Kvadratura kruga

Komisija za popis nepokretne imovine, koju je Grad Vranje oformio početkom oktobra ove godine, međutim, upisala je od svih nepokretnosti pravo svojine nad devet stanova od ukupno 26 za koje se smatra da su u vlasništvu lokalne samouprave, a celokupan posao oko utvrđivanja svojine nad nepokretnostima biće završen do 1. februara 2017. godine

IVAN STANKOVIĆ,  član Gradskog veća za finansije obznanio „da rebalansirani budžet može da se ostvari ukoliko se realizuje planirana prodaja nepokretnosti, računajući tu i stanove sa kojima raspolaže lokalna samouprava“. Stanković napominje da čeka konačan izveštaj gradske komisije za popis nepokretnosti, a posle toga će Grad odlučiti šta će sa svojom nepokretnom imovinom.

– Kada se utvrdi registar imovine u vlasništvu Grada, odlučiće se šta i kako sa stanovima i ostalim nepokretnostima, šta će se prodati, izdati u zakup, eventualno prenameniti, o čemu ćemo raspravljati kada komisija završi svoj posao – ističe Stanković.

EVIDENTIRANjE STANOVA

Što se evidentiranja stanova tiče, u Sekretarijatu za urbanizam, imovinsko-pravne i komunalno-stambene poslove saznajemo da je do sada upis prava svojine obuhvatio devet stanova u ulici Dobrivoja Stevanovića koji su definitivno u vlasništvu Grada Vranja. U Gradskoj upravi, međutim, navode da je evidentirano ukupno 26 stanova za koje se smatra da su u vlasništvu lokalne samouprave, što potvrđuje DUŠAN ARITONOVIĆ, načelnik Gradske uprave.

– Prema prvim saznanjima, 20 stanova je u ulici Dobrivoja Stevanovića koja se nalazi ispod glavne gradske autobuske stanice i to su stanovi u statusu zakupa, nekoliko stanova je u naselju Ledena stena, a dva stana su u ulici Milentija Popovića na Oglednoj stanici u kojima žive bespravno useljena lica – saopštava Aritonović..

ZORAN VELINOVIĆ, pomoćnik gradonačelnika Vranja za lokalni ekonomski razvoj, napominje da je komisija za popis nepokretnosti Grada obavila manje od trećine posla.

– Grad mora da zna čime raspolaže od nepokretnosti kako bi na domaćinski način upravljao svojom imovinom, pa kako to nije decenijama rađeno, u pitanju je veliki i nimalo jednostavan posao koji će komisija obaviti do 1. februara naredne godine, mada ćemo mnoge stvari znati već 31. decembra, pa će tek tada gradska vlast odlučivati o tome šta će sa svojom imovinom – rekao je Velinović

KOMISIJA

Princip „nit me hoćeš, nit me drugoj daješ“  kojeg se 20 godina držala država Srbija, po oceni Aritonovića, glavni je razlog što Grad Vranje nije imao uvid kojom nepokretnom imovinom raspolaže niti je mogao da upravlja i prihoduje od stanova, lokala i građevinskog zemljišta.

– Za sve je kriv Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, donet 1995. godine, kojim je celokupna imovina sa lokalnog nivoa prebačena u vlasništvo države koja od toga nije imala nikakve koristi, a naš Grad je izgubio, jer nije mogao da upravlja svojom imovinom i prihoduje – zaključuje Aritonović.

Po rečima načelnika Gradske uprave, Grad je formirao komisiju za popis nepokretne imovine koja se suočila sa velikim i složenim poslom evidentiranja nepokretnosti, shodno odredbama Zakona o javnoj svojini koji je odredio 4. oktobar tekuće godine kao rok za završetak ovog posla.

– Do tog roka evidentiran je najveći deo nepokretnosti Grada, ali zbog nedostatka dokaza o pravu svojine ta imovina nije mogla da bude upisana u katastar nepokretnosti, što je problem cele Srbije – navodi Aritonović.

Predsednik komisije Grada za popis nepokretnosti STOJANČE BOGDANOVIĆ, zamenik načelnika Gradske uprave, potencira da se u ovom slučaju radi o veoma složenom pravnom postupku.

– Ako, primera radi, zgrada nema papire, prema važećim propisima o upisu u katastar nepokretnosti, nema upisa prava svojine, dakle, sve mora da se uradi na strogo pravnim osnovama, pa je pod uticajem stručne javnosti rok za evidentiranje produžen – kaže Bogdanović.

