Živeli i srećna Vasuljica

– Posle uvida u stavke i pozicije budžeta Grada Vranja za period 2012-2016, smatramo da takav način trošenja sredstava treba da ima revizorsku i kontrolu službe privrednog kriminala MUP – stoji u pratećem pismu romskih NVO koje je predato zajedno sa dokumentacijom.

DEKADA U KAFANI

Posle odlaska sa vlasti koalicije okupljene oko socijalista, romska udruženja građana zatražila su od novopostavljenog gradskog većnika za civilni sektor Dejana Bajramovića da uđe u trag tokovima novca za Dekadu Roma. Bajramović je zasukao rukave, a saznanja do kojih je došao potkrepio tabelama i izvodima iz analitičkih kartica. Na cele dve stranice su kafanski računi. Reč je o fakturama od nekoliko hiljada do 100.000 dinara po pojedinačnom iznosu. Najzastupljeniji su restorani Dvor, Tri lepe, Gradska mehana, tu su i usluge „Cale sara“, „Galeb peciva“ itd. Sve u svemu oko milion i po dinara u periodu 2013-2016. Skoro pola miliona plaćeno je cvećari „Cvetna čarolija“. Raznim prevoznicima (Vunid d.o.o, Kavim Jedinstvo, Ema-bus turs) 1,3 miliona, štampariji Plutos 3,7 miliona, medijima 1,4 miliona. Ima tu i plaćanja prema Simpu, fotografskim radnjama, agencijama za marketing i grafičku produkciju, drugim medijima i pojedincima Romima – kad se sve sabere blizu 11 miliona.

– Ovi podaci su relevantni i nalaze se u službi za budžet i u Trezoru Grada Vranja. Nisam ih ja izmislio, postoje analitičke kartice u navedenim službama koje dokazuju da novac sa određenih budžetskih pozicija, koji je namenski planiran za aproprijacije „Dekada Roma“, nije namenski trošen i da je poboljšanje socioekonomskog položaja Roma, čemu je bio namenjen, ostalo samo mrtvo slovo na papiru – kaže Bajramović.

Bivši gradonačelnik Vranja Zoran Antić, nalogodavac budžeta u spornim fiskalnim godinama, navodi da većnik Bajramović i romske NVO pokušavaju da barataju finansijskim podacima, a „ne razumeju baš najbolje kako funkcionišu gradske finansije“.

– To što oni pričaju su najobičnije budalaštine. Kada je reč o Dekadi Roma, zna se gde je otišao svaki dinar. Papirologija je dostupna. Nemam nikakav drugi komentar – navodi Antić u izjavi za „Vranjske“.

Bajramovićev prethodnik, gensek socijalista Branimir Stojančić navodi da su oni koji su izveli računicu od 11 miliona „verovatno pogrešili, jer su za Rome izdvojena i realizovana mnogo veća sredstva“. I to ne samo u sklopu Dekade Roma.

– Pare sa pozicije Dekada Roma, potrošene su na aktivnosti romskih organizacija. To štu vam oni dostavili su zbirni računi. Reč je o obeležavanju romskih manifestacija u Vranju, Vranjskoj Banji, Pavlovcu i slično. Ima tu, međutim, i pozicija koje nisu za Rome, već su vezane za druge kategorije korisnika budžetskog novca – obrazlaže Stojančić.

KONKURSI BEZ PROJEKATA

On dodaje da mu iz imena romskih NVO koje predočava novinar nije poznato da se bilo koja od njih javljala i konkurisala za sredstva predviđena za Dekadu Roma.

– Cela ova priča pokreće se zbog toga što je od početka realizacije Dekade Roma cilj većine koordinatora tih romskih NVO bio da se planirana sredstva potroše, ne na programske i projektne aktivnosti, već na njihove plate, dnevnice i honorare. Da smo im dali za plate, za dnevnice, a ne za programske aktivnosti, e to bi bila zloupotreba. Oni jednostavno nisu imali projekte, a ja lično nisam dozvolio da se novac spiska na njihove zarade – objašnjava Stojančić.

On dodaje da su tokove novca koji se sada dovode u pitanje već ispitivali nadležni organi.

