Sa iznosom od 3.053.000.000 dinara Grad Vranje ulazi u krajnje neizvesnu i tešku budžetsku 2017. godinu, prividno bez nominalnog deficita, ali sa starim dugovima koji dospevaju u iznosu od 1.125.504.000 dinara, troškovima funkcionisanja osnovnog i srednjeg obrazovanja i Predškolske ustanove od 529.000.000, dugu prema bankama od 300 miliona, kao i obavezama za plate zaposlenih u lokalnom javnom sektoru koje dostižu 650 miliona dinara.
TEMELj
Na pitanje da li je budžet za narednu, 2017. godinu, „razvojni, socijalni ili restriktivni“, IVAN STANKOVIĆ, član Gradskog veća za budžet i finansije, odgovara da se radi o „realnoj projekciji gradske kase u aktuelnoj situaciji lokalnih finansija“.
– U teškoj godini koja nas očekuje, budžet za narednu godinu je temelj razvojnog budžeta za 2018. godinu i to je njegova jedina i realna komponenta – ocenjuje Stanković (vidi okvir).
Većnik za finansije objašnjava zašto je iznos budžeta za narednu godinu za 529 miliona dinara manji od budžeta za prošlu.
-Umanjene su gotovo sve stavke rashoda, počev od obaveze prema bankama koje su sa 511 miliona dinara u ovoj, pale na 300 miliona u narednoj godini, dakle, manje su za 211 miliona, zatim, rashod za sport je umanjen za 80 miliona, za komunalni program 75 miliona, sopstveni prihodi su manji za 40 miliona, za plate za 42 miliona, a manji su izdaci i za kulturu, socijalnu zaštitu, turizam – navodi Stanković.
Na pitanje kako će se smanjenje iznosa za komunalni program odraziti na stanje u toj sferi, Ivan Stanković odgovara „da će se u realizaciji komunalnog programa poći od prioriteta“.
-Ovoga puta nismo se opredelili za klasičan komunalni program, već ćemo u hodu realizovati prioritete u zavisnosti od toga kako se oslobađamo dugova – kaže Stanković.
MARJAN STANKOVIĆ, doskorašnji član Gradskog veća za infrastrukturu i saobraćaj, međutim, ne krije zabrinutost zbog najavljenog odnosa prema komunalnom programu za narednu godinu.
-Nije dobro što kažu biće ako ima para, takođe je za brigu što je umanjen iznos za realizaciju komunalnog programa, jer je to od izuzetne važnosti za grad, budući da ima šire značenje od glavne namene, tu mislim na ekologiju, komunalnu higijenu, standard života ljudi – ističe budući direktor novoformiranog javnog preduzeća „Parking servis“.
Izvor iz vrha gradske vlasti, pak, detaljnije upoznat sa prilikama tokom izrade budžeta za narednu godinu, navodi „da je iznos za komunalni program u budžetu za narednu godinu utvrđen pod dosta dramatičnim okolnostima“.
– „Kresanje“ je počelo od prvobitne stavke od jedne milijarde, zatim je „ulog“ pao na 700 miliona, pa na 470 i, konačno, na 435 miliona, što je u odnosu na budžet za ovu godinu manje za 75 miliona dinara, pa se pitam šta će gradska vlast sa tako malim parama za komunalni program i to u izbornoj godini – „brine“ stranačku brigu anonimni sagovornik.
RAZVOJNA KOMPONENTA
U vezi prihodne strane budžeta za 2017. godinu, međutim, nije sve tako crno pa ima i povećanja pojedinih stavki, što posebno potencira Ivan Stanković, većnik za finansije, „izvođač radova“ na poslovima dva rebalansa gradske kase u 2016. i kreator budžeta za narednu godinu.
-Povećanja beležimo kada su u pitanju transferi od države, od 72 miliona dinara u prošloj godini, na 193 miliona u narednoj, od čega je rekonstrukciji škola namenjeno 110 miliona, zatim, tu su donacije za socijalnu zaštitu od 34 miliona, kao i transfer za pozorište od 25 miliona – navodi Stanković.
Ipak, kao najveće prihode u budžetu za narednu godinu, većnik za finansije apostrofira porez na zarade i klasičan nenamenski transfer od države.
-Od poreza na zarade očekujemo 870 miliona dinara, nenamenski transfer iznosiće 396 miliona, a čeka nas i zaduženje od oko 300 miliona dinara, na ime naknade za korišćenje javnih površina 115 miliona, primanja od prodaje nepokretnosti 90 miliona(vidi okvir), a tu su i sopstveni prihodi ustanova u ukupnom iznosu od 127 miliona – navodi Ivan Stanković.