REGULARNOST

IGOR ANDONOV, zamenik gradonačelnika, uz očekivane žaoke na račun prethodne vlasti, smatra da je prodaja stanova i drugih nepokretnosti jedan od načina punjenja budžeta Grada, naročito u aktuelnom trenutku gradskih finansija.

– Bivša vlast je pričala i radila tako kako je radila, a nije znala šta je sve u vlasništvu Grada, između ostalog, koji su stanovi u pitanju, ko živi u njima, da li plaća zakup i koliko, zašto Grad nema prihoda, zato sada prvo mora da se utvrdi svojina, pa tek onda idemo sa prodajom ili zakupom – jasan je Andonov.

Najavu gradske vlasti da će prodajom stanova i eventualno drugih nepokretnosti tražiti izlaz iz „budžetskog bezizlaza“, komentariše ZORAN ANTIĆ, bivši gradonačelnik, ne sporeći da se radi o, kako kaže, „regularnoj priči“.

– To sa najavom prodaje stanova je zakonski u redu, ko raspolaže svojinom, može da je prodaje, ali to ocenjujem kao loš potez, jer su ti stanovi vlasništvo Grada pa neka ih izdaju u zakup. Uostalom, kao gradonačelnik sam imao more problema sa novcem, ali ništa nisam prodao od imovine Grada – naglašava Antić.

Stojanče Bogdanović, pak, svojim stavom u vezi prodaje stanova kao da sublimira sva mišljenja gradskih čelnika o sudbini stanova u vlasništvu Grada.

– Mislim da je najbolje, a sa time će se i svi složiti, da je najbolje da se prodaju stanovi i građevinsko zemljište, a poslovni prostor izda u zakup, tako će Grad najbolje da prihoduje, jer je iznos zakupa stanova mali prihod – objašnjava Stojančić.

Konačno, PERICA JANKOVIĆ, većnik u prethodnoj vlasti, reagujući na najavu gradskih čelnika da će zbog minusa u budžetu morati da prodaju stanove u vlasništvu Grada, postavio je pitanje eksplicitnog karaktera u smislu „na koje stanove računate, a šta ako ih ne prodate, šta ćete tada sa budžetom“, ali na ova pitanja, očekivano, nije dobio odgovor!

ZAKUP OD 2.080 DO 5.000 DINARA

Na prihodnoj strani budžeta Grada Vranja nakon drugog rebalansa, planirana sredstva od prodaje nepokretnosti iznose 97 miliona dinara, a zakupnina stanova u državnoj svojini u korist Grada iznosi 500.000 dinara na godišnjem nivou. U stanovima za koje lokalna samouprava smatra da su u njenoj svojini, uglavnom žive sadašnji i nekadašnji radnici lokalnog javnog sektora koji su te stanove dobili posle 1993. godine i što se iznosa zakupa tiče, u mnogo su povoljnijem položaju u odnosu na stanare kod privatnih stanodavaca. Kako saznajemo, u zavisnosti od starosti stanova, zakup takozvanih „opštinskih“, to jest, gradskih stanova kreće se od 2.080 do 5.000 dinara.

DIVLjI STANARI ZA SADA BEZ BRIGE

Od ukupno 26 stanova za koje Grad smatra da su u njegovoj svojini, u dva stana u ulici Milentija Popovića u naselju Ogledna stanica žive bespravno useljena lica. Zoran Stamenković, advokat iz Vranja, međutim, smatra „da protiv tih stanara lokalna samouprava trenutno ne može da pokrene postupak iseljenja“.

– Sve dok ne utvrdi pravo svojine i izvrši upis stanova u katastar nepokretnosti, Grad ne može da preko suda pokrene postupak iseljenja bespravno useljenih lica, jer, kako se to pravno kaže, nema „aktivnu pravnu legitimaciju“ da vodi spor pred sudom, što se menja kada dokaže pravo svojine i izvrši upis u katastar – objašnjava Stamenković.

TRIČKOVIĆ PROTIV PRODAJE

Zanimljivo je i na svoj način indikativno da se i DEJAN TRIČKOVIĆ, predsednik Skupštine Grada, ne slaže da lokalna samouprava zarad punjenja budžeta prodaje svoju imovinu.

– Ubeđen sam, prodaja stanova neće mnogo pomoći budžetu, dugoročno, to nema efekta, što pokazuje kada je Grad svojevremeno prodao osam parcela građevinskog zemljišta u ulici Ive Andrića, zato sam više za opciju jače naplate izvornih i drugih prihoda  – poručuje Tričković.