-Tako su u Vranju bili realizovani veliki državni projekti u poljoprivredi, koji su se zvali „Morava 1“ i „Morava 2“. Jeftinim kreditima, u Vranju i vranjskom kraju su podignuti veliki poljoprivredni kapacitet „Poljoprodukt“, zatim u Vranjskoj Banji „Živinoprodukt“ sa 360 hiljada kokica, u Ristovcu „Klanica“ kapaciteta pet miliona brojlera godišnje, pogon zemunskog „Navipa“ sa više vrhunskih vina, pa na stotine hektara zasada pod višnjom, ogromni vinogradi u selima Neradovac i Pavlovac, Klanica „Jugokop“ u Bujanovcu, veliki Poljoprivredni kombinat „Delišes“ i Mlekara u Vladičinom Hanu…
NEKAD VELESILA
Čija je to ocena da smo bili „poljoprivredna velesila“u Srbiji?
-To nije ničija laička ocena, već su to utvrdili stručnjaci u onoj Jugoslaviji sa uglednih poljoprivrednih fakulteta iz Zemuna i Novog Sada. Kvalitet zemljišta, klima, hidrologija, demografija…Vranju i ovom kraju dali su primat stočarskoj i voćarskoj proizvodnji u odnosu na druge resurse.
Danas je to samo istorija?
-Na žalost, tako je. Kao posledica tranzicije, država nam se raspala, a mi u tom procesu nismo uspeli da reorganizujemo sektor poljoprivrede i da se, u skladu sa novonastalim uređenjem, prešaltamo na novi kolosek. Tako je naša poljoprivredna proizvodnja sve više posrtala.
Čini se da taj sunovrati dalje traje?
-Da, traje, ali ljudi se u toj stihiji nekako snalaze. U opštoj poljoprivrednoj kataklizmi, propali su svi naši resursi koji su nam bili na dohvat ruke. Zato danas, ja lično, kao gradski većnik zadužen za poljoprivredu, imam profesionalnu obavezu da,u saradnji sa najodgovornijim ljudima u gradu, ovu situaciju menjam.
Nekoliko puta ste kazali da sada ovde stvarate jedan novi ambijent?
-Tako je. Mi već kontaktima sa više institucija i velikim investitorima, stvaramo jedan novi ambijent. Ali, za razliku od onoga juče, danas moramo da shvatimo da nema više države u onom obliku da se na nju možemo osloniti. Ali i dalje imamo godinu sa najviše sunčanih dana, što je bitno za ratarsku proizvodnju. Imamo izuzetno kvalitetno zemljište, dosta rečnih vodotokova za navodnjavanje, vredne ljude itd.
Cilj je da upoznate i ovde dovedete potencijalne investitore. Neće to biti lako?
-Ja sam već u kontaktu sa nekim ozbiljnim firmama iz voćarske i stočarske proizvodnje. Radim na tome da ih ovde dovedem. U svakom slučaja bi se radilo na principu kooperacije. Ako je to, recimo, proizvodnja mleka, investitori bi našim stočarima dali krave, a ovi bi ih otplaćivali teladima ili isporučenim mlekom.
Gde je tu lokalna samouprava?
-Naravno, lokalna samouprava bi ih pomogla onim skromnim sredstvima namenjenim za poljoprivredu, ali bi to bio idealan recept, idealni prilika da naša poljoprivredna domaćinstva naprave mini farme.
Za taj posao sadašnje subvencije su, po svemu sudeći, male?
-Današnje subvencije, koje se iz budžeta daju poljoprivrednim proizvođačima, više liče na oblik socijalne pomoći nego na ozbiljna ulaganja u poljoprivredu. Naravno, i ti mali finansijski iznosi nisu nebitni, ali onine mogu da izazovu neka veća globalna pomeranja i globalni boljitak na tržištu.
Bez obzira na sve, gde je u toj priči mesto države?
-U ovoj priči će nam biti potrebna podrška države i nadležnog ministarstva, da sve ovo da prepoznaju, da izlobiraju, da pomognu u dovođenju investitora, jer bi ovaj koncept zaposlio veliki broj ljudi što je osnovni interes države. Takav oblik saradnje će da zadovolji interese i apetite svih subjekata u poslu, investitora i poljoprivrednih proizvođača.
Otkrijte nam barem početne korake te ideje?
