Sanjam povratak u anonimnost

GIMNASTIKA

Vranjske: Da li nakon ovakvog uvoda možemo da vam uputimo čestitku u smislu srećna vam nova budžetska 2017. godina?

– Svakako, čestitka je uvek dobrodošla, posebno ova koja se odnosi na budžet Grada Vranja, ali bih je malo korigovao zato što svaka novogodišnja čestitka polazi od prve i najvažnije želje – da budete zdravi, pa je logično da težimo da nam budu zdrave gradske finansije. To nam je potrebno, jer od toga zavisi uspešno i efikasno funkcionisanje Grada i njegovih službi. Na žalost, taj put ozdravljenja gradske kase će potrajati nešto duže.

Zašto?

– Kao što sam rekao na početku, nismo imali predstavu koliko Grad duguje, ispostavilo se da se radi o milijardu. A u tekućoj godini obaveze koje dospevaju iznose takođe milijardu dinara.

Kako ste u takvoj situaciji izražene besparice trošili novac iz gradske kase u drugoj polovini prošle godine?

– Bila je to u pravom smislu reči finansijska gimnastika, prekrajanje, u situaciji kada gomila ljudi pred vratima Gradske uprave traži novac, a para nema! A istovremeno stalno pristižu nova „otkrića“ na polju obaveza, neplaćena PDV prijava 42 miliona, neisplaćene plate za maj, naknade za stručnu praksu, konkurse!

Pa, da li je bilo nešto i plaćeno?

– Bilo je preplaćeno, sport, kultura, budžet probijen kao kopljem, situacija bez izlaza, zato smo bili prinuđeni da idemo na dva rebalansa, prvi u septembru, drugi u decembru, drugačije se nije moglo.

Da li ste morali da idete na dva rebalansa?

– Svakako, to je bilo nužno. Prvi je usledio da bi se prikazale sve realne obaveze i omogućilo plaćanje tih dugova. Tada smo ustanovili manjak od 430 miliona dinara, a pojedini mediji su shvatili da ćemo te pare tražiti od Beograda, iako smo na sednici Skupštine Grada precizirali da je to realan manjak koji će ostati nepokriven. Drugi rebalans budžeta je bio uslovljen likvidacijom javnih preduzeća Direkcije za izgradnju i Skijališta „Besna Kobila“, te skidanjem sa budžeta JP „Uprava Banje“. To je cela priča oko rebalansa.

GOLMAN

Posle drugog rebalansa u decembru prošle godine usledio je novi izazov za vas i vaše saradnike, izrada budžeta za 2017. godinu. Kojih principa ste se držali tokom rada na projekciji gradske kase za narednu godinu?

– Po principu dospelih obaveza koje se moraju prikazati, ali i planiranja dinamike plaćanja dugova koji dospevaju, uz prikaz tekućih troškova poslovanja i sve što ostaje da se plasira u razvoj Vranja.

Vaše muke po budžetu se nekako uvek vrte oko milijardu dinara dospelih dugova lokalne samouprave, u protekloj, ali i u tekućoj godini?

– Tačno tako, ta „fatalna“ milijarda dinara dospeva samo u 2017. godini, pa ćemo nastojati da izmirimo svoje obaveze. Ali kako, to ćemo tek videti, jer to neće biti ni lako ni jednostavno. Pojačaćemo naplatu izvornih prihoda grada, ali računamo i na sve vrste transfera iz Republike. A neke stvari smo morali da odložimo, i to je jedna vrsta terapije za lečenje obolele gradske kase – potraživanja PZP „Trejs“ i neke kredite prebacili u 2018.

Osim odlaganja obaveza za narednu godinu, na koju još terapiju računate u lečenju „bolesne“ gradske kase?

– Već sam rekao, samo pojačavanjem prihoda u budžetu možemo da izmirimo svoje obaveze prema svim poveriocima, ali je u ovom trenutku najvažnije da smo svoje obaveze, da tako kažem, ustrojili, znamo ih i ne bežimo od njih, već nastojimo da jednu po jednu obavezu regulišemo i ispoštujemo poverioce.

Jeste li optimista da ćete se „izvući“ iz budžetskih muka i nevolja u tekućoj godini?

–   Kao većnik stojim na braniku budžeta Grada, branim ga kao golman u sportu, ali nisam optimista, već umereni pesimista, jer i u ovoj godini iz neke fascikle ili fioke izađu tužbe kao posebna vrsta „čestitke“ koja može da poremeti funkcionisanje Grada.

Konkretno?

