEO GRAD ZNA

Sa rekonstrukcijom bi se krenulo tek nakon što bi se potencijalni zakupac javio.

– Znamo da je urgentno i da krov prokišnjava, ali ne smemo da nastupamo selektivno. Imamo neka sredstva, ali ne možemo da jedno renoviraramo a drugo ne. Realno je da objekti poput Haremluka imaju veću mesečnu kiriju, ne samo u Vranju, već i u državi – slikovit je on.

Mladenović naglašava da nije bio uključen u razgovore oko isteka ugovora između „Simpa“ i Grada od pre nekoliko godina, mada lično misli „da je u pitanju politička pozadina, s obzirom da je zakupac tog prostora bio upravo ‘Simpo'“.

– Mislim da je bila greška što se to nije prolongiralo kad je ugovor istekao, dok se ne pojavi drugi zakupac. Čim je država preuzela to na sebe, teže ide. Neozbiljno bi bilo da dajete državi, pa onda tražite nazad – jasan je Mladenović.

Većnik za turizam dodaje da nije upoznat ni sa sudbinom Hamama koji takođe vapi za sanacijom.

– Nadam se da će nešto da prođe na tim konkursina, iako sam svestan da u čitavoj Srbiji postoje problemi. Gradska vlast mora da uloži maksimum napora da bi se što više novca slilo u Vranje – apeluje on.

Velika su ulaganja potrebna, nijedan od naših izvora nije znao (ili hteo) da nam kaže koliko novca je potrebno da se Vranje i država spasu bruke i obnove ovo istorijsko zdanje. No, saglasni su u jednom: Na snazi je status kvo!

Na naše pitanje da li ima zainteresovanih ponuđača, sem Miroquba Aleksića,  koji bi plaćali kiriju za izdavanje Haremluka, jedan od sagovornika reče da „svi znaju, ceo grad zna, ko je u pitanju“.

Očigledno je veliki problem to reći i javnosti.

Možda baš zbog toga i Haremluk propada.

MARKOVO KALE MOŽE DA ČEKA

– Gledamo da što pre obnovimo objekte predviđene za sanaciju, među kojima su i Narodni muzej i Markovo Kale, koje doduše može da sačeka, jer smo sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Nišu napravili plan i analizu postojećeg stanja i kako najbolje doći do evropskih fondova koji mogu da renoviraju objekat takvog tipa, jedan od najstarijih i najznačajnijih za naš grad – kaže zamenik gradonačelnika Slavoljub Stojmenović.

On objašnjava da je stručni tim Zavoda posetio Markovo Kale, očistio teren, uradio potrebna merenja i analize, što je preduslov da se krene u projekat.

– Tek kada izradimo projekat i predračun koliko bi radovi koštali i za koje vreme bi se objekat sanirao, onda možemo da apliciramo kod evropskih fondova – napominje Stojmenović.

ZAVIST I NISKE POBUDE

– U ovoj zemlji je sve komplikovano. Ili tačnije, ljudska zavist i niske pobude prave stvari komplikovanim. Valjda će se naći rešenje i za taj izuzetan istoriski objekat, pre nego što se potpuno uruši. Verujem da je sadašnje gradsko rukovodstvo svesno svih ovih činjenica da su preduzeti koraci u pravcu rešavanja statusa Haremluka, rekao je Miroljub Aleksić, vlasnik „Alfe“, koji se najčešće spominjao kao mogući zakupac ovog istorijskojskog zdanja.

OGLAS ZA IZDAVANjE

Direkcija za imovinu Srbije raspisala je oglas oktobra 2015. godine za davanje u zakup zgrade Haremluka u centru Vranja, po početnoj ceni nešto višoj od osam evra za kvadrat.

Ukupna početna cena mesečnog zakupa Haremluka, kako je bilo navedeno, bila je 4.037 evra za nešto manje od 500 kvadrata pod krovom, na rok od 10 godina.

Na oglas se niko nije javio.