Biću najbolja frizerka u celoj Šumadiji

Eko Taxi Vranje

Andrijana govori kako je otac Zoran uveo u svet odbojke, želji da se po okončanju sezone u ŽOK Vranje posveti frizerskom poslu, Vranju kao gradu gde mladi provode život po kafićima, darovanju kao životnoj filozofiji, knjigama koje čita i želji da ima brojno potomstvo



 

Odmah posle osvajanja šampionske titule i plasmana u Prvu žensku ligu Srbije, uprava Ženskog odbojkaškog kluba Vranje bila je svesna da ih očekuje ogroman posao oko podizanja organizacije kluba na mnogo viši nivo nego kada se takmičio u Drugoj ligi. Podignuta je i svest oko anganžmana trenera sa profi licencom, a bilo je jasno da moraju dovesti bar tri iskusne odbojkašice za ključne pozicije u timu – primač, srednji bloker i libero. Niko nije mogao da pretpostavi da će u kompletu iz Kragujevca doći trener Mratinković kao i odbojkašice Mijanović, Milosavljević, na kraju i Šviković. Andrijana Šviković sa kojom razgovaramo dala je ogroman doprinos da klub iz Vranja u Odbojkaškom Savezu Srbije bude proglašen za najveće iznenađenje u minuloj godini. Sa osmehom na licu govori:

BARAŽ NIJE NEDOSTIŽAN

-Došle smo u Vranje sa idejom da damo maksimum i klub zadržimo u Prvoj ligi. Iz iskustva smo znale da neće biti lako, ovo je zahtevan rang. Profesionalnost mora biti na visokom nivou, kao i organizacija. U toku pregovora oko mog anganžmana, stekla sam utisak da ljudi koji vode ovaj klub istinski vole ono što rade i posvećeni su cilju kojem teže. Dogovorili smo se, sada uživam u plodovima svog rada. Na tabeli se nalazimo na trećoj poziciji. Dolaze nam glavni konkurenti Srem itom i Klek Srbijašume. Ako uspemo da zabeležimo pobede, eto nas u baražu za Super ligu. Nije to nemoguća misija, sve devojke su toga svesne. Radnimo i ćutimo, kada se cilj ostvari tada treba dići buku, pre toga nikako!

Na početku beše košarka?

– Punih pet godina bila sam očarana košarkom, mnogi su mi predviđali lepu budućnost. Ali zahvaljujući ocu Zoranu, koji je bio jedan od najboljih odbojkaša Radničkog, zavolela sam ovaj sport. Znate, odbojka je jedan od najženstvenijih sportova i igra se isključivo mozgom. Ne kajem se, srećna sam i ponosna. U Kragujevcu stekoh iskustvo a u Vranju neviđenu popularnost.

Rastužili ste vranjske navijače izjavom da Vam je ovo poslednja sezona u karijeri?

-Nemojte biti tako oštri prema meni. Poverila sam se prijateljicama, ne znajući da su one abronoše. Ha, Ha, Ha! Dozvolićete mi da se malo našalim na račun mojih odličnih klupskih drugarica. Imam dvadeset i pet godina, mislim da je došlo vreme da se povučem. Svako od nas mora znati u kom trenutku treba otići i krenuti nekim drugim putem. Po završetku sezone u julu reći ću zbogom odbojci. Ako se još i planovi o baražu za popunu Super lige poklope sam mojim odlaskom, biće to najbolja potvrda da sam ostavila trag ovde a nadam se da me ljudi neće zaboraviti.

Koliko čujem, odlazite u frizere?

-Da! Izučila sam frizerski zanat, vrlo rado pomažem drugaricama. Pa tako pred svaki meč pobrinem se za frizuru kapitena Ane Petrović, ali i drugih devojaka. Ne pada mi teško, uživam. Privilegija je raditi ono što voliš, a odgovorno tvrdim da ću biti najbolji ženski frizer u celoj Šumadiji.  I da, složila bih se sa Aninom izjavom za vaše novine – glavne face smo u gradu.

Izrazili ste želju za brojnim potomstvom?

-Imam dugogodišnju stabilnu vezu koja će se krunisati brakom. Udaću se za Dejana koga volim najviše na svetu. Iskreno, volela bih da rodim tri ćerke i dva sina, moja jača polovina se slaže sa mnom. Deca su najveće bogatstvo i ukras sveta.