– Najkonkretnije, dve tužbe prete da nam „skinu“ više od 500 miliona dinara, skoro pola miliona za eksproprisano zemljište i 13 miliona dinara za „Novogradnju“ i to bez kamate, što su obaveze iz 2009. godine. A to u velikoj meri predstavlja remetilački faktor planirane koncepcije budžeta i funkcionisanja lokalne samouprave.

Ipak, prema svemu što se nalazi na rashodnoj strani budžeta za tekuću godinu, možemo li ga označiti kao restriktivni u gotovo svim oblastima života Grada Vranja?

– Nismo imali mnogo izbora, morali smo tako. Doduše, na ruku nam je išao postupak likvidacije javnih preduzeća koje sam pomenuo, pa smo smanjili ukupan iznos za plate zaposlenih u lokalnom javnom sektoru za oko 50 miliona dinara, ali su umanjene i sve ostale stavke osim poljoprivrede, jer uz obaveze koje preteće dospevaju u ovoj godini, nije bilo druge mogućnosti.

Mnogo buke izazvao je predviđeni rashod za komunalni program, 430 miliona dinara, da li je iskazano nezadovoljstvo dela javnosti opravdano?

– Sredstva u budžetu za komunalni program su realno uslovljena raspoloživim novcem od kojeg će se najveći deo utrošiti na tekuće održavanje puteva i ulica i ulaganja u izgradnju kanalizacione mreže i obilaznice oko industrijske zone u Bunuševcu. I da smo hteli, nismo mogli više u situaciji kada mora da se pokrije milijarda dinara koja dospeva na naplatu Gradu u ovoj godini.

I sportski klubovi nisu zadovoljni visinom izdvojenih para za sport!?

– U prošloj godini budžet je probijen izdvajanjima za sport, umesto 86, dobili su više od 100 miliona dinara. Sada je izdvojeno znatno manje, ukupno 70 miliona, od čega za klubove 40 miliona dinara. Ovde je pokrenut proces utvrđivanja šta je realno u toj oblasti da se izdvaja za klubove a šta za plate zaposlenih. Sistem zapošljavanja u ranijem periodu „pojeo“ je mnogo novca za klubove, sada se to menja, a svaka promena je bolna i neprijatna.

PRELOM

Pre nego što ste izabrani za gradskog većnika, radili ste u Kompaniji „Simpo“. Čime ste bili motivisani da iz privrede uskočite u lokalni javni sektor, i umesto o finansijama vranjske fabrike nameštaja brinete o gradskom novcu?

– U „Simpu“ sam proveo 15 lepih godina, jer je to bila najbolja škola da se nauči posao u privredi. Kako svako školovanje ima svoj početak i kraj, nameru da napustim „Simpo“ saopštio sam direktoru Nastiću i to pre nego sam postao većnik. Smatram da svaki čovek treba da promeni bar dva posla da ne bi podlegao rutini.

Kako ste lično doživeli odlazak iz „Simpa“?

–  Kao veliki prelom u životu, nezavisno od toga što sam i u „Simpu“ brinuo o finansijskim tokovima. I jedan i drugi posao imaju neku svoju zajedničku odgovornost, jer je u pitanju novac, tu su ljudi najosetljiviji i podjednako je velika odgovornost. Generalno, i rad u „Simpu“ i na mestu većnika je težak i odgovoran, jedino je posao u gradskim strukturama učinio da izađem iz anonimnosti koja mi je tako prijala dok sam radio u Kompaniji. Zato, kad se sve ovo završi na položaju većnika, jedva čekam povratak u toliko voljenu i željenu anonimnost.

Rukovodili ste tokovima finansija u „Simpu“, pa da li je tačno da ova Kompanija nikada nikome ništa nije plaćala?

– To nije apsolutna istina, jer se „Simpo“ trudio da izmiruje svoje obaveze prema državi, bankama, dobavljačima, zaposlenima… Sve obaveze su uredno prikazivane kroz bilanse i u Poreskoj upravi, one su bile registrovane, što je meni kao finansijskom stručnjaku bio glavni zadatak, kako se ne bi kršio zakon i sve bilo transparentno. Jedino mogu da kažem da opterećenost ranijim dugovanjima nije dozvoljavala rešavanje svih tekućih obaveza.

U razgovoru za naš list, poznati ekonomski analitičar Miša Brkić tvrdi da „Simpu“ u sadašnjem obliku nema spasa. Šta vi mislite o izgledima „Simpa“ da preživi bez pomoći državnih dotacija?

– Cenim mišljenje uglednog analitičara Brkića, ali mislim da postoje rešenja za ovu fabriku, što zavisi od zainteresovanosti potencijalnih investitora da preuzmu „Simpo“ i od namera većinskog vlasnika da preuzme korake za poslovanje na zdravim osnovama.

Koje korake?

