Ne radim po šablonu

Eko Taxi Vranje

 



MATEMATIČAR U DUŠI

Ovo vam je drugi mandat na funkciji direktora škole. Šta je ključ vašeg uspeha?

– Mnogo je važno da se radi. Mi to činimo timski, svi zajedno. Imam veliku podršku od strane učenika i zaposlenih, tako što svaku moju ideju podrže, kao što i ja usvojim njihove predloge i ideje i sve zajedničkim snagama uradimo. To se vidi po uspesima, zapaženim i zavidnim rezultatima. Posvećena sam poslu jer je velika odgovornost biti na čelu ove škole. Treba biti dobar menadžer za organizaciju posla kako ne bi došlo do grešaka, ali i ako dođe do nekog propusta, sve se da popraviti.

Na čelu ste jedne od najboljih škola u Srbiji za čiji je upis potreban najveći broj bodova. Kako održavate taj status, najbolja?

– Za uspeh naše škole, veoma je važna saradnja sa lokalnom samoupravom i sa partnerima, da naši učenici obavljaju vežbe koje su važne za njih. Osim toga, treba stalno biti aktivan, staložen i imati vremena za učenike, njihove roditelje i, naravno. profesore. Takođe, treba znati saslušati ih kada imaju neki problem koji onda pokušavamo zajedno da rešimo. U školi imamo stručni kadar, doktore, stomatologe, farmaceute, kao i ostale zaposlene, i svi oni profesionalno rade svoj posao.

Kako izgleda vaš radni dan?

– Pa ovako… Sa samo četiri sata sna, smatram da svoj posao obavljam na pravi način. Moj dan počinje u šest ujutru. Kad ustanem, volim prvo da pročitam novine ili pogledam vesti, kako bih se informisala i bila u toku sa najnovijim dešavanjima. Onda se pripremam za dolazak u školu, i počinjem sa izvršenjem zadataka.

Možete li da napravite paralelu između profesorskog posla kojim ste se bavili do 2011. godine i ovog koji sada obavljate?

– Ja sam u duši profesor matematike. Mnogo sam srećna kad me učenici oslove sa “profesorkom”. Kada se dogodi da i sada održim čas, taj odnos sa njima, i osećaj koji me tada ispuni, retko ko može osim profesora da doživi. A ovo je trenutna funkcija. Želela sam da pokažem svoje sposobnosti i da prenesem svoje znanje kada je reč o poslovnoj organizaciji. Ne volim da se hvalim. Moj rad daje rezultate svih ovih godina koliko vodim školu.  

Šta je sve novina u školi otkada ste vi na njenom čelu?

– Dobili smo zaista veliki broj povelja, zahvalnica, priznanja. Škola je uključena u razne aktivnosti, dobrotvornim i volonterskim akcijama, uručena nam je po prvi put od osnivanja škole Svetosavska nagrada 2012. godine, a jedna od bitnijih povelja je za doprinos u radu Saveza društva Roma Republike Srbije. Pet godina postoji školski list “Medicinar Vranje” koji izlazi jednom godišnje, a oslikava život i dušu naše škole.

Čemu težite da naučite vaše učenike? Šta biste želeli da “ponesu” kada odu iz škole?

– Želim da ne zaborave da su iz Vranja, da se ne stide toga, već da su ponosni što su sa juga. I želim da im kažem da se vrate kada završe fakultet, da ovde prenesu svoje znanje. Naravno, da budu dobri ljudi, a znanje koje su stekli, nose ga u sebi, i samo će svojim daljim radom pokazati zašto su bili učenici ove škole. Pored toga, želim da nauče šta je drugarstvo, solidarnost i humanost. Sve to pokazuju na delu ovde, sada. Samo da nastave sa tim i kada odu iz škole.

Da li ostanete u kontaktu sa nekima od njih kada odu?

– Naravno. Otprilike 80 odsto njih upiše fakultet ili višu školu. Baš u ovoj školi, veliki je broj naših učenika koji rade, neki su ostali da predaju na fakultetu, drugi rade u bolnici, i ovde i van Vranja.

ZNANjE I HUMANOST

Kakav je vaš odnos prema učenicima? Koliko ste dostupni za njih, šta mogu da očekuju od vas?

– Njima su otvorena vrata uvek i mogu da dođu kad god žele kod direktorke-profesorke, sa bilo kojim problemom. Uvek sam za saradnju sa učenicima, kao i sa njihovim roditeljima i ostalim zaposlenima u školi. Ali, isto tako sam stroga, disciplinovana, tražim da se poštuje kodeks oblačenja i ponašanja i veliku pažnju poklanjam bezbednosti svih nas u školi.

Postoji li nešto čime ste nezadovoljni i što biste promenili, a tiče se vašeg posla?

– Ništa konkretno. Činjenica je da niko nije savršen i da svi težimo ka nečemu boljem. Treba poštovati mišljenje drugih, kao i sredinu u kojoj živimo. Uvek prihvatiti kritike i, po mogućstvu, ispraviti svoje greške ako ih pravimo. Mogu da kažem da je svaka moja odluka dobro preispitana, pa tek onda realizovana.

Da li postoji neki šablon po kome radite? Radite li po modelu možda neke strane škole, pa primenjujete u vašoj?

– Nikakav model, nema šablona, nema tajne. Samo postoji veliko prijateljstvo, sloga i tolerancija u kolektivu u kom podržavamo jedni druge. Ova škola bi i po uspesima i po ponašanju svih ljudi u njoj, trebalo da bude uzor drugim školama.

Kako ispunjavate slobodno vreme?

– Volim da se zatvorim u sobu i budem makar pola sata sama i opustim se uz muziku. Zatim, čeka me kuhinja i spremanje ručka, dok završavam telefonske razgovore vezane za posao. Obožavam planinu, šetnju prirodom, zelenilo, sve me to opušta. Pa onda kad sam u mogućnosti, rado otputujem sa svojom porodicom. Verujte mi, često se dešava da budem ceo dan na poslu, tako da imam baš malo slobodnog vremena.

Koji vam je cilj u daljem radu?

– Jedini cilj mi je da ova škola nastavi sa radom i sa postizanjem uspeha, kao do sada. Na mnogim republičkim takmičenjima dobijamo nagrade, pa se tako i čulo za našu školu. Ove godine, bićemo domaćini republičkog takmičenja iz matematike jer smo jedina škola koja je ponela dve nagrade na tom takmičenju. Uz moj moto sve se može.

On glasi?

– Život je večita borba. Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred. Rad i dobrota pobeđuju sve.

 

PROFIL

Gordana Jovanović rođena je 28. maja 1961. godine u Vranju. Završila je OŠ “Dositej Obradović”, zatim Gimnaziju “Bora Stanković” prirodno-matematički smer. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Nišu, odsek prirodno-matematički, sa zvanjem diplomirani matematičar. Kao profesorka matematike, počela je sa radom 1986. godine u OC “Vladimir Vujović Vujo”. Potom, u školi “Stevan Sinđelić”, a od 2004. i u Medicinskoj školi. Od 2011. godine direktorka. Udata je i najponosnija na svoje sinove. Stariji, Nikola, završio je Vojnu akademiju a Nemanja je diplomirao na Fakultetu bezbednosti.



  • Ostavi komentar