V. D. STANjE
Znamo da u republičkom parlamentu, kada se na dnevnom redu našlo izjašnjavanje poslanika o vašem imenovanju u decembru 2015, za vas nije glasao narodni poslanik iz Surdulice Novica Tončev!?
– Ne bih da komentarišem, to je stvar ličnog izbora svakog narodnog poslanika.
Vranjske: Kako je inače proteklo glasanje?
– Najpre da kažem da je Državno veće tužilaca svoj predlog dostavilo Vladi Srbije, ona ga je prihvatila i uputila u Skupštinu Srbije koja je gotovo jednoglasno odlučila da budem imenovana na položaj višeg javnog tužioca u Vranju. Napominjem da Vlada može i da prihvati, ali i odbaci predloge Državnog veća tužilaca.
Vašim izborom za višeg tužioca okončano je v. d. stanje u Višem javnom tužilaštvu u Vranju, koliko je ono trajalo?
– U Višem javnom tužilaštvu u Vranju v. d. stanje trajalo je od 2010. do decembra 2015. a okončano je mojim izborom za višeg javnog tužioca. Nezavisno od mog izbora, smatram da v. d. stanja nisu dobra za funkcionisanje ne samo tužilaštva, već i drugih državnih i pravosudnih organa, u prvom redu zbog osetljive problematike kojim se bave ovi organi i njihovog efikasnijeg funkcionisanja.
Kako komentarišete činjenicu da je u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, koje je hijerarhijski podređeno Višem tužilaštvu, još uvek v. d. stanje i dokle će ono trajati?
– Ponavljam, v. d. stanja posebno nisu dobra u tužilaštvima koja moraju da budu na braniku Ustava i zakona ove zemlje i gone počinioce krivičnih dela. Ono što raduje je da je Državno veće tužilaca odlučilo da okonča to stanje u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, pa je svoje predloge dostavilo Vladi Srbije. Nadam se da će se to stanje uskoro razrešiti.
Koliko nam je poznato, ima problema i sa popunom zameničkih mesta u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju i jedinici u Vladičinom Hanu!?
– Na što stalno ukazujemo, jer smo područje na tranzitnom položaju a tu je i migrantska kriza. Uostalom, kao zamenik višeg javnog tužioca od 2013. do 2015. godine radila sam u jedinici tužilaštva u Vladičinom Hanu .
Kada ste izabrani na funkciju višeg javnog tužioca u Vranju, kakvo ste stanje zatekli?
-Stanje je bilo, da tako kažem, redovno, svako je radio svoj posao poštujući važeće standarde. Ono što sam odmah želela da promenim, bolje reći unapredim, bila je unutrašnja organizacija rada i funkcionisanja, što mi i nije bilo teško imajući u vidu da su raspoloživi kadrovi savesno obavljali svoje poslove, kao i podizanje komunikacija sa medijima na viši nivo, unapređujući i tehnološke uslove rada i funkcionisanja.
EPIZODA TONČEV
Pomenuli ste vaš rad u Vladičinom Hanu, mediji ga pamte po istupanju narodnog poslanika iz Surdulice Novice Tončeva s primedbama na vaš rad u tom periodu kada je osporena zakonitost javnih nabavki u vezi izgradnje gradskog stadiona, pa su se na udaru našli i deo rukovodstva opštine Surdulica i vlasnik građevinskog preduzeća „Banković“!?
-Kao zamenik višeg javnog tužioca u Vranju od strane republičkog javnog tužioca upućena sam u OJT Vladičin Han na period od jedne godine do izbora javnog tužioca, jer je u tom tužilaštvu bilo određenih problema. Sve što sam radila u Hanu, bilo je zasnovano na profesionalizmu i poštovanju zakona, držeći se principa da su svi građani jednaki pred zakonom, bez obzira da li su u pitanju ljudi sa ekonomskim, političkim i drugim javnim uticajem. Svoj deo posla odradila sam savesno i po pitanju javnih nabavki u vezi izgradnje gradskog stadiona u Surdulici i rezultate istražnih radnji prosledila na dalju nadležnost.
Tada ste od strane Tončeva i surduličkog SPS označeni kao ličnost iza koje stoje SNS i Dragan Stevanović Boske. Koliko u tome ima (ne)istine?
