Istanbulska veza

Sutkinja Ljiljana Nikolić je 17. septembra 2014. godine, objavljujući presudu, obrazložila da je okrivljeni (čovek siromašnog imovnog stanja, oženjen, otac maloletnog deteta), dana 11. oktobra 2013. godine, po prethodnom dogovoru sa N.K. iz Beograda, pokušao da preveze grupu ilegalnih migranata iz afroazijskih zemalja kroz Srbiju i da od tog „transporta“ prihoduje 500 evra. On se, kako piše u presudi, u momentu hapšenja kretao regionalnim putem od granice prema Vranju, a u automobilu je prevozio ilegalce iz Senegala, Malija, Irana i Avganistana. Oni su prethodno, bez validnih papira, prešli makedonsko-srpsku granicu, kretavši se iz smera Makedonije ka Srbiji. Primio ih je u putničko vozilo marke „reno laguna“, beogradskih registarskih oznaka, u vlasništvu njegovog oca, a krajnja destinacija, prema njegovoj verziji događaja, bila mu je parking kod „Sava centra“ u Beogradu.

PRIZNANjE

Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Vranju podiglo je optužnicu (pod oznakom Kt.br.3334/13) protiv P.P. tri i po meseca nakon hapšenja, 23. januara 2014. godine, tereteći ga za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, i to u saizvršilaštvu, iz člana 350, stav 3, u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika (zaprećena zatvorska kazna od jedne do deset godina zatvora). Tužilaštvo je odmah, na prvom javnom i glavnom pretresu, predložilo da se P.P. „oglasi krivim i osudi na kaznu po zakonu“, a da mu se u skladu sa zakonskim odredbama oduzmu pokretne stvari i predmeti koje je koristio prilikom izvršenja krivičnog dela. To se i dogodilo, pa je ostao bez automobila „reno laguna“ i mobilnog telefona.

On je, neočekivano, već na prvom glavnom pretresu pred sudom priznao krivicu u potpunosti, ne krijući ni u jednom momentu da lično stoji iza izvršenja krivičnog dela za koje je optužen.

– Znam da je to što sam uradio nezakonito, ali očajnički mi je bio potreban novac. Na poziv N.K. iz Beograda pristao sam da za naknadu od 500 evra prevezem te migrante do prestonice. Navedenog dana, oko ponoći, preuzeo sam desetak stranih državljana negde kod Preševa. Po prethodnom dogovoru sa N.K, zaustavio sam vozilo, otvorio prtljažnik i zadnja vrata. U vozilo je ušao veći broj migranata. Krenuli smo prema Beogradu – ispričao je P.P. pred većem sudija.

Pola sata posle ponoći, kod sela Pavlovac u okolini Vranja, njihovo kratko putovanje prekinula je policijska patrola.

– Vozio sam očev auto u smeru Vranja. Uhvatili su me. Supruga mi je tada bila u drugom stanju, morao sam na neki način da dođem do novca – izjavio je P.P, priznajući u potpunosti navode iz optužnice.

BLOKADA PUTA

Dvojica policajaca, pripadnika granične policije, potvrdila su ovakvu verziju događaja.

– Bili smo tog dana u zasedi, jer smo imali informaciju o ilegalnom kretanju grupe stranih državljana iz smera Makedonije ka Beogradu. Postavili smo blokadu za svaki slučaj i kod sela Pavlovac zaustavili „reno lagunu“ za čijim je volanom sedeo okrivljeni. Sa njim smo u vozilu zatekli deset migranata. Deo njih sedeo je na zadnjem sedištu, a ostali u prtljažniku automobila. Kod sebe nisu imali nikakvu ličnu dokumentaciju – ispričao je na sudu jedan od policajaca.

Pred većem Osnovnog suda u Vranju pojavila su se četvorica migranata u ulozi svedoka. Oni su, po mišljenju suda, „vrlo ubedljivo, saglasno i logično svedočili da su kritičnom prilikom bili u vozilu okrivljenog“.

– Cilj nam je bio da idemo ka Nemačkoj i Francuskoj. Nismo imali putne isprave, pa smo makedonsko-srpsku, kao i nekoliko prethodnih granica, prešli na ilegalan način, po instrukcijama osobe koja nam se predstavila kao „Abdul“. Ranije sam Abdula upoznao u Istanbulu i on mi je obećao da će meni i ostalima koji su zainteresovani osigurati put do Francuske ako platimo po 1.500 evra. Instrukcije za prelazak preko granice davane su nam preko mobilnog telefona – rekao je jedan od migranata na glavnom sudskom pretresu.

Drugi migrant ispričao je da ih je okrivljeni, navodno, trebao prevesti do granice sa Mađarskom.

– Kontakt sa našim vozačem kroz Srbiju napravili smo preko mobilnog telefona. Dogovor je bio da ga čekamo u blizini granice, kod jednog sela u blizini Preševa čijeg se imena ne sećam. On je došao po nas oko ponoći, povezao nas, a nakon pola sata vožnje zaustavila nas je policija – ispričao je ovaj migrant.

POKAJANjE

Sud je ova svedočenja ocenio kao „logična, dosledna i saglasna“.

– Oni nisu imali razlog da neosnovano terete okrivljenog, pa je sud nesumnjivo utvrdio da je P.P. bio svestan svega, kao i da je znao da se radi o stranim državljanima koje prevozi, da žele da idu u EU sa namerom da potraže azil, a da im je za odlazak tamo bio potreban neko ko će ih transportovati kroz Srbiju. Okrivljeni je delo učinio sa namerom da ilegalnim migrantima omogući korist u vidu nedozvoljenog prolaska kroz Srbiju, putem nedozvoljenog boravka i tranzita – rezonovalo je sudsko veće.

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini sankcije, sud je, polazeći od opšte svrhe kažnjavanja, imao posebno u vidu olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog. Uzeto je u obzir da njegove porodične, socijalne i imovinske prilike nisu nimalo idilične, da je reč o porodičnom čoveku koji izdržava porodicu i ocu maloletnog deteta. Cenjeno je i njegovo korektno držanje pred sudskim većem, pokajničko ponašanje, kao i to što nije izvrdavao pravdi. Kaznu mu je umanjila i činjenica da vrednost imovinske koristi koju je nameravao da ostvari nije prevelika. Nijedna otežavajuća okolnost nije pronađena, a konstatovano je u presudi i da okrivljeni nikada pre nije osuđivan.

– Sud je ocenio da se svrha kažnjavanja može postići i najmanjom propisanom sankcijom za ovo delo, pa je primenom zakonskih propisa okrivljenog osudio na jednogodišnju zatvorsku kaznu u koju mu se ima uračunati i skoro mesec i po dana koje je nakon hapšenja proveo u pritvoru – navedeno je u obrazloženju presude.

UMESTO 500 EVRA ZARADE, 800 IZ DžEPA

U pogledu tzv. „vinosti“ (psihički odnos počinioca prema učinjenom delu, izražen kroz svest i volju), sud je došao do zaključka da je okrivljeni počinio krivično delo sa „direktnim umišljajem“, što znači da je bio svestan dela koje čini i posledica, kao i da je hteo njegovo izvršenje.

Okrivljenom je, imajući u vidu trajanje i složenost postupka, i srazmerno imovnom stanju, nametnuta obaveza plaćanja sudskog paušala (troškova suda) u iznosu od 3.000 dinara, a još 88.620 dinara morao je da plati na ime ukupnih troškova postupka. Najveći deo tog iznosa otišao je za angažovanje advokata-branioca koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti. Ovaj iznos P.P. je morao platiti u roku od petnaest dana od momenta kada je presuda postala pravnosnažna.