Nema zavoja, nema „škode“

Eko Taxi Vranje

Ono što je u ovom momentu jedino izvesno je to da će Dragan Veličković, koji je 3. novembra postavljen za vd direktora ZC, na posao dolaziti pešice ili svojim kolima, pošto su dr Petruševiću, pravnim rečnikom kazano, kao izvršnom poveriocu „na čuvanje poverena“ šest automobila: direktorska „škoda superb“ iz 2010, nešto manje luksuzna „fabija“ iz 2003, „dačija daster“ iz 2013, zatim dva pik-ap vozila „reno kangu“ iz 2006/7 i jedan putnički kombi. Među automobilima, dakle, nema sanitetskih vozila i onih za prevoz pacijenata u brdsko-planinskim predelima, kao što su neki mediji objavili pozivajući se na izvore u ZC:
– Nisam ni želeo da uzmem sanitetska kola, iako sam imao pravo. Ja samo želim da dođem do mukom zarađenog novca i da nastavim da se pošteno bavim svojim poslom – kao da se pravda Petrušević.
U momentu pisanja ovog teksta (utorak 8. novembar) rukovodstvo ZC održalo je konferenciju za novinare na kojoj se govorilo o imenovanju novih upravnika, ali i o dubiozama u kojima se nalazi ustanova. Prema onome što se tamo dalo čuti, Zdravstveni centar je ovde najveći bolesnik.
Koordinator Dimitirjević je pred novinarima konstatovao da postoji veliki broj tužbi radnika za neisplaćene zarade, što otežava poslovanje ZC, uz nekoliko izvršnih presuda na veće iznose.
– Državna revizorska institucija trebalo bi da najpre uradi izveštaj o zatečenom stanju, pa da se vidi da li je bilo neregularnosti u radu prethodnog menadžmenta i da se onda eventualno podnesu krivične prijave, ukoliko ima razloga za to – rekao je Dimitrijević.
Veličković, koji je Vranjskim obećao opširniji razgovor za neki od narednih brojeva, kazao je da ne postoji način za skidanje blokade i isplate poveriocima bez pomoći Ministarstva i RFZO, dodavši da je ekonomskoj i pravnoj službi naložio da mu podnesu izveštaj o radu, a labaratoriji, apoteci i ostalim službama da urade popis.
Ovakvo stanje, naravno, ne traje od juče a geneza problema datire najranije od prijema neugovorenih radnika u vreme direktorovanja Uroša Trajkovića, čiju je praksu nastavio i njegov naslednik Vladimir Stanković.
Nenamensko trošenje, presipanje iz šupljeg u prazno, minimalne plate lekarima iako je to protivno zakonu, učinili su da ZC postane firma pred gašenjem čije rukovodstvo danas ne zna čime raspolaže. Od 2,5 budžetskih milijardi koje stižu iz RFZO, za plate ide 1,3 milijarde, 800 miliona za nabavku lekova dok je 400 miliona namenjeno stavci „ostalo“-grejanje, gorivo, putni troškovi…
Prema našim saznanjima, problem je nastao kad se odstupilo od ovakve raspodele pa su pare za lekove i materijal trošene za druge namene, što je dovelo do toga da pacijenti odavno sami kupuje gaze, flastere, igle i slično.
Zbog svega navedenog slučaj lekara Miloša Petruševića paradigmatičan je i poučan. Koordinator Dimitrijević je ranije u intervjuu našim novinama pozvao ostale zaposlene koji su tužili da odustanu od toga iako su potpuno u pravu. Petrušević kaže da je bivše rukovodstvo i njega ubeđivalo u to, ali da je uvek, kada je trebalo da dođe do dogovora, odustajalo. Neke njegove kolege ranije su podlegle pritiscima i obećanjima, a Miloš je jedini od pet lekara u Hitnoj istrajao-pojedinac protiv sistema:
– Ako nema za gaze i zavoje, nema ni vožnje u „škodi“ – poručuje.
Iz ZC, dakle, ništa novo, ali zato Petrušević objašnjava do sada nepoznate detalje svoje tužbe koju je njegov advokat Predrag Stanojević podneo avgusta prošle godine, a koja je 26. aprila 2016. postala pravosnažna. Tužba se odnosi na „potraživanja od 11. aprila 2014. do 30. septembra 2015. na ime naknade štete po osnovu razlike u zaradi od isplaćene do visine zakonom predviđene zarade“.
Petrušević je potraživao milion dinara a posle pravosnažnosti presude Osnovnog suda ZC je sada dužan da za kamatu, sudske, advokatske i troškove izvršenja plati duplo više- dva miliona dinara.
Budući da im je račun u blokadi, šest automobila je najpre 25. oktobra popisano a 3. novembra izvršena je primopredaja te su kola „poverena na čuvanje izvršnom poveriocu“, tj Milošu Petruševiću. Ali, ovo je samo epilog, a Petrušević objašnjava šta se pre toga dešavalo:
– U Hitnu sam primljen 1. januara 2012, na određeno, i tako sam radio godinu dana, dok nisam dobio rešenje, ali kao neugovoreni radnik, jedan od onih za koje RFZO nije davao platu. Nedugo zatim sam prebačen na minimalac, što je protivno zakonu. To je bilo u Vreme Uroša Trajkovića a ništa se nije promenilo ni dolaskom Stamenkovića. Mesecima sam radio bez plate, dakle i bez minimalca, sve dok nije usvojen zakon po kome obračun plate predstavlja izvršnu isplatu. Ja sam po tom osnovu i podneo tužbu, primao sam samo obračun a ne i platu – objašnjava Petrušević.
On naglašava da je razgovarao sa koordinatorom Dimitrijevićem, a taj razgovor ocenjuje korektnim, do za bivše rukovodstvo ima samo osudu:
– Moj advokat i ja nudili smo im više opcija za isplatu, ali ništa nisu hteli. Da su pristali, uštedeli bi milion – kaže Petrušević.
On dodaje da ovaj predmet nema veze sa novim vd direktorom jer je pokrenut mnogo ranije, a čista je slučajnost to što je primopredaja vozila obavljena na dan Veličkovićevog postavljenja.
– Nema ovo nikakve veze sa politikom, nisam član ni jedne stranke. želim samo da naplatim dugovanje i da se posvetim pacijentima – poručuje Petrušević i naglašava da nije želeo ništa što bi ugrozilo pacijente, a o čemu se spekuliše, sanitetska kola ili opremu.
Da vidimo sad zakonsku proceduru oko šest automobila i kako će Miloš doći do svog novca.
Licitacija za prodaju vozila zakazana je za 24. novembar u prostorijama izvršitelja, po ceni od 70 odsto tržišne koju je odredio ovlašćeni veštak mašinske struke. Kad se kola prodaju, novac ide na račun izvršitelja koji prvo namiruje svoja, zatim potraživanja suda i advokata, a na kraju ostaje Petrušević kao poverilac. Ako ostane nešto novca, on se vraća ZC. Miloš, dakle, neće za volan ne samo zato što ne vozi:
– Ne trebaju mi kola, idem pešice, ne vozim – kaže.
I na kraju, on od poslodavca potražuje i to što je pet godina radio bez uplaćenih doprinosa pa je došao u paradoksalnu situaciju da radi u zdravstvu a nema zdravstvenu knjižicu. Ali, Miloš je, videlo se, uporan i zahvaljuje svima koji su bili uz njega.