– Znam šta su govorili, ne samo oni, već su i pojedini mediji pisali da sam eksponent SNS i Dragana Stevanovića, iz kojih motiva, ne znam, ali znam da sam u ovom poslu više od dve decenije, da sam napredovala nezavisno od čestih promena vlasti, ne čuvajući predmete po fijokama čekajući politički rasplet, već sam radila profesionalno i po zakonu.
Kad smo već kod lokalne politike, uvažavajući i promenu vlasti u Vranju, jeste li i ranije i sada trpeli pritiske lokalnih vlasti i mešanje u vaš posao?
-Lično, nisam imala nikakve pritiske, ni sada ni ranije, što je sasvim u redu, jer svako mora da radi svoj posao. Dakle, ni prethodna ni sadašnja vlast nisu se mešale u moj posao, ali napominjem da saradnja tužilaštva sa lokalnim samoupravama mora da postoji zbog zajedničkih tema i problema.
Da li su nakon promene vlasti u Vranju, 15. juna prošle godine, podnete krivične prijave protiv nekog od bivših gradskih funkcionera?
-Nije bilo krivičnih prijava koje bi bile iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva, već su podnete Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju i to protiv nekoliko funkcionera.
Kojih funkcionera i o kakvim je krivičnim delima reč?
– U interesu krivičnog postupka i zaštite ličnosti ne mogu ništa da kažem ovom prilikom.
Kada smo već dotakli krivična dela zloupotrebe službenog položaja, šta se dogodilo sa postupcima prema vodećim funkcionerima Rudnika „Grot“ u Krivoj Feji i direktoru Ugostiteljskog preduzeća „Vranje“ Draganu Popoviću?
-Tačno, Više javno tužilaštvo podiglo je optužnice protiv Branislava Jovića i Milana Grujića iz Rudnika „Grot“, sada se vodi sudski postupak, ali još nema pravosnažnih presuda. A u našem tužilaštvu u postupku je i krivična prijava protiv direktora UP „Vranje“ Dragana Popovića, to je sve što mogu da kažem.
OPTUŽNICE
Koliko je optužnica podiglo Više javno tužilaštvo u Vranju od decembra 2015. kada ste izabrani na sadašnju funkciju i kakva je struktura tih kažnjivih dela?
-U navedenom periodu podignute su optužnice protiv 42 lica. Kada je reč o strukturi krivičnih dela, optužnice su podignute protiv 26 lica zbog nedozvoljenog prometa drogom, protiv četiri lica zbog nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama i javnim skupovima, protiv dva lica za zloupotrebu položaja odgovornog lica, protiv četiri lica za primanje mita, protiv jednog lica za davanje mita, protiv jednog lica zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, takođe protiv jednog lica zbog ubistva, iznude i falsifikovanja isprava.
Da li vam je poznato koji broj optužnica je procesuiran kod nadležnih sudova?
-Normalno je da nam je taj podatak poznat. U 2016. optužnice su procesuirane protiv 28 lica, a sa 11 okrivljenih lica zaključili smo sporazum o priznanju krivičnih dela (vidi okviir).
Da li je bilo odbačenih optužnica Višeg javnog tužilaštva u Vranju od strane sudova?
-Nije bilo odbačenih optužnica, jedino smo imali nekoliko slučajeva da nam je u postupku preispitivanja optužnice vraćana na dopunu istrage.
Da li je bilo oslobađajućih presuda u sudovima uprkos vašim optužnicama?
-Oslobađajućih presuda u prvostepenom sudskom postupku bilo je u 10 slučajeva i protiv tih odluka uložili smo žalbe Apelacionom sudu u Nišu i taj postupak je u toku.
Kako objašnjavate da u strukturi krivičnih dela, za koje je vaše tužilaštvo podiglo optužnice, dominira nedozvoljeni promet opojnim drogama?
-Tako je, to je zbog geografskog i tranzitnog položaja našeg kraja i blizine granica sa susednim državama i administrativne linije sa Kosovom, kao i zbog toga što se vranjski kraj nalazi na ruti nedozvoljene trgovine drogom. Zato ovde ima više postupaka za ovo krivično delo u odnosu na centralne delove Srbije gde su zaplene manjeg obima, osim kada se radi o područjima Subotice, Negotina i Pirota.
ZAPLENE DROGE
Nedavno smo imali zaplenu heroina od pet kilograma, u pitanju je, dakle, baš poveća količina opijata!?
-Ovde pamtimo i veće zaplene, recimo 30 kilograma marihuane 2010, pa 20 kilograma heroina iste godine, da ne nabrajamo dalje, jer se, ponavljam, radi o osetljivom području na granici i u tranzitu, kao i na ruti tokova opojnih droga.