– Naravno. Evo, mi danas u Vranju imamo ogromne parcele zemlje čiji je vlasnik država. Sve te parcele će sutra da se izdaju zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima na duži period. Recimo, dve parcele u Neradovcu i Pavlovcu imaju skoro 200 hektara. Inače, ukupno od oko 6.000 hektara državnog zemljišta, mi danas imamo oko 1.200 hektara obradivih površina, a ostalo su šume i pašnjaci.
VELIKI ZAOKRET
Realno, da li je taj projekat još jedna investiciona šansa Vranja?
-Vidite, mi na ovaj način radimo na poboljšanju investicionog ambijenta u Vranju. Ovim stvaramo šansu da sutra napravimo epohalan ekonomski zaokret, koji će biti značajan za ceo kraj. Zato iza ovog projekta u gradu stoje sve najodgovornije strukture do gradonačelnika Vranja. A ja, kao čovek iz ove branše, siguran sam u ovaj projekt.
Kažete „epohalan zaokret“. Da li je baš poljoprivreda teren za naš epohalan ekonomski zaokret?
– Jeste. Moramo biti svesni činjenice da je poljoprivreda jedina realna privredna grana koja našem kraju može doneti značajan progres, koja može otvoriti puteve biznisu, kao što je nekada bilo. Mi jednostavno nemamo alternativu.
INVESTITOR IZ IZRAELA
Naš sagovornik iznosi zanimljiv detalj iz razgovora sa velikim investitorom iz Izraela,koji je pre desetak dana boravio u Vanju.
-Ta kompanija je među deset najvećih u Izraelu, a već su prisutni u nekoliko gradova Srbije. Mi smo ih upoznali sa ovim našim konceptom razvoja. Oni su opet nama preneli iskustva u proizvodnji staklenika. Jer, njihovi su staklenici visoki 13 metara, a u njima uzgajaju paradaiz čije stablo dostiže visinu od osam metara. Tako oni, na jednom hektaru pod ovim staklenicima, proizvode po 700 tona paradaiza. To je za naše uslove frapantan podatak. Zamislite da takve staklenike podignemo u Vranjskoj Banji. Vidite, taj partner je došao i čuo to što smo mu ispričali. Čak je rekao da ga u Srbiji nigde za posao nisu toliko inspirisali kao mi u Vranju. Zato nam je na rastanku rekao da će sada češće da dolazi u Vranje, što je znak da smo ga zainteresovali našom pričom.
PROTIVGRADNA ZAŠTITA
Mi smo ove godine, među prvima u Srbiji, značajno rekonstruisali protivgradnu zaštitu. Na terenu smo sa stručnjacima Hidrometeorološkog zavoda iz Beograda napravili detaljnu analizu stanja, jer od 19 stanica, kod nas rade samo pet. A kada bi radilo svih 19, mi bi sa njima pokrili 70 do 80 odsto teritorije. A treba se zapitati i uporediti neke brojke. Jer, cena rekonstrukcije je ista kao kada bi grad napravio štetu na samo jednom voćnjaku u jednom selu. Dakle, podaci su smešni i pokazuju nam kako se olako odnosimo prema ovom poslu. Bez obzira jesmo li naplatili štetu, jer je ta cena daleko ispod one kada bismo imali rod.
BUDžET ZA POLjOPRIVREDU NEDOVOLjAN
Budžet grada Vranja namenjen selu i poljoprivredi raste iz godine u godinu, ali je ipak nedovoljan za iole veže investicione iskorake. On je prošle godine iznosio 24, a ove će bit 28,5 miliona.
-No, on neće biti realizovan jer je uvek do sada za poljoprivredu nedostajalo para. Tako će, po svemu sudeći, biti i ove godine. Planiramo da ga naredne godine povećamo na 35 miliona i da se angažujemo dovoljno dobro da se on realizuje. A, onda, da ga svake sledeće godine povećavamo za pet do deset miliona, što je opet nedovoljno za naše uslove i planove koje moramo realizovati.
PROFIL
Aleksandar Janjić (SNS) je poljoprivredni inženjer za zaštitu bilja i poljoprivrednih proizvoda. Rođen je 1972. godine u Vranju gde je završio osnovnu i srednju školu, a studije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu okončao je1999. godine. Jedno vreme je bio vlasnik poljooprivredne apoteke, a potom je kao menadžer radio u kompanijama: „Bankom“, „Pionir“, „Rosa“, „Nutriko“ i „Živinoprodukt“. Važi za energičnog i preduzimljivog stručnjaka u svom poslu.
Oženjen je, otac troje dece.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.