– „Simpo“ treba da se oslobodi sporednih delatnosti, da se bavi proizvodnjom nameštaja, to bi bio prvi korak. Drugi je da se fabrika proda nekom investitoru, što zavisi od države kao većinskog vlasnika. Ako država smatra da „Simpo“ može samostalno da radi, treba da ga oslobodi starih dugova, a ukoliko ide na prodaju stranim investitorima, to treba učiniti na način da se prodaju delovi preduzeća, a ne u celosti, jer takav „Simpo“ niko neće da kupi.

A kako ocenjujete Brkićevu ideju da „Simpo“ radi lon poslove za švedsku „Ikeu“ koja sigurno dolazi na srpsko tržište?

– „Ikea“ ima sistem da ne napada celokupno tržište jedne zemlje, pa smatram da umesto lon poslova, „Simpo“ može da prilagodi svoj proizvodni program tako da ponešto radi za „Ikeu“, što mu nije ni strano ni nepoznato, ali u isto vreme napadne one delove tržišta gde nema švedskog proizvođača.

Konačno, da li je „Simpo“ potreban Vranju i jugu Srbije?

– Takvo preduzeće je potrebno ovom gradu i čitavom jugu Srbije, najpre da ne bi bili ugroženi ljudi koji tamo rade, dok je, na drugoj strani, veliki broj firmi vezan za „Simpo“, pa bi nestanak Kompnije ugrozio i njihovo poslovanje. Ubeđen sam da do toga neće doći!

PROFIL

Ime i prezime: Ivan Stanković

Datum i mesto rođenja: 17.09.1975. Vranje

Obrazovanje: Ekonomski fakultet u Beogradu

Karijera: „Simpo“ (referent poreza, čef računovodstva, finansijski direktor, izvršni direktor za finansije, plan i analizu, informacione tehnologije) od 2001. do 2015, član Gradskog veća za finansije od 15. juna 2016.

Politička pripadnost: Od 2013. godine član SDPS (Rasim Ljajić), od januara 2017. SNS

Porodica: Oženjen, otac dvoje dece

MARATONAC SA 37 GODINA

Ivan Stanković je od 2012. godine član Atletskog kluba „Vranjski maratonci“ i do sada je istrčao 41 trku, od čega 21 maraton u 12 zemalja Evrope i okruženja.

– Sa 37 godina postao sam maratonac, ali sam se oduvek bavio sportom. Trčanje je jednostavno nešto što relaksira glavu posle radnog dana koji protiče u sedenju, razmišljanju i odgovorima na 200 poziva dnevno mobilnim telefonom. To je nešto kao izduvni ventil koji mi podiže mentalnu snagu i jača fizičku spremu, zato ću se još dugo baviti ovom vrstom rekreacije, ali i svojevrsnog turizma – kaže Stanković.

MEDjU 100 NAJMOĆNIJIH

Na listi 100 najmoćnijih ličnosti juga Srbije  Ivan Stanković je zauzeo visoko šesto mesto. Stanković uz osmeh komentariše svoj plasman u Vranjskim.

– Nisam tako moćan kako to stoji u medijima. A možda je, ko zna, to zbog toga što utičem na raspodelu novca iz gradskog budžeta. Ipak, ne osećam to kao neku moć, jer se družim sa istim ljudima sa kojima sam se i ranije družio, na ista mesta izlazim, privatno se ne menjam. U obrazloženju „odluke“ da sam šesti po moći stoji da „naprednjaci ne mogu bez mene“, ali to nije baš tako, jer radimo kao tim i tu nema soliranja, a kao u sportu, najveće pokude i pohvale su na napadačima i golmanima, što je moje mesto u timu gradske vlasti.

ZAŠTO U SNS

Na pitanje zašto je napustio SDPS i pristupio SNS, Stanković odgovara „da je to tačno, ali da mu politika nikada nije bila u prvom planu“.

– I kao stručnjak u „Simpu“ i kao gradski većnik uvek sam posvećen struci, a politika mi nikada nije bila preokupacija niti će biti – kategoričan je Stanković.

OD PANKERA DO ROKERA

Ivan Stanković je u mladosti bio panker, a sada u ovim godinama je bliži rokenrolu, ali je uvek slušao stranu muziku.

– Ko u mladosti nije bio panker, po meni, nije ni bio mlad i buntovan, jer je upravo pank održao vitalnost rokenrolu i sačuvao ga od nestanka. Sa godinama sam postao naklonjen rokenrolu, pa koristim svaku priliku da makar jednom godišnje budem na nekom koncertu. Moji zadnji „trofeji“ na tom planu su koncerti grupa „Metalika“, „Prodidži“ i AC/DC, uživao sam – ushićen je Ivan Stanković, član Gradskog veća za budžet i finansije.