Konačno, koje su najčešće teškoće koje prate podizanje optužnica za učinjena krivična dela od strane Višeg tužilaštva?
-Nekvalitetni i nedovoljni dokazi, nedostatak finansijske dokumentacije, menjanje iskaza svedoka tokom postupka i nepotpun i protivrečan nalaz veštaka, najčešće su teškoće u našem radu na podizanju optužnica. Zato u Vladi Srbije, odnosno u Ministarstvu pravde, uveliko razrađuju formiranje i sistem rada takozvanih istražnih centara i novi zakon o veštacima kako bi bilo izbegnuto nekvalitetno veštačenje i subjektivan stav veštaka u postupku dokazivanja krivičnih dela.
Da li Više tužilaštvo u Vranju podjednako tretira krivične prijave građana i pravnih lica kada su potpisane i anonimne i pisanje medija o eventualnim zloupotrebama pojedinaca na određenim funkcijama?
Podjednako, bez razlike, kao i što pratimo pisanje medija. Ipak, do sada nismo reagovali na navode iz medija, jer su slučajevi o kojima se govori u medijima već bili u postupku.
PROFIL
Ime i prezime: Danijela Trajković
Mesto i godina rođenja: Surdulica, 1970.
Obrazovanje: Pravni fakultet u Beogradu (prosečna ocena 8,70)
Karijera: Od 1995. do 2000. tužilački pripravnik i saradnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Surdulici, od 2000. do 2001. zamenik u tom tužilaštvu, od 2001. do 2009. opštinski javni tužilac, od januara 2010. zamenik višeg javnog tužioca u Vranju, od 29. decembra 2015. odlukom Narodne skupštine Srbije imenovana za višeg javnog tužioca
Bračno stanje: Udata, majka punoletnog sina
NISAM MOĆNA KAO ŠTO SMATRAJU MEDIJI
Na pitanje kako ocenjuje pisanje Vranjskih u novogodišnjem broju, gde je među 100 najmoćnijih ličnosti u Vranju i Pčinjskom okrugu zauzela sedmo mesto, Danijela Trajković odgovara oprezno i uzdržano.
-Nisam tako moćna kako to piše u medijima, to može da laska, ali treba znati da moju „moć“ ograničava zakon, ona je, dakle, determinisana zakonskim odredbama i propisima i van toga se ne može. Ipak, objektivno, mislim da mediji preteruju kada govore o mojoj moći iako sam na čelu važnog i samostalnog državnog organa koji po dužnosti, štiteći Ustav i zakone, mora da goni počinioce krivičnih dela – kaže Danijela Trajković.
Sporazum o priznanju krivice
Danijela Trajković, viša javna tužiteljka u Vranju, objašnjava zašto je u prošloj godini intenzivirana primena instituta sporazuma sa počiniocima krivičnih dela koji priznaju krivicu za učinjena dela.
- Tokom 2016. godine na predlog tužioca postignuto je 11 sporazuma sa počiniocima krivičnih dela koji su priznali krivicu i izneli još olakšavajućih okolnosti. Do sporazuma se dolazi pregovaranjem sa okrivljenim licima, ne samo na predlog tužioca, već i odbrane. Tužilac se prilikom određivanja kazne rukovodi kaznenom politikom nadležnog prvostepenog suda i Apelacionog suda u Nišu, ali nikada ispod zakonskog minimuma iz sudske prakse. Takav sporazum podleže sudskoj kontroli kojom se utvrđuje zakonitost tog sporazuma, pa ga sud prihvata ili odbacuje. Kada je ova praksa u pitanju, još smo na početku, a želim da napomenem da u SAD se 90 odsto predmeta rešava sporazumom, čime se doprinosi efikasnijem radu suda, rasterećenju sudova i smanjenju sudskih troškova.
I TUŽIOCI SU LjUDI
-Kada se dogode krivična dela ubistva, silovanja, posebno kada su u pitanju deca i maloletnici, i mi iz tužilaštva reagujemo emotivno, jer smo ljudska bića. Tako je bilo i prilikom dvostrukog ubistva i samoubistva u Bujkovcu kod Vranjske Banje, ili prilikom istrage ubistva u Bosilegradu nedavno. Ipak, naše emocije ne utiču na objektivnost niti na pristup prema okrivljenom, gde sve mora biti u skladu sa zakonom – naglašava Danijela Trajković.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.