Država politizuje prosvetu

Eko Taxi Vranje

Vranjske: Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je ovih dana, citiramo, „nema ništa od isplate jednokratne pomoći prosvetarima, jer zbrinjavanjem tehnoloških viškova u prosveti nisu ostvarene realne uštede“? Kakva je vaša reakcija na ovo obrazloženje?
Mladenović: Već postaje pravilo da ministarstvo ne poštuje čak ni ono o čemu se sporazumemo i što potpišemo kroz zvanične dokumente. To je naša glavna zamerka.
MINISTROV IZGOVOR
Šta vam je uskraćeno?
– Svakom zaposlenom 5.000 dinara po godini, ukupno 15.000 za 2015, 2016. i 2017. godinu.
Da li zaista „nisu ostvarene uštede“, kako to tvrdi Šarčević?
– Prema podacima Unije sindikata, velike uštede ostvarene su zbrinjavanjem tehnoloških viškova i dopunom normi nastavnika. Uštede iznose više stotina miliona dinara, tako da je ministrovo obrazloženje neprihvatljivo.
Kako onda tumačiti Šarčevićeve reči?
– Morao je ministar da nađe neki izgovor. Po tom rezonu, može sutra da kaže da nema novca ni za jubilarne nagrade, koje se takođe isplaćuju po kolektivnom ugovoru, pa na kraju krajeva može i da objavi da nema novca za plate.
To je malo verovatan scenario, posebno sada pred izbore. A, da li je nedavno povećanje plata od 6 procenata zadovoljilo prosvetare?
– Sa tim povećanjem, opet smo ispod nivoa plate iz 2014, pre smanjenja zarada. Jesmo dobili veći procenat od nekih drugih u javnom sektoru, ali je nominalno, preračunato u dinarima, to manje novca nego što su dobili drugi, jer mi imamo nižu osnovicu za obračun.
Nacrt novog krovnog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je spreman, ali još nije javan. Priča se da novi propisi vode ka još većoj politizaciji već politizovanih školskih odbora koji imaju široka ovlašćenja u školama?
– Školski odbori (ŠO) su i dosad su bili puki poslušnici rukovodstava političkih partija ili samih direktora. U devedeset odsto slučajeva je tako.
O čemu su dosad odlučivali ŠO?
– Skoro o svemu, ovlašćenja su im prevelika. Osim što biraju direktora i njihov predlog ide na saglasnost ministru, imalu su ovlašćenje da pod određenim okolnostima čak i smene direktora. Jedino školski odbor je to mogao, čak ni ministar nema takvo ovlašćenje.
Kako to?
– Data im je takva „vlast“. S druge strane, imali smo slučajeve da ministar, preko inspekcijskih organa, posle konstatovanih krupnih problema u nekoj školi naloži ŠO da smeni direktora. I ŠO se ogluši o ministrov nalog.
KORAK NAZAD
Trenutni odnos snaga u ŠO je takav da po troje ljudi daju lokalna samouprava kao osnivač, kolektiv i savet roditelja. Najavljuju se promene?
– Da, i to će po meni biti korak nazad.
Zbog čega?
– Insistira se na tome da po dva člana budu iz saveta roditelja i kolektiva škole, a da lokalna samouprava kao osnivač, u prevodu stranke, daju pet predstavnika za ŠO. To je automatska većina i mogućnost da politika izglasa sve što želi na nivou bilo koje škole. Idemo ka novoj politizaciji obrazovanja.
Ima li Unija sindikata prosvetnih radnika bolje predloge od onih koje novim nacrtom zakona nudi država?
– Što se tiče ŠO, naš predlog je da bude sastavljen od sedam ćlanova, da najviše njih bude iz škole. Konkretan predlog je troje iz kolektiva, a da po dvoje daju roditelji i osnivač, odnosno grad ili opština. Time će ŠO dobiti na kompetentnosti, a smanjiće se politički uticaj na sva zbivanja u školi.
Nije li paradoksalno da najveću moć u ŠO imaju ljudi iz politike koji i nemaju poseban interes da škola ide napred.
– Naravno. Znam primer iz Vranja da član ŠO ispred lokalne samouprave dođe na sednicu, a da i ne zna u kojoj se školi nalazi. Da čak ne zna ni u koji ŠO je imenovan. Potrudićemo se da to promenimo preko javne rasprave i predloga sindikata.