PREDRAG STANOJEVIĆ, ADVOKAT
Stanojević kaže da zastupa još stotinak radnika ZC koji firmu tuže po istom osnovu kao i Miloš. Radi se o neugovorenim radnicima koji ne primaju ni dinara a advokat ne želi da kalkuliše količinom novca koji potražuju ali dodaje se radi o milionskim iznosima:
– Bivše rukovodstvo ZC je krivo za ovakav epilog. Nudili smo im više opccija, ali ni jednu nisu prihvatili. Ali su zato protiv mene pisali prijave Advokatskoj komori, žalili se na mene ministarstvu, optuživši me da otimam od pacijenata. Miloš i ja nismo hteli da plenimo bilo koju imovinu koja bi ugrozila zdravlje ili život nekog pacijenta – kaže advokat Stanojević.

Za sada su sankcionisani opomenama i nekim vrstama sankcija – rekao je Veličković, ne precizirajući o kakvim se tačno sankcijama radi.

On je najavio organizovanje donatorske večeri za pomoć vranjskom zdravstvu.

Rečeno je i da ZC mora da uskladi broj zaposlenih sa brojem radnika na koje ima pravo po kadrovskom planu i ugovoru sa RFZO.

U tom smislu, biće otpuštanja, jer se teži održivom stanju kako bi svi zaposleni primali platu i prevazišao problem sa ljudstvom koje radi (tzv. neugovoreni radnici kod RFZO), a ne dobija zarade.



  • Ostavi komentar