BRANIMIR STOJANČIĆ, odbornik SPS, međutim, ima primedbi na prihodnu stranu budžeta za narednu godinu.
-Na toj strani uočava se veliko opterećenje građana, umesto da vidimo projekte usmerene prema državi i međunarodnim organizacijama, pa iz takve koncepcije gde je otežana naplata, ne vidim razvojnu komponentu budžeta za narednu godinu – ubeđen je Stojančić.
Nekadašnji većnik za socijalna pitanja posebno kritikuje smanjenje iznosa za socijalnu zaštitu, sa 51 miliona u 2016. na 35 u budžetu za narednu godinu. DANIJELA MILOSAVLjEVIĆ, članica Gradskog veća za socijalnu zaštitu, međutim, objašnjava da je „iznos umanjen jedino za sredstva koja građanima dodeljuje Gradsko veće“.
-Tačno je da je umanjen iznos koji daje Gradsko veće, ali se otvara namenski račun za lečenje teško obolele dece, što će značajno smanjiti pritisak na gradsku vladu, jer su zahtevi za dodelu jednokratne pomoći najvećim delom vezani za lečenje – tumači Danijela Milosavljević.
Ipak, najveća umanjenja stavki rashoda u budžetu za narednu godinu beleži oblast sporta, gde je iznos sredstava smanjen za 80 miliona dinara. NENAD DjORDjEVIĆ, član Gradskog veća za sport i omladinu, tu činjenicu prihvata „kao realnu u postojećem stanju gradskih finansija“.
-Za sport Grad može da izdvoji ukupno 70 miliona dinara, od toga 40 miliona ide klubovima, a 30 miliona su za plate zaposlenih u JU Sportska hala i Sportskom savezu, 3,5 miliona za infrastrukturu i 1,2 miliona za školski sport – navodi Djorđević.
Na pitanje kako će klubovi kao FK Dinamo, koji mogu da računaju na maksimum od 20 odsto sredstava predviđenih za klubove, znači, na osam miliona godišnje, moći da „izguraju“ takmičenja u zahtevnim rangovima, većnik za sport sugeriše „da će morati da potraže sponzore, jer Grad više od onoga što je planirao budžetom nije u stanju da pruži klubovima“. I dok iz Dinama poručuju gradskim čelnicima da sa osam miliona mogu da igraju jedino u „betonaži“, odnosno, Okružnoj ligi, LjUBIŠA STOJANOVIĆ, predsednik ŽOK Vranje, koji se takmiči u Prvoj ligi, drugoj po rangu u Srbiji, nagoveštava da će se ovaj klub uklopiti u dodeljena sredstva.
-Čeka nas potraga za sponzorima, ne možemo sve da očekujemo od Grada koji pomaže koliko može, a naše devojke ponašanjem i rezultatima to zaslužuju – kaže Stojanović.
A ZORICA JOVIĆ, član Gradskog veća za kulturu i informisanje, uz podsećanje da su sredstva za sufinansiranje medija umanjena za tri miliona u odnosu na ovogodišnji budžet koji je iznosio 18 miliona dinara, objašnjava da je iznos za projektno finansiranje u kulturi samo nominalno smanjen za 500.000 dinara.
-Budžetom za narednu godinu za projekte u kulturi opredeljeno je 2,5 miliona dinara, pola miliona manje u odnosu na ovu godinu, ali su pojedine stvake za kulturu predviđene na više pozicija, na stavki NVO, na primer, pa to u masi anulira pomenuto umanjenje – ističe Zorica Jović.
NELA DIMITRIJEVIĆ, bivša većnica za kulturu i odbornica DS, međutim, ispoljava apsolutnu sumnju u mogućnost gradske vlasti da ispuni sve što je planirala za kulturu u narednoj godini.
-Šarena laža je i pusta želja da će Grad u narednoj godini da izdvoji 89 miliona dinara za obnovu pozorišta, u to nikako ne mogu da poverujem – kategorično poručuje Nela Dimitrijević.
STARI DUGOVI I NOVE OBAVEZE
U narednoj godini na teretu budžeta Grada Vranja dospevaju stari dugovi i nove obaveze koji ukupno dostižu 1.654.504.000 dinara.
