LIČNA KORIST: Navikli smo već da sve političke strukture, one pre i ove danas, na čelo Ministarstva i zdravstvenih ustanova, dovode političke kadrove koji su redovno bili nesposobni, korumpirani i zlonamerni. Na ovaj način i jedni i drugi su urušavali ceo zdravstveni sistem Republike. Svi su oni ovo radili zarad lične koristi i bogaćenja, a posledice po javni zdravstveni sistem Srbije su poražavajuće. Sada nam javni zdravstveni sistem ne valja (jer su ga oni uništili!); javni zdravstveni sistem je neefikasan (jer oni njime rukovode!); javni zdravstveni sistem je suviše skup (jer su ga oni opljačkali!). Rešenja nema, problemi se nastavljaju, a pogubna politika traje.
VUK DLAKU MENjA: U Zavodu za javno zdravlje Vranje, u poslednjih četvrt veka, postojala je tendencija da se ne radi po ovom pljačkaškom modelu. No, doživeli smo sunovrat, koji je svoj vrhunac imao 2015. godine, kada je kod nas nastalo ozbiljno narušavanje funkcija propisane zdravstvene delatnosti i posledično ugrožavanje zdravlja stanovništva.
Zaposleni u Zavodu ostali su tada bez ličnih primanja i bukvalno dospeli na ivicu gladi, bez sredstava i materijala za rad na zaštiti zdravlja građana. Hitro i energično su pritiskom reagovala dva sindikata, kako na lokalnu politokratiju, tako i na Ministarstvo zdravlja kao osnivača. Rezultat pritiska bila je promena na čelu ustanove: za vd direktora postavljena dr Milena Mišić, tada član SNS – stranke koja je najavila oštru borbu protiv pljačkaškog i parazitskog sistema. Međutim, u ZZJZ smo se brzo suočili sa potpunim obrtom stanja. U stranku su dojurili različiti konvertiti svih boja kojima je narod na izborima izglasavao nepoverenje. Kako „vuk dlaku menja, a ćud nikako“, od tih istih političkih konvertita krenuli su razni pritisci. Zatražen je prostor za partijsko zapošljavanje, proradili su zahtevi za izvlačenje novca iz Zavoda za razne partijske promocije, reketirani su članovi. Takođe je zahtevano da ustanova svojim resursima učestvuje u kampanji SNS, što su oba reprezentativna sindikata sprečila jer se to kosi sa zakonom. Iz dana u dan partijski pritisci na direktorku su postali nesnošljivi, posebno u kampanji za poslednje izbore. Zato je ona, nakon poslednjih izbora, odlučila da više ne bude „partijski SNS direktor“.
Sindikati su joj u tome pružili apsolutnu podršku, jer je bilo nerazumno da
direktor jedne javne ustanove, koja pripada svim građanima, bude partijska poluga. Smatrali smo da je napravljena prava stvar i zbog toga što bi partijsko opredeljenje moglo da bude prepreka neophodnoj saradnji sa svim opštinama u okrugu.
ZVONO ZA UZBUNU: Ovakva politika vd direktora je dala odlične rezultate. U ZZJZ je došlo do znatnog poboljšanja međuljudskih odnosa, formirani su najbolji timovi u svim delatnostima čime je podignuta efikasnost i ekonomičnostu radu u svim domenima. Istovremeno su znatno poboljšani nivo i kvalitet zdravstvene zaštite korisnicima sa teritorije celog okruga. Time je Ustanova na kraju 2016. godine, to s ponosom ističemo, uspela da namiri sva dugovanja prema zaposlenim radnicima (šest mesečnih zarada) i dobavljačima, ali i da ujedno stvori prve uslove za inoviranje sredstava za rad, što se simbolično ogleda u nabavci dva nova automobila za na rad terenu.
