A šta će biti s kućom

ŽIVOTNA POMOĆ

A gde je „Tradicija juga“ tu su i Ljubinka Buba Milovanović i njena humanitarna organizacija „Životna pomoć“, pa se gradom pročulo da je „Vlajkovu kuću kupila Buba“.

Vlajko Jović, doskorašnji vlasnik  atraktivne kuće u Kneza Miloša, inače raniji dugogodišnji direktor Jumka, u izjavi za Vranjske kaže da ugovor o kupoprodaji nije napravio sa Milovanovićevom već sa Tradicijom Juga, odnosno Tanjom Dodić, na koju se ova preduzetnička radnja vodi:

– Platitili su mi preko računa, nešto manje od 120.000 evra – kaže Jović koji godinama živi u Beogradu.

Kako se onda i zbog čega Ljubinka Milovanović dovodi u vezu sa kupovinom kuće površine 155 kvadratnih metara na placu gotovo tri puta većem, koja prema podacima Katastra još uvek nije preneta na novog vlasnika, osim što se njena Životna pomoć nalazi na istoj adresi u Vranju kao i Tradicija juga- Partizanska 8/2.

Sama Milovanovićeva demantuje da je kupila kuću, ali ne i povezanost sa Tradicijom juga. Tvrdi da je ona pomogla da se firma otvori a sada kao penzionerka volonterski pomaže kao menadžer.

-Kuću Vlajka Jovića kupila je firma Tradicija juga, a ne ja – kaže Milovanovićeva sa kojom razgovaramo u kuhinji Tradicije juga, u prostoru koji im je ustupila kompanija PZP Trace!!!!!!!!!!!

No, pre nego što vidmo kako je ova firma obezbedila 120.000 evra za kuću, setićemo se da je Životna pomoć, organizacija koju vodi, 2009. otvorila prvu pekaru u gradu preko projekta koji su podržali međunarodna organizacija HELP i Grad Vranje. Druga pekara otvorena je 2012, donator je bio UNDP (Agencija za razvoj Ujedinjenih nacija), a otvaranju je prisustvovao i tadašnji ambasador Švedske.

– Radi se o socijalno –ekonomskom projektu Životne pomoći za zapošljavanje žena. Godinu dana pošto smo završili prvi projekat, Životna pomoć se povukla a žene koje su radile na njemu osnovale su firmu– objašnjava Milovanovićeva.

Postoji ovde, međutim, mala nelogičnost u tajmingu jer je Tradicija juga, prema podacima APR, registrovana tek januara 2015, dakle pre dve godine.

– Radi se o tome da je Udruženje građana „Tradicija i preduzetništvo“ 2009. osnovalo preduzetničku radnju „Tradicija“ koja je postojala do 2015. Međutim, žena na čije je ime bila radnja je otišla van Srbije i morali smo da, po zakonu, registrujemo drugu firmu koju smo nazvali „Tradicija juga“ – tvrdi Milovanovićeva i podseća da u Srbiji i dalje nema zakona o socijalnom preduzetništvu.

U međuvremenu, posao se širio pa su kifle i peciva iz ove pekare dospele i do školskih kuhinja, počelo je da se radi i po narudžbini, da bi najveći uspeh firme vremenski koincidirao sa početkom migrantske krize, negde sredinom 2015, kada Tradicija juga dobija posao spremanja hrane za migrante u Preševu i od nedavno u Bujanovcu, gde se nalaze prihvatni centri.

U tome je, prema rečima Milovanovićeve, i odgovor na pitanje odakle onoliki novci za kuću u centru Vranja:

– Može da se uštedi. Žene su uštedele od ovog posla i sakupile polovinu para za kuću. Ostalu polovinu obezbedili su donatori – otkriva Milovanovićeva.

Ona najpre, dok smo razgovarali u kuhinji PZP Trace!!!!! u naselju Raška, odakle hrana ide za Preševo i Bujanovac, nije želela da nam kaže o kojim donatorima se radi, pravdajući se da nema njihovu dozvolu. Nešto kasnije nas je nazvala:

– Dobila sam dozvolu, najveći donator koji je obezbedio nedostajući novac za kuću je PZP Trace!!!!!!!! – rekla nam je Milovanovićeva u telefonskom razgovoru.

Dodaje da firma ima i druge donatore poput UNDP, Karitasa, SOS Dečija sela.

Da rezimiramo: Tradicija juga plaća redovne plate i doprinose za svojih trenutno 16 radnica, uspevši pritom da uštedi oko 60.000 evra za kuću o čijoj se budućoj nameni Milovanovićeva ne izjašnjava:

– Videćemo šta će u njoj da bude. Možda ćemo tu da preselimo proizvodnju i kuhinju – kaže ona.

Sad, deluje malo nelogično da pored ustupljenog prostora koji koristi besplatno, firma novu nekretninu upotrebi mimo njene prave svrhe.

Milovanovićeva dalje na novinarska pitanja tvrdi da poseduje ugovore sa dobrotvorima, da je na donaciju plaćen i porez kao što zakon nalaže i da je sa te strane sve čisto. Međutim…

– Ne mogu da vam pokažem ugovore bez saglasnosti donatora.

TENDER

Životna pomoć (ŽP), nije tajna, miljenik je donatora. Primera radi, 2015. od EU Progresa organizacija je dobila 38.500 evra za projekat, „Ekonomsko osnaživanje i stvaranje uslova za samozapošljavanje za žene iz socijalno ugroženih grupa“, projekat, dakle, kojim je i počela da radi pekara.

– Taj projekat je završen, žene na selu su dobile plastenike, proizvode zdravu hranu koja ima prođu na tržištu – objašnjava Milovanovićeva.

Ali, da se vratimo na novac za kuću, odnosno kako je Tradicija juga uspela da dođe do posla ishrane migranata:

– Ja sam odmah po dolasku prvih migranata otišla u Preševo kako bih pomogla tim ljudima, a posao smo dobili na tenderu stranih organizacija koje i finansiraju ishranu – Karitas i SOS Dečija sela. Radimo profesionalno, popštujući sve higijenske i druge propisane standarde. Ti ljudi za doručak dobijaju peciva a za ručak obavezno kuvanu hranu, salatu i hleb – pojašnjava Milovanovićeva.

I, da zaključimo, kad se sve uzme u obzir, izgleda da nije teško uštedeti novac za kuću u centru Vranja.

A šta će biti s kućom?

Teodor Ordinski ,PZP TRACE

DALI SMO DEO PARA

Administrativno-finansijski direktor ove kompanije u izjavi za Vranjske kaže da jesu pomogli pri kupovini kuće:

– Ali nismo mi jedini donatori, dali smo samo deo para – kaže Ordinski koji nije mogao da precizira o kojoj sumi je reč.