– U vezi s tim, podnete su mi četiri krivične prijave. Sve su odbačene. A izveštaj Državnog revizora, koji je dva puta radio reviziju baš tih računa koje su vam dostavili, pokazao je da revizija nema nijednu zamerku, ni za prekoračenje, ni za nenamensko trošenje para za Dekadu Roma. Dakle, revizije koju traže je već bilo – kaže Stojančić.

Koordinator Romskog kulturnog centra u Vranjskoj Banji Zvezdan Ramić navodi da ne vidi „kako stavke kafanski računi, štampanje, cveće i pirotehnika pomažu unapređenju obrazovanja, socijalne, zdravstvene zaštite i zapošljavanju Roma“. Na novinarsko pitanje, zašto se romski civilni sektor nije na vreme bavio eventualnim zloupotrebama, onda kada su se navodno dešavale, kaže da su Romi uvek nailazili na zatvorena vrata.

– Obraćali smo se i tada Gradu po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja u dva navrata. Mislim da je Šabić kaznio tadašnju gradsku vlast zbog uskraćivanja informacija, ali ni posle toga podatke, ni objašnjenja o utrošku novca za Dekadu Roma nismo dobili – navodi Ramić.

On smatra da je nenamensko trošenje očigledno.

– Čak i da smo sve te pare mi Romi popili i pojeli po kafanama, to je opet nenamensko trošenje, jer je novac potrošen na sasvim druge stvari od onih koje su zacrtane budžetom i samom idejom „dekade“ – kaže Ramić.

On skreće pažnju na papirologiju koju je pribavio većnik Bajramović.

– Iz papira koje smo vam dostavili, vidi se da su samo dve, tri romske organizacije, politički podobne i bliske SPS, dobile sredstva i to isključivo za proslavu Dana Roma, Djurđevdana ili Vasuljice, stavkama koje ne bi trebalo da ima veze sa Dekadom Roma. Stvarnim potrebama Dekade Roma nije otišao ni dinar – navodi Ramić.

PREDISTRAŽNI POSTUPAK

Nejasno je, samo, kako to da Romi barataju cifrom od 11 miliona dinara, kada je za Dekadu Roma, barem prema onome što stoji u odlukama o budžetu dostupnim na gradskom sajtu, godišnje izdvajano od 450.000 (2012), do najviše milion dinara (budžetom iz 2013).

Aktuelni gradski većnik za budžet i finansije Ivan Stanković nije želeo da se upušta u dodatno pojašnjenje navodnih zloupotreba.

– Ne mogu vam ništa konkretnije reći, budući da je većnik Bajramović već detaljno to proveravao i odgovorio vam na pitanja. Shodno našem internom dogovoru, ne bih da ulazim u analizu navedene problematike – poručuje Stanković.

Većnik Bajramović na kraju skreće pažnju da je navodna zloupotreba novca za Dekadu Roma već „obuhvaćena krivičnim prijavama koje je aktuelna vlast nedavno podnela protiv NN lica iz bivše vlasti“ zbog sumnje na kršenje odredbi Zakona o budžetu. Po tim prijavama, u toku je predistražni postupak pred nadležnim tužilaštvom.

ŠTA JE DEKADA ROMA

Dekada za inkluziju Roma (prva usvojena za period 2005-2015) je međunarodna inicijativa, prva te vrste, u okviru koje su se vlade Centralne i Jugoistočne Evrope obavezale da, u regionalnim okvirima, deluju na unapređivanju socijalno-ekonomskog statusa i inkluziji Roma. Okuplja  vlade, međuvladina tela i nevladine organizacije, uključujući i civilne organizacije Roma, sa ciljem da ubrzaju proces unapređenja položaja Roma, kao i transparentno i merljivo izveštavanje o postignutom napretku. Obuhvata prioritetne oblasti – obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje. Vlade uključenih zemalja obavezale su se da se unapređenjem položaja Roma bave uzimajući u obzir ključne aspekte – siromaštvo, diskriminaciju i rodnu ravnopravnost.

POLITIČKO POTKUSURIVANjE

Inicijativu za utvrđivanje tokova novca za Dekadu Roma potpisale su četiri NVO – Romski kulturni centar iz Vranjske Banje, Romski humanitarni kulturni centar Panađurište, NVO Romani Asvi iz Gornje Čaršije i UG Sakupljači sekundarnih sirovina Južne Srbije. Na spisku dostavljenom redakciji „Vranjskih“ su još tri NVO čiji predstavnici, međutim, nisu potpisali i pečatirali ovu peticiju.