 Zbog mnoštva obaveza kao i života na relaciji Kragujevac – Vranje, imate li vremena za sebe?

-Ne puno, ali ipak imam. Zato slobodno vreme maksimalno koristim. Uživam sa svojim budućim suprugom, obožavam da čitam a redovno posećujem beogradski Sajam knjiga. Po vrlo pristupačnim cenama dođem do željenog naslova. Poslednji put kupila sam roman ,, Avanture nevaljale devojčice“ Maria Vargasa Ljose. Volim poeziju Dragana Jovanovića Danilova, njegovu knjigu pesama ,,Kuća Bahove muzike“  i argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa. Od muzike samo ono što svojim čudnovatim glasovima nude Leonard Koen, Bitlsi, Rej Čarls… ,,April u Parizu“ Frenka Sinatre za dobro jutro i laku noć.

Čuli smo da knjige poklanjate drugima?

-Istina, od života dobijete onoliko koliko dajete. Darivanje je najlepši oblik življenja, sa radošću poklanjam knjige ali i dobijam. Moram priznati da nisam bila oduvek takva. Moja perspektiva se promenila nakon pročitane knjige Nika Vujičića, čoveka sa neverovatnim životnim optimizmom. On je jedan od najvećih motivacionih govornika, kao dete prošao je kroz izuzetno težak period zbog invaliditeta. Nije posustao, uspeo je da se izbori. Danas milioni ljudi širom sveta rado prisustvuju njegovim podsticajnim predavanjima. Nik je neverovatan spoj hrabrosti, dostojanstva, dobročinstva i plemenitosti. Obožavam ga!

RAD I POŠTENjE

Ali u stvarnosti kao da je sve drugačije?

-Okruženi smo lošim stvarima ali one su sastavni deo života. Nisam dozvolila da moja osećanja otupe prema dobroti koja je osnov shvatanja života. Žalosno je što u velikoj meri caruje licemerje, oholost, sebičnost, gramzivost, cinizam… Moramo se okrenuti sebi, svom radu i poštenju, a druge pustiti na miru. Mislim da je to jedini lek ka boljem životu i uspehu.

Šta mislite u čemu je problem što su takve stvari svakodnevna pojava?

-Kada je peruanski književnik Mario Vargas Ljosa dobio 2010. godine Nobelovu nagradu za književnost, grupi od preko tri hiljade novinara rekao da smisle jedno pitanje. Nakon pola sata, upitali su ga – Šta je glavni problem čoveka 21. veka? Usledio je odgovor: ,,Problem čoveka 21. veka je u tome što nije u stanju da prepozna i zavoli ono što je lepo. Svet predstavlja izlomljenu sliku sa zatamljenom površinom u pozadini. Reč je o čistom prelomu vremena, gde je haos našao svoje utočište“. Njegova misao je moja vodilja kroz ovo uzburkano vreme koje moram savladati snagom vlastite volje i želje da ostanem normalan  građanin ove lepe Srbije!

 

GLUVARENjE PO VRANjE

 

Kako baš u Vranje da dođete?

-Kada je trener Dragan Mratinković došao, nas tri smo za njim. Poznajemo ga dugo tako da nismo puno ,,vagale“. Rekosmo da će nam u Vranju biti lepo, nismo se prevarile. Igrati ovde je zaista divno, ljudi vas zavole na prvi pogled. Publika nas verno prati, bodri i istinski se raduje svakoj našoj pobedi. Ono što je interesantno jeste omladina koja vrlo brzo priča, skraćuje reči i provodi dosta vremena u kafićima. Nema toga u Kragujevcu, mladi uglavnom rade a samo vikendom izađu u provod. Stanujem u centru Vranja zato sam vrlo brzo uočila ovaj po meni fenomen permanentnog gluvarenja iz dana u dan, iz sata u sat!

 

 

PROFIL

Ime i prezime: Andrijana Šviković

Datum i mesto rođenja: 15.04.1991,  Kragujevac

Visina: 184 cm

Težina: 85 kg.

Mesto u timu: srednji bloker

Klub: ŽOK Vranje

Karijera: od osme do trinaeste godine u Košarkaškom klubu Radnički (Kragujevac), potom u odbojkaškim klubovima Radnički, Kraguj, Smeč 5 (svi iz Kragujevca), Leskovac i od jeseni u ŽOK Vranje.



  • Ostavi komentar