A ako država ostane pri tome da osnivač daje pet od devet članova?
– Imamo i za to rešenje. U redu, neka daju pet, ali na predlog nastavničkog veća ili sindikata. Slična rešenja već postoje, recimo u javnim preduzećima gde zaposleni, odnosno sindikati predlažu jednog člana nadzornog odbora.
Pomenuli ste na početku problem u vezi sa zbrinjavanjem tehnoloških viškova. U kojoj meri je on rešen u Vranju?
– Imali smo, ne držite me za reč, ali sigurno stotinak ljudi koji su se susreli sa ovim problemom. Za većinu njih pronađeno je rešenje. Ostalo je samo nekoliko zaposlenih sa nerešenim statusom. To je zasluga sindikata, jer smo mi tražili izmene kolektivnog ugovora.
Postojale su dve kategorije zaposlenih u problemu?
– Kod tzv. liste „A“, odnosno zaposlenih za čijim je radom u školama u potpunosti ili delimično prestala potreba za radnim angažovanjem, bilo je manjih problema. Što se tiče liste „B“ (zasnovan radni odnos sa nepunim radnim vremenom), sada im se plaća puni iznos doprinosa, a primaju platu za onoliko koliko su angažovani.
LISTA „CE“
Zbog čega je veći problem kod ove druge kategorije?
– Zbog dugogodišnjeg otpora direktora da tim ljudima daju rešenja za stalno.
Kako to?
– Pojedini direktori su se izveštili, poznaju propise, rupe u zakonu i manipulišu. Imamo kolege koje deset godina rade na određeno vreme. Direktor ga primi, obmane da će uskoro da se otvori radno mesto za njega, a onda ga angažuje preko tzv. „upućivanja“ do kraja školske godine.
I, kad se završi nastava, šta onda?
– Kaže mu, „ej, izvini, izgubili smo jedno odeljenje, ne mogu da te primim“. I ne produži mu ugovor.
Zašto nastavnici to tolerišu?
– Neke kolege su svesne problema, ali zbog teškog materijalnog položaja pristaju i na takve varijante. Direktori su po kolektivnom ugovoru dužni da im daju te časove za stalno. Međutim, suprotnih primera ima mnogo.
U tom smislu, Unija sindikata insistira na formiranju liste „C“?
– Tražićemo da u novom zakonu i novom kolektivnom ugovoru, koji treba da počne da važi od naredne godine, bude formirana lista „C“. To su kolege koje rade decenijama u prosveti na određeno vreme, po deset, petnaest godina bez rešenja za stalno.
Među njima ima vrsnih predavača?
– Većina ima položen stručni ispit, poznaju do tančina pedagoški rad, mnogi dobijaju nagrade, dokazali su se u poslu, a radno mesto im stalno visi o koncu i zavise od milosti direktora.
Postoji li konkretan primer da je neko iz te kategorije izgubio posao u Vranju?
– Setićete se da je jedna učiteljica iz „Zmajeve“ škole na početku školske godine ostala bez posla, a petnaest godina je radila u prosveti bez rešenja za stalno. Otpuštena je uprkos tome što je dobijala repubičke nagrade, što su njeni učenici bili među najboljima na republičkim takmičenjima.
Zbog takvih ljudi je potrebna lista „C“?
– Prijem ljudi koji su žrtve nečinjenja direktora škola mora da bude prioritet posle ukidanja uredbe o zabrani zapošljavanja.
Koje su to rupe u zakonu koje omogućavaju političarima da mešetare u školama?
– Sistem je neuređen, ne postoje kriterijumi po kojima se prima nastavni kadar. Zakon kaže da direktor može da primi bilo koga ko ispunjava formalne uslove.
Dakle, ima potpunu slobodu u izboru između onog ko je završio fakultet u roku, sa prosekom ocena 10 i onog ko je studirao desetak godina, na privatnom fakultetu i ima prosek 6, a „gura“ ga politička stranka?
– Vrlo često direktori prime ovog drugog kandidata. To im zakon dozvoljava. Zato naš sindikat insistira na uvođenju kriterijuma.
NOVI ŠTRAJK