Koordinator jedne od njih, UG Društvo „Rom-Koštana“ iz Vranjske Banje Demir Demirović kaže da je sastanak gde je ponuđen taj spisak na potpis „organizovan na brzinu“.

– Predloženo je da svi potpišemo i pečatiramo pripremljeni tekst. Posle konsultacija sa nekim kolegama, odlučio sam da ne potpišem. Zaključili smo da udruženja ne mešamo u te stvari, jer je posao ispitivanja finansijskih zloupotreba u nadležnosti državnih organa – kaže Demirović, inače dugogodišnji odbornik SPS u lokalnom parlamentu. 

Koordinator UG „Roma alternativa“ iz banje Nebojša Selistarević navodi da on u ovoj priči nije hteo da bude „paravan za političko potkusurivanje“.

– Nemam ništa protiv ispitivanja zloupotreba. Ali, pozvani smo na taj sastanak da bismo raspravljali o Lokalnom akcionom planu za Rome. Ispostavilo se da je tema druga, Bajramović se fokusirao na pokretanje postupka za nenamensko trošenje novca. Smatram da je na tom sastanku trebalo da se bavimo našim problemima i da se manemo politike. Bolje je da imamo Akcioni plan za Rome kao dokument, kako bismo na osnovu toga mogli da izađemo javno i kažemo – evo imali smo slučaj zloupotrebe novca, po planu je bilo ovako, a urađeno je onako. Zato se nisam potpisao – obrazlaže Selistarević. 

Inicijativu nije potisalo ni UG „Sastipe“ iz Gornje Čaršije u Vranju.

BRANIMIR STOJANČIĆ

SVE IM JE MALO

Bivši većnik Branimir Stojančić pojašnjava da su sredstva sa pozicije „Dekada Roma“ korišćena za poboljšanje položaja Roma kroz logistiku.

– Recimo, samo sanitarni kontejner na Ciganskom ridu u Vranju koji je obezbedila Fondacija Karitas, prema tvrdnjama Stojančića, je projekat od skoro 11 miliona dinara. U 30,4 miliona vrednom projektu „Poboljšanje života prisilnih migranata i zatvaranje kolektivnih centara grad je učestvovao sa 2,9 miliona. Reč je o projektima gde grad kao sufinansijer učestvuje rešavanjem pitanja infrastrukture (struja, voda, kanalizacija, projektna dokumentacija i sl), što je neka vrsta preduslova da donatori ulože mnogo veći novac za poboljšanje položaja Roma.

Dugoročni projekat „Romski mobilni tim“, sa OEBS-om kao donatorom, tokom višegodišnje realizacije doneće Vranju oko milion evra, podseća Stojančić.

– Grad je samo na ime tog projekta dobio putničko vozilo, računar za kancelariju, legalizaciju i izradu planova za nekoliko romskih naselja. Ima tu još nekoliko milionskih projekata stranih donatora i država koje je Vranje logistički sufinansiralo. I onda neki Romi kažu da im nismo dali ni dinara.

Stojančić precizira da su troškovi u ugostiteljskim objektima napravljeni u vreme romskih manifestacija, za njihove potrebe.

– Kod stavke putovanja, reč je o dolasku romskih orkestara na manifestacije. Fotograf je plaćan, jer jer pratio i slikao manifestacije tipa Svetski dan Roma, izbore za Nacionalni savet Roma, kulturne manifestacije. Medijima je plaćano za romske redakcije u TV Ritam, TV Fokus i RT Vranje, plaćano je oglašavanje za Dan roma i sl. U štamparijama je štampan materijal za romske manifestacije, plakati, prospekti, katalozi – navodi Stojančić.

KRIVIČNO DELO

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, nenamensko trošenje budžetskih sredstava je krivično delo iz člana 362a: „Odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdataka preko iznosa od milion dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Zastarelost za ovu vrstu krivičnog dela po zakonu nastupa posle dve godine, što je veliki problem jer je priroda revizije takva da se preduzima naredne budžetske godine za prethodnu.