Stari dugovi
Apoteka Vranje 180.000.000
Rehabilitacija seoskih puteva 143.000.000
Sudski spor sa Tušem 133.504.000
Neplaćene komunalije 120.000.000
Dug Direkcije 100.000.000
Krediti dospeli u 2017. 95.000.000
Pozorište 88.000.000
Radovi po MZ 70.000.000
Vojno zemljište 56.000.000
Neplaćeni putni troškovi 50.000.000
Mazut 50.000.000
Stručna praksa 40.000.000
Ukupno 1.125.504.000
Nove obaveze
Obrazovanje 222.000.000
Predškolska ustanova 307.000.000
Ukupno 529.000.000
UŠTEDA NA PLATAMA
Budžetom za 2016. godinu za plate zaposlenih u lokalnom javnom sektoru bila su predviđena 692 miliona dinara, a u budžetu za narednu godinu 650, što je manje za 42 miliona. Ivan Stanković podseća „da je sa budžeta skinuto“ 40 radnika „Parking servisa“, 18 radnika JP „Uprave Banje“ i 10 radnika Direkcije koji su prešli na rad u JP „Vodovod“.
UPOREDNI PODACI
TABELA 2016. 2017.
Budžet Grada Vranja 3.482.000.000 3.053.000.000
Obaveze prema bankama 511.000.000 300.000.000
Plate zaposlenih 692.000.000 650.000.000
Komunalni program 510.000.000 435.000.000
Sport 150.000.000 70.000.000
Poljoprivreda 28.000.000 35.000.000
Mediji 18.000.000 15.000.000
Dekada Roma 4.000.000 2.000.000
Projekti za kulturu 3.000.000 2.500.000
DRAGOLjUB STEVANOVIĆ, BIVŠI ZAMENIK GRADONAČELNIKA
Budžet je nerealan
-Teorijski, tačno je da je budžet za 2017. manji od ovogodišnjeg, ali je suštinski veći, jer nakon završnog računa budžeta, siguran sam, neće premašiti iznos od 2,5 milijarde dinara, ali ovde se radi o politici, što će u 2017, pa i 2018. dovesti do eksplozije i velikih problema – smatra Dragoljub Stevanović, bivši zamenik gradonačelnika Vranja.
VIŠE PARA SAMO ZA POLjOPRIVREDU I ŠKOLSKI SPORT
Budžetom za narednu godinu sredstva za podsticaj i razvoj poljoprivrede uvećana su za 25 odsto u odnosu na ovogodišnji budžet. Aleksandar Janjić, većnik za poljoprivredu ne skriva zadovoljstvo zbog boljeg tretmana poljoprivrede.
- Budžet za 2017. opredelio je za poljoprivredu 35 miliona dinara, što je u ovoj situaciji značajno poboljšanje u odnosu na ovu godinu, pa ćemo ta sredstva iskoristiti na najbolji mogući način – konstatuje Janjić.
Osim za poljoprivredu, budžet Grada za narednu godinu nije bio „restriktivan“ ni za školski sport. Po rečima Nenada Djorđevića, većnika za sport, za školski sport u 2017. godini predviđeno je 1,2 miliona dinara, dok je u prošloj godini bio iznos od 500.000 dinara.
SKROMAN KOMUNALNI PROGRAM
Sredstvima budžeta za 2017. godinu za komunalni program u iznosu od 435 miliona dinara obuhvaćeni su zimsko i letnje održavanje puteva i javne rasvete, izgradnja kanalizacionih kolektora u Slobodnoj zoni, fekalne i atmosferske kanalizacije u naselju Savinci u Vranjskoj Banji, kanalizacije u ulicama Otona Župančića i i Hilandarskoj i nastavak radova na obilaznici oko industrijske zone.
DISCIPLINOVANjE GRADjANA
Ivan Stanković, većnik za budžet i finansije, najavio je intenzivniju naplatu izvornih prihoda Grada „metodom provere fizičkih lica i širenjem poreske osnovice za porez na imovinu, te jačom naplatom naknade za zaštitu životne sredine i komunalnih taksi“. „Disciplinovanje“ građana, međutim, počelo je ranije, a najsvežiji primer je slučaj Gorana Stanisavljevića iz Vranjske Banje koji nije mogao da podigne novac za drugorođeno dete u iznosu od 12.000 dinara.
- U Službi za dečju zaštitu rečeno mi je da ne mogu da mi isplate 12.000 dinara, jer nisam platio naknadu za zaštitu životne sredine od nekih 700 dinara – priča Stanisavljević.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.