Alarmirali ste nedavno javnost podacima o blokadama računa više škola na području grada?
– Uglavnom do blokade dolazi zato što na naplatu stižu izvršna rešenja po presudama u korist zaposlenih na ime neplaćenih troškova prevoza. Lokalna samouprava je, prema mojim informacijama, školama u gradu pre nove godine uplatila 22 miliona za deblokadu i svima odblokirala račune.
U međuvremenu, neke škole su opet ušle u blokadu?
– Da, ulaze stalno, na iznose od više desetina hiljada, ali i preko milion dinara. Uglavnom su to dugovanja po izvršnim presudama za neplaćene putne troškove.
Žestoka se polemika oko toga vodila, navodno ima i zloupotreba jer priznavanje troškova traže i nastavnici koji žive u blizini škola. Ko je tu u pravu?
– Zakon o radu kaže da je to zagarantovano pravo i da postoji obaveza poslodavca. To je 1.600 dinara mesečno, samo u mesecima u kojima ima nastave. Vrlo je mali procenat onih koji stanuju u neposrednoj blizini škole.
Da li svi imaju pravo na naknadu tih troškova?
– Tako propisuje zakon. Godinama unazad svima su u javnom sektoru isplaćivani ti troškovi, osim nama prosvetarima.
Čak su i predstavnici lokalne vlasti u jednom momentu intervenisali po ovom pitanju?
– Bilo je pritiska iz prethodne vladajuće garniture u gradu.
Kakvih pritisaka?
– Da nastavnici ne podnose tužbe Osnovnom sudu. Pokušavalo se sa zastrašivanjem, traženi su spiskovi od direktora škola ko je od nastavnika tužio, na kom radnom mestu je angažovan, da li je na „A“ ili „B“ listi.
A kakav je stav zauzela nova vlast?
– Sadašnja vlast je to prihvatila kao realnost i obavezu.
U novembru ste imali štrajk upozorenja, sa zahtevom ka državi da se ispune obećanja iz 2015. godine, sa akcentom na stavke iz Zakona o platnim razredima?
– I u sporazumu o prekidu štrajka je stajalo da će platni razredi biti uvedeni počev od 1. januara 2017. Naravno, ništa od toga.
Da prevedemo „na srpski“, dešava se da recimo doktor nauka koji predaje u nekoj školi ima manju platu od, recimo, spremačice u EPS-u?
– Upravo to. Zaista je neprihvatljivo. Pošto smo znali da od tih platnih razreda nema ni „p“, tražili smo povećanje plata od 12 odsto u 2017, pa nadalje, da se koliko toliko ispravi nepravda. Ništa ni od toga.
Sprema li se zbog toga novi štrajk u prosveti?
– Svakako. Početkom februara, imaćemo sastanak glavnog odbora Unije sindiata na kome ćemo odlučiti koji će to modalitet štrajka biti. Vidim da je i kod kolega sazrela svest da ništa ne možemo da postignemo na drugi način osim štrajkom. Najverovatnije će se to dogoditi u prvim danima nakon početka drugog polugodišta, sredinom februara.



PROFIL
Rođen u Vranju 1977. godine. Završio Elektronski fakultet u Nišu u roku. Po okončanju studija radio jedno vreme u dve privatne firme u Vranju, a potom se zaposlio u srednjoj Tehničkoj školi gde radi već jedanaest godina. Oženjen je, otac dva sina.

POGREŠAN INSPEKCIJSKI KONCEPT
Za celu školsku upravu, Jablanički i Pčinjski okrug, postoji samo jedan republički prosvetni inspektor. Dovoljno ili premalo?
– Nerealno je da sve postigne. Imamo, pride, lokalne prosvetne inspektore koji su pod direktnom ingerencijom lokalne samouprave i njeni su radnici. Samim tim oni zavise od lokalne vlasti, tu primaju platu, zavise od dnevnopolitičkih dešavanja i ne mogu da budu nezavisni.
Šta su posledice?
– Katastrofalna situacija u inspekcijskom sektoru. Po pravilu, što je manja lokalna sredina, to su veći propusti inspektora.
U čemu se sastoje?
– Uglavnom u nepostupanju. Ponekad se na reagovanje inspektora čeka mesecima, iako postoji zakonska obaveza da oni po prijavi reaguju u roku od dva meseca.



  • Ostavi komentar