Paradoksalno zvuči da su ovakvi blistavi poslovni rezultati, bili zvono za uzbunu u rukovodstvu lokalnih naprednjaka. Zašto? Zato što je u njihovim glavama proradio ranije uspostavljen parazitsko-partokratski sistem vrednosti, koji su sobom doneli iz DSS, G17+, URS…
RANIJA DIREKTORKA: Šta onda rade? Najpre su letos počeli da razmatraju kako da nam ponovo vrate prethodnu direktorku, koja je ustanovu ojadila do krajnjih granica.
Model njenog povratka je smislio jedan deo čelnika lokalnog establišmenta, koji je bio je pogođen činjenicom što su mu enormno bile uskraćene mogućnosti korišćenja ugostiteljskih usluga na tuđi račun. A žiro račun ZZJZ bio im je najbolji ventil za povratak u kafane.
Kolovođa hajdučkog odnosa prema Zavodu postao je dr Miroljub Stanković, predsednik Saveta za zdravstvo SNS i većnik za zdravstvo, perjanica partokartskog kadrovisanja po zdravstvenim ustanovama iz vremena kada je bio lokalni funkcioner DSS-a. Pošto su zaposleni i reprezentativni sindikati oštro reagovali na pomisao vraćanja prethodne direktorke, Stanković i klapa su pronašli rešenje u članu lokalnog Saveta za zdravlje dr Svetlani Stojanović. Tzv. „sistemom spojenih sudova“ su izdejstvovali kod resornog ministarstva, kao osnivača, razrešenje dr Milene Mišić i postavljanje novog vršioca dužnosti.
LICEMERJE: Licemerno je bilo što tokom celog vd statusa dr Milene Mišić nisu dozvolili raspisivanje javnog konkursa preko Upravnog odbora, gde su sve vreme imali većinu. Ali, njima nije bio potreban neko ko će biti izabran na konkursu, već neko ko će stalno biti u vd statusu, kako bi se na terenu lakše ostvarivali partijski i lični interesi.
Sve se ovo odija kao u nekom velikom fudbalskom klubu koji je osvojio šampionsku titulu, a onda mu pametna uprava smeni trenera. Na ovaj način se nastavlja politika uništavanja svega što predstavlja javni interes. Ovoj njihovoj „strategiji“ ne vidi se kraj. U Srbiji, zemlji mediokriteta, partijskih poslušnika i beskičmenjaka, to je i te kako poželjno.
NEĆEMO SE POMIRITI: Ovaj pogubni način razrešenja i postavljanja najodgovornijih rukovodilaca u zdravstvenoj službi ostavlja katastrofalne posledice. Žalosno je što ministar zdravlja, zbog svog potpisa na „katil fermanima“ širom Srbije, neće sutra preuzeti makar deo odgovornost za brojne slujčajeve ugrožavanja zdravlja pacijenata, koji su često rezultat „uspešnih“ kadrovskih rešenja koja pripremaju neki drugi Stankovići širom ove zemlje. Što se mene i velikog broja zaposlenih u ZZJZ tiče, reći ću vrlo otvoreno i transparentno: Mi se nećemo pomiriti sa ovakvim parazitskim političkim kadrovanjem, koje ubija kreativnost stručnih i sposobnih ljudi, a favorizuje poslušnike koji rade u interesu partijske države.
PROFIL:
Dr Jovica Stojanović je rođen 1956. godine u Vranju, gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Medicinskom fakultetu u Nišu diplomirao je 1980. gde je potom specijalizirao socijalnu medicinu. Prvi posao mu je bio u Domu zdravlja, odnosno zdravstvenoj stanici u Bareliću. U Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) dolazi 1982. godine, gde je i danas. U međuvremenu je na čelu ove ustanove bio od 1989. do 2000. godine, kada je Zavod svojim ukupnim rezultatima bio u samom vrhu u Srbiji.
Stojanović je od 2011. na čelu Novog sindikata u ZZJZ, a takođe je i i član Predsedništva Novog sindikata zdravstva Srbije.
Oženjen je, otac sina